[Посматрач]

Mada pretpostavljam da gosn Samardzic vec zna za ovaj dokumentarac jer su koriscene neke njegove slike (valjda su trazili dozvolu ???)

Живо ме интересује које су то слике госн Самарџића? Уколико добро схватам изгледа неко мисли да су фотографије које су учесници Другог светског рата и њихови потомци давали господину Самарџићу - његова својина. Или су можда поступком скенирања то постале? Бићу благ па ћу да кажем да је то крајње мизеран и покварен став. Не знам ко то све тако мисли, није ми јасно ни ово питање да ли су тражили дозволу, као да је неко већ покретао то питање у сличном контексту.

Све те фотографије у нека нормална времена биле би национална баштина. Замислите да је Вук Караџић тврдио да су народне песме које је сакупљао заправо његове, да их без његове дозволе нико не сме цитирати. У нормална времена посао онога који сакупља националну баштину - и јесте да она свима буде доступна.

Себично, нечовечно, комуњарски, брозовски...

[Sima]

Mada pretpostavljam da gosn Samardzic vec zna za ovaj dokumentarac jer su koriscene neke njegove slike (valjda su trazili dozvolu ???)

Живо ме интересује које су то слике госн Самарџића? Уколико добро схватам изгледа неко мисли да су фотографије које су учесници Другог светског рата и њихови потомци давали господину Самарџићу - његова својина. Или су можда поступком скенирања то постале? Бићу благ па ћу да кажем да је то крајње мизеран и покварен став. Не знам ко то све тако мисли, није ми јасно ни ово питање да ли су тражили дозволу, као да је неко већ покретао то питање у сличном контексту.

Све те фотографије у нека нормална времена биле би национална баштина. Замислите да је Вук Караџић тврдио да су народне песме које је сакупљао заправо његове, да их без његове дозволе нико не сме цитирати. У нормална времена посао онога који сакупља националну баштину - и јесте да она свима буде доступна.

Себично, нечовечно, комуњарски, брозовски...

Da li je neko to pitanje pokretao pre mene, ne znam, niti sam time sto sam rekao imao ikakve zle namere, stvarno ne znam kako stoje stvari sa autorskim pravima tih fotografija, ali ukoliko ih neko koristi u pogresnom kontekstu mogu pretpostaviti da se moze naici na problem. Npr, da neki komunisticki istoricar uzme neku fotografiju i izvadi je iz konteksta, mozda ne bi bilo ilegalno ali ne bi bilo eticki.

[Милослав Самарџић]

Стварно?
Рецимо за једну колекцију платио сам 4.500 марака и још 1.000 за скенирање и тиме сам стекао обавезу да свима дајем те слике?

[Милослав Самарџић]

Mada pretpostavljam da gosn Samardzic vec zna za ovaj dokumentarac jer su koriscene neke njegove slike (valjda su trazili dozvolu ???)

Живо ме интересује које су то слике госн Самарџића? Уколико добро схватам изгледа неко мисли да су фотографије које су учесници Другог светског рата и њихови потомци давали господину Самарџићу - његова својина. Или су можда поступком скенирања то постале? Бићу благ па ћу да кажем да је то крајње мизеран и покварен став. Не знам ко то све тако мисли, није ми јасно ни ово питање да ли су тражили дозволу, као да је неко већ покретао то питање у сличном контексту.

Све те фотографије у нека нормална времена биле би национална баштина. Замислите да је Вук Караџић тврдио да су народне песме које је сакупљао заправо његове, да их без његове дозволе нико не сме цитирати. У нормална времена посао онога који сакупља националну баштину - и јесте да она свима буде доступна.

Себично, нечовечно, комуњарски, брозовски...

Da li je neko to pitanje pokretao pre mene, ne znam, niti sam time sto sam rekao imao ikakve zle namere, stvarno ne znam kako stoje stvari sa autorskim pravima tih fotografija, ali ukoliko ih neko koristi u pogresnom kontekstu mogu pretpostaviti da se moze naici na problem. Npr, da neki komunisticki istoricar uzme neku fotografiju i izvadi je iz konteksta, mozda ne bi bilo ilegalno ali ne bi bilo eticki.

Ако купиш нешто, твоје је. Као и сваки предмет који си купио.

