[Перун]

У овој књизи би требало да је то детаљно одгонетнуто:

[Бенито]

Режисер или остали који су читали:
Да ли је аутор направио јасну разлику између злата (златних резерви Краљевине Југославије) и злата и новца које се појавило током ДСР из разних извора, код четника и комуниста?
Уопште, да ли је аутор методолошки обрадио тему одакле злато и новац, како је стигло код кога, како је трошено и где је завршило?
Макар за већи део тог злата и новца.
Једном речју, да ли је аутор статистички обрадио ову тему до детаља или је само овако филозофирао као у овом извештају Рине?

Ај да поновим питање, преклопи ме Перун.

[Милослав Самарџић]

Режисер или остали који су читали:
Да ли је аутор направио јасну разлику између злата (златних резерви Краљевине Југославије) и злата и новца које се појавило током ДСР из разних извора, код четника и комуниста?
Уопште, да ли је аутор методолошки обрадио тему одакле злато и новац, како је стигло код кога, како је трошено и где је завршило?
Макар за већи део тог злата и новца.
Једном речју, да ли је аутор статистички обрадио ову тему до детаља или је само овако филозофирао као у овом извештају Рине?

Ај да поновим питање, преклопи ме Перун.

То што си набројао су главни недостаци ове књиге, те статистике.

[Александар Динчић]

1941. партизани и четници Леониде Пљешковића су уништили и опљачкали рудник злата Благојев Камен између Кучева и Мајданпека.Рудник више никад није прорадио.

Ја бих ову акцију о којој пишеш искључиво приписао партизанима. Тешко да је Пљешковић био четник. Њега су само вешто користили због националне кореографије како би прикупљали народне масе. Одред му је био потпуно партизански. Прави четник у том крају који се никад није колебао био је војвода Анђелко.

[Бенито]

Режисер или остали који су читали:
Да ли је аутор направио јасну разлику између злата (златних резерви Краљевине Југославије) и злата и новца које се појавило током ДСР из разних извора, код четника и комуниста?
Уопште, да ли је аутор методолошки обрадио тему одакле злато и новац, како је стигло код кога, како је трошено и где је завршило?
Макар за већи део тог злата и новца.
Једном речју, да ли је аутор статистички обрадио ову тему до детаља или је само овако филозофирао као у овом извештају Рине?

Ај да поновим питање, преклопи ме Перун.

То што си набројао су главни недостаци ове књиге, те статистике.

Непристојно је да коментаришем књигу коју нисам читао. Само сам питао, јер ме искуство учи да српски историчари, гледе теме Другог светског рата у Краљевини Југославији, имају сличан научни приступ. Наведу више различитих догађаја, углавном према постојећим, често комунистичким, али и другим изворима... Те догађаје не повезују, не траже им узроке или поводе, нити увире, односно завршетке. Овакав приступ је апсолутно недозвољив за све друге периоде националне или опште историје.
Само за ДСР у Краљевини Југославији, званични историчари и ауторитети ("ауторитети") прећутно прелазе преко оваквог приступа.
Поставља се логично питање: Зашто се ово дозвољава?
Одговор је једноставан: Зато што се само тако може "научно" оправдати теза о "два антифашистичка покрета". Било која књига о овом периоду српске историје која се строго држи научних правила, разбија ову идеолошку потку и долази се до радикално другачијих закључака од оних који се званично и бесомучно намећу новим генерацијама Срба.

[Милослав Самарџић]

У праву си. Али Милош је ипак објавио нека битна документа.
Другим речима, систем тако функционише - постепене промене.

[ватхра]

Прочитао и имам, одлична је.
Преферирам више података а мање коментара, тако може да прође по тим критеријуму. Има мало коментара аутора као у увод и закључак поглавља.
Не можете очекивати од сваке књиге да је некаква синтеза у којој је све објашњено. Мора да буде далеко више књиге које ће само обрадити сирове податке.

Мени је једна од ређих мана што није у књизи дат приказ инфлације у Недићевој Србији, инфлација је била знатна, и види се да су милиони из Ужица били далеко вреднији од десетина милиона 44е.

[Милослав Самарџић]

Прочитао и имам, одлична је.
Преферирам више података а мање коментара, тако може да прође по тим критеријуму. Има мало коментара аутора као у увод и закључак поглавља.
Не можете очекивати од сваке књиге да је некаква синтеза у којој је све објашњено. Мора да буде далеко више књиге које ће само обрадити сирове податке.

Мени је једна од ређих мана што није у књизи дат приказ инфлације у Недићевој Србији, инфлација је била знатна, и види се да су милиони из Ужица били далеко вреднији од десетина милиона 44е.

Нема увек разазнавања Недићевих и динара Краљевине...

[Митић]

Dr MILOŠ TIMOTIJEVIĆ, "FINANSIJE JVuO U SRBIJI 1941–1944.", Istorija 20. veka, god. 37, 2/2019, 137–156

https://istorija20veka.rs/wp-content/upl...37-156.pdf

[РежисерСтари]

Прочитао и имам, одлична је.
Преферирам више података а мање коментара, тако може да прође по тим критеријуму. Има мало коментара аутора као у увод и закључак поглавља.
Не можете очекивати од сваке књиге да је некаква синтеза у којој је све објашњено. Мора да буде далеко више књиге које ће само обрадити сирове податке.

Мени је једна од ређих мана што није у књизи дат приказ инфлације у Недићевој Србији, инфлација је била знатна, и види се да су милиони из Ужица били далеко вреднији од десетина милиона 44е.

Нема увек разазнавања Недићевих и динара Краљевине...

Јесу,нема дилеме,мада игра бројки уме да завара.Лично,мислим да новац пре јасне диференцијације,није играо велику улогу.Срце је у почетној фази рата вукло људе,а напред их је гурао комад проје,и парче каквог бајатог леба.Те приче,о силном новцу који су и једни и други добијали,данас људе збуњују и крајње релативизују ствари.Том логиком,обадва покрета постају крајње плаћеничка,са елементима рата као својеврсног пљачкашког похода.То Тимотијевићу замерам.Мада,у трговини сам већ 20 година,да ме убијеш не би могао повући јасну паралелу у односу евра,према рецимо,марки пре 20 година.Није то тако јасна и лако уочљива ствар,посебно са данашње тачке.

[ватхра]

Однос евро-марка је вазда био 1.95, ако ти буде требало.

Тимотијевић не наводи да су били плаћеници, често даје примере шта је куповано.
Кад герилски покрети пуно нарасту мора да има финансирања. Не може се узимати од сељака на дужи период, све и да они хоће и имају да дају. Да не спомињемо неке захтевније набавке.

Једна илустрација реда величине, са данашњим ценама.
Имамо кило злата. Нека вреди 30 хиљада евра. Изгледа пуно.
Са друге стране, нек имамо 100 војника. Нека сваком дамо за трошкове хране скромна 3 евра дневно. Са тим парама ће моћи да се хране 3,5 месеца. И то без икакве набавке икакве опреме и наоружања, па и смештаја, плате...

[Филип Ђукић]

Да ли се зна судбина ових сандука?
http://www.politika.rs/sr/clanak/373662/...a-Petra-II

[Шумадинац]

Очекујемо утисак и коментар гос'н Самарџића, Бенита, Николаја, Перуна......