16-04-2020, 04:24 PM
Дуго сам чекао да мало успори ова фрка око корона вируса, па да покренем ову тему. Понукали су ме ови наши пријатељи из дијаспоре, који непрестано минимализују проблем неокомунистичке државне структуре у Србији. Ово је тема за разне "Струке". Почећу од општеприхваћене компетенције стручног тима, који је добио антиуставна овлашћења, да управља кризом око епидемије корона вируса у Србији.
То су:
1. Златибор Лончар, некадашњи члан СПС и ЈУЛ-а. Познато је да је одлично стајао са вођама сурчинско-земунског клана. Урлао од среће и плакао од радости 12. марта 2003. године, када је сазнао да је убијен Зоран Ђинђић (ово лично познато).
2. Предраг Кон лекар специјалиста у војној служби, до 2000. године. Био је мајор по чину када је изашао из војске. Под неразјашњеним околностима, враћен у врх струке и постао главни шраф СЗО за Србију. Имао велику аферу око вакцина због птичјег грипа, 2009. године, али није одговарао.
3. Дарија Кисић, удато Тепавчевић, избеглица из Сарајева, почетком деведесетих, још као девојчица. Завршила гимназију у Бијељини. Уписала Медицински факултет у Београду, средином деведесетих, и одмах се учланила у СПС, чији је члан и данас.
4. Зоран Радојичић, градоначелник Београда, лекар специјалиста у Тиршовој болници у Београду, некадашњи члан СПС, сада СНС, и кум министра Лончара.
5. Бранимир Несторовић, пулмолог, некада радио у болници у Тиршовој, члан СПС и СПО деведесетих, лични пријатељ градоначелника Радојичића и министра Лончара.
6. Бранислав Тиодоровић, епидемиолог, некадашњи, вероватно и садашњи члан СПС, задужен испред кризног штаба за југ Србије.
7. Зоран Гојковић, стоматолог, члан СНС, задужен испред кризног штаба за Војводину.
8. Горан Стевановић, директор Инфективне клинике КЦС, члан СНС и првопотписана особа на листи подршке за кандидатуру АВ за председника Србије.
9. Ивана Сташевић Карличић вд директора клинике Лаза Лазаревић, за психијатријске болести, која је супруга извесног Карличића (иначе Хрвата и члан ЈУЛ), који је био заменик министра информисања Александра Вучића, 1998/1999 године у време када је прогоњен Дневни телеграф, што се завршило никада довољно разјашњеним убиством његовог уредника Славка Ћурувије. (Ово кад је вд знајте да не испуњава услове за обављање те функције)
10. Верица Јовановић, вд директорка института Батут, члан СНС, ретко се појављује у јавности у односу на своју заменицу Кисић-Тепавчевић.
Ниједна од ових десет особа није била изузета од директног контакта са службама безбедности. Сви су били или и данас јесу чланови пре свега СПС, али и СНС.
Да подсетимо, Србија има неколико стотина универзитетских професора, доцената и асистената на Медицинским факултетима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Има и низ светских стручњака из области епидемиологије, вирусологије и пулмологије који раде у иностранству.
Србија је држава која има Устав. Има Закон о ванредном стању, као и Закон о поступању у случају вирусних епидемија, затим Закон о одбрани земље, и Закон о кривичном поступку- ЗКП.
Сви ови закони, као и Устав, погажени су услед деловања кризног штаба, који је по својој вољи, оформио Александар Вучић. Да би то оправдао, његове чланове назвао је старим титоистичким псеудонимом, у међувремену прераслом у општеприхваћену синтагму- друг "Струка".
То су:
1. Златибор Лончар, некадашњи члан СПС и ЈУЛ-а. Познато је да је одлично стајао са вођама сурчинско-земунског клана. Урлао од среће и плакао од радости 12. марта 2003. године, када је сазнао да је убијен Зоран Ђинђић (ово лично познато).
2. Предраг Кон лекар специјалиста у војној служби, до 2000. године. Био је мајор по чину када је изашао из војске. Под неразјашњеним околностима, враћен у врх струке и постао главни шраф СЗО за Србију. Имао велику аферу око вакцина због птичјег грипа, 2009. године, али није одговарао.
3. Дарија Кисић, удато Тепавчевић, избеглица из Сарајева, почетком деведесетих, још као девојчица. Завршила гимназију у Бијељини. Уписала Медицински факултет у Београду, средином деведесетих, и одмах се учланила у СПС, чији је члан и данас.
4. Зоран Радојичић, градоначелник Београда, лекар специјалиста у Тиршовој болници у Београду, некадашњи члан СПС, сада СНС, и кум министра Лончара.
5. Бранимир Несторовић, пулмолог, некада радио у болници у Тиршовој, члан СПС и СПО деведесетих, лични пријатељ градоначелника Радојичића и министра Лончара.
6. Бранислав Тиодоровић, епидемиолог, некадашњи, вероватно и садашњи члан СПС, задужен испред кризног штаба за југ Србије.
7. Зоран Гојковић, стоматолог, члан СНС, задужен испред кризног штаба за Војводину.
8. Горан Стевановић, директор Инфективне клинике КЦС, члан СНС и првопотписана особа на листи подршке за кандидатуру АВ за председника Србије.
9. Ивана Сташевић Карличић вд директора клинике Лаза Лазаревић, за психијатријске болести, која је супруга извесног Карличића (иначе Хрвата и члан ЈУЛ), који је био заменик министра информисања Александра Вучића, 1998/1999 године у време када је прогоњен Дневни телеграф, што се завршило никада довољно разјашњеним убиством његовог уредника Славка Ћурувије. (Ово кад је вд знајте да не испуњава услове за обављање те функције)
10. Верица Јовановић, вд директорка института Батут, члан СНС, ретко се појављује у јавности у односу на своју заменицу Кисић-Тепавчевић.
Ниједна од ових десет особа није била изузета од директног контакта са службама безбедности. Сви су били или и данас јесу чланови пре свега СПС, али и СНС.
Да подсетимо, Србија има неколико стотина универзитетских професора, доцената и асистената на Медицинским факултетима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Има и низ светских стручњака из области епидемиологије, вирусологије и пулмологије који раде у иностранству.
Србија је држава која има Устав. Има Закон о ванредном стању, као и Закон о поступању у случају вирусних епидемија, затим Закон о одбрани земље, и Закон о кривичном поступку- ЗКП.
Сви ови закони, као и Устав, погажени су услед деловања кризног штаба, који је по својој вољи, оформио Александар Вучић. Да би то оправдао, његове чланове назвао је старим титоистичким псеудонимом, у међувремену прераслом у општеприхваћену синтагму- друг "Струка".