[Sima]

Mada pretpostavljam da gosn Samardzic vec zna za ovaj dokumentarac jer su koriscene neke njegove slike (valjda su trazili dozvolu ???)

Живо ме интересује које су то слике госн Самарџића? Уколико добро схватам изгледа неко мисли да су фотографије које су учесници Другог светског рата и њихови потомци давали господину Самарџићу - његова својина. Или су можда поступком скенирања то постале? Бићу благ па ћу да кажем да је то крајње мизеран и покварен став. Не знам ко то све тако мисли, није ми јасно ни ово питање да ли су тражили дозволу, као да је неко већ покретао то питање у сличном контексту.

Све те фотографије у нека нормална времена биле би национална баштина. Замислите да је Вук Караџић тврдио да су народне песме које је сакупљао заправо његове, да их без његове дозволе нико не сме цитирати. У нормална времена посао онога који сакупља националну баштину - и јесте да она свима буде доступна.

Себично, нечовечно, комуњарски, брозовски...

Da li je neko to pitanje pokretao pre mene, ne znam, niti sam time sto sam rekao imao ikakve zle namere, stvarno ne znam kako stoje stvari sa autorskim pravima tih fotografija, ali ukoliko ih neko koristi u pogresnom kontekstu mogu pretpostaviti da se moze naici na problem. Npr, da neki komunisticki istoricar uzme neku fotografiju i izvadi je iz konteksta, mozda ne bi bilo ilegalno ali ne bi bilo eticki.

Ако купиш нешто, твоје је. Као и сваки предмет који си купио.

Svakako se to podrazumeva, samo mislim da je u ovom slucaju doticni gospodin osporavao prava na redistribuciju - tj. da su ovo slike od javnog dobra i nacionalnog znacaja, sto jesu, pa mislim da ne bi bilo ilegalno da koriste vase fotografije, ali opet kazem da ne bi bilo eticki da to rade bez vaseg odobrenja, jer vi ne znate u kom se kontekstu one mogu upotrebiti.

[Милослав Самарџић]

Не могу да користе без мог одобрења јер их просто немају. Нарочито не могу да нађу у високој резолуцији. На нету је обично ниска резолуција. Конкретно, за ову емисију, питали су ме и послао сам им слике.
Око 1.000 слика оставио сам у Војном музеју на Калемегдану. Тамо је то и записано. И кад неко узме те скенове, као извор наведе и Војни музеј и мене. Као што нпр. то ради Бојан Димитријевић у својим књигама. Такав је обичај. Да ли је неко Војном музеју дао, или продао, свеједно је, у овом контексту. Наилазим и на слике на којима пише да их је 1960. и неке нпр. тај и тај музеј откупио од тог и тог.
Дакле, твоје слике нпр, нису од јавног добра, већ су твоје. Ако их даш или продаш држави, а она их прогласи за јавно добро, онда јесу јавно добро.

[Посматрач]

Стварно?
Рецимо за једну колекцију платио сам 4.500 марака и још 1.000 за скенирање и тиме сам стекао обавезу да свима дајем те слике?

Значи правите разлику између фотографија које сте купили и оних које сте добили? То је добро. Баш би ме занимао и однос фотографија.

Не знам да ли ми то говорите зато што је у питању била лоша инвестиција? Претпостављам да их нисте купили из љубави већ зато да би на њима зарадили кроз књиге и албуме.

Не разумем, којима свима? Коме треба овај тип фотографија осим новинарима и историчарима? И то искључиво онима који се баве тим историјским периодом, а то је ограничен број људи. А ту се сви знате, и већ сарађујете онако српски.

[Коста]

Замислите да је Вук Караџић тврдио да су народне песме које је сакупљао заправо његове, да их без његове дозволе нико не сме цитирати. У нормална времена посао онога који сакупља националну баштину - и јесте да она свима буде доступна.

Себично, нечовечно, комуњарски, брозовски...

Вук Караџић је "својом" реформом српског језика нас је спречио да целу дотадашњу баштину тешко можемо да разумемо, дешифрујемо а камо ли изговоримо, знамо и негујемо. Стоврио приручник да се осакати српски језик, дао исти хрватима који га нису имали, и кад дошли комунисти интензивно се радило на гашењу језика најстаријег и најбројнијег народа на овом подручју зарад нешто осакаћено пун странцизма и псовки, које се удаљава од руског, и што је спремило повољно тло за стварање нових народа од Срба. Тако да, народне песме које је он сакупљао, боље да их је држао за себе.

[Посматрач]

Замислите да је Вук Караџић тврдио да су народне песме које је сакупљао заправо његове, да их без његове дозволе нико не сме цитирати. У нормална времена посао онога који сакупља националну баштину - и јесте да она свима буде доступна.

Себично, нечовечно, комуњарски, брозовски...

Вук Караџић је "својом" реформом српског језика нас је спречио да целу дотадашњу баштину тешко можемо да разумемо, дешифрујемо а камо ли изговоримо, знамо и негујемо. Стоврио приручник да се осакати српски језик, дао исти хрватима који га нису имали, и кад дошли комунисти интензивно се радило на гашењу језика најстаријег и најбројнијег народа на овом подручју зарад нешто осакаћено пун странцизма и псовки, које се удаљава од руског, и што је спремило повољно тло за стварање нових народа од Срба. Тако да, народне песме које је он сакупљао, боље да их је држао за себе.

Мењаш тезе. Можда си и управу, али овиме ничим не побијаш моје ставове.

---

Дакле, твоје слике нпр, нису од јавног добра, већ су твоје. Ако их даш или продаш држави, а она их прогласи за јавно добро, онда јесу јавно добро.

Овде је ствар у човечности не у неким бесмисленим дефиницијама, које код нас у пракси ништа не значе.

[Коста]

Мењаш тезе. Можда си и управу, али овиме ничим не побијаш моје ставове.

Не мењам, појашњавам неке ствари. Мада је могло бити довољно да сам само навео да "цитирати аутора" и "не поменути име аутора/власника права" се битно разликују.

Поента је да нешто што многи данас сматрају "општим добром" у ствари није баш тако часно, нити је и он у своје време то "опште добро" поклањао, већ за то добијао паре. Да их је добијао од Кнежевине Србије па и да кажемо да је то чинио за опште добро, али их је добијао од Аустроугара - непријатеља Срба.

Уз то, каже се да је песме Вук сакупљао и познате су као "Вукове", иако су могле, да је "опште добро", остати као "народне песме из времена по Карађорђевом устанку" јер их није само Вук сакупљао. Овако он постаде "отац српске писмености" са свега 4 разреда школе и оличење добротвора иако то није био.

Дакле, занимљиво је неком замерати да му је поступак "себично-брозовско-нечовечно-комунистички" наводећи као пример доброте и човечности првог српског комунисту који је "за опште добро" уништио нам језик и биће.

[Милош Шарац]

Стварно?
Рецимо за једну колекцију платио сам 4.500 марака и још 1.000 за скенирање и тиме сам стекао обавезу да свима дајем те слике?

Мислите на колекцију фотографа Аце Симића из Чачка?Ако сте на њу мислили, онда имам једно питање!Зашто сте је купили када је Аца Симић поклонио своју колекцију музеју у Чачку?Можда је и продао,а има маса људи која је добила те слике од њега лично скениране и снимљене на диску,као поклон у разним приликама.

[Милослав Самарџић]

Стварно?
Рецимо за једну колекцију платио сам 4.500 марака и још 1.000 за скенирање и тиме сам стекао обавезу да свима дајем те слике?

Мислите на колекцију фотографа Аце Симића из Чачка?Ако сте на њу мислили, онда имам једно питање!Зашто сте је купили када је Аца Симић поклонио своју колекцију музеју у Чачку?Можда је и продао,а има маса људи која је добила те слике од њега лично скениране и снимљене на диску,као поклон у разним приликама.

Није је поклонио НМЧ и не зна се где је колекција. Негативи су развијени само једном и ти позитиви су код мене.
Нема маса људи, дао је свега неколицини, од оних највише 30 што их је развио кад сам му донео развијач итд. Није то тада имало да се купи. Доношено је уз Немачке.

[Александар Динчић]

Боље што их је Милослав откупио, јер ко зна да ли би уопште видели неке од њих.
Колико сада отприлике имаш фотографија (оригинале и копије, тј. скенове)?

[luka.luke]

Милославе, јеси ли све слике које посједујеш објавио било у књигама, порталима, часописима...?