08-09-2020, 10:09 PM
Рођен 16.авг.1914. у с. Вел.Дренова, срез Трстенички, од оца Алексе.
Потомак властеочке породице Владиславића. Предак Радивоје Ерац оснивач Дренове.
Народни гуслар и аутор бројних песама, које су штампане у параћинској штампарији Жикион.
Певао је и гуслао на двору Карађорђевића, где га је водио ујак ђенер. Илија Брашић, а од Кнеза Павла добио је јаворове гусле. Одлазио је и гуслао у душавној болници код Ниша Ђорђу Карађорђевићу. Са посебним одобрењем Министарства просвете и војске пропутовао је школе по Србији.
Од почетка окупације 1941.национално опредељен.
Пропагандиста ( песмом и гуслама ) Трстеничког бригаде.
Ухваћен од Немаца 9.септ.1942, на путу Трстеник-М.Дренова, у с. Богдања, приликом потере за четницима капет. Николе Гордића. Из крушевачког затвора конфиниран у логор у Нишу.
Стрељан је 15.дец.1942. на нишком Бубњу. Име му је било истакнуто, са осталим стрељаним логорашима, присталицама Д.М, на излепљеним плакатама 29.дец.1942.
Преживели логораш Милан Јевтић из Рековца, пренео је породици последње тренутке живота Војислава Ерца : " Земљаци, ако неко преживи, нека јави мојима дан и сат кад су ме стрељали." Било је то у 3 сата после подне.
Поводом покретања рехабилитације ђенер.Милана Недића, огласио се и син Војислава Ерца, Милован :
"Било ми је шест година када су Немци затворили оца Војислава (1914-1942) у логор -Црвени крст- у Нишу. Моја мајка Јеленка (1916-2002) лично је замолила господина Милана Недића да се заузме и спаси Војислава. Недић је обећао да ће све да учини што буде могао. Одређеног дана мојој мајци господин Милан Недић је рекао - Снахо, иди кући и чувај оно дете. Нема вајде када непријатељ неког нашег ухвати.- Био сам дужан да цитирам Милана Недића, јер је Немце назвао непријатељима... После рата његовој супрузи Јеленки - признато је право на породичну инвалиднину по мужу покојном Војиславу који је (цитирам) погинуо као борац народноослободилачког рата - Поседујем руком писано писмо логораша Милана Јевтића Ланчета из Рековца, од 01.марта 1978. у коме тврди да је Недић долазио у Логор ради Војислава..."
Наравно да су комунисти знали на чијој је страни био Ерац, јер после рата, о њему ни помена, ни споменика, ни улице...све док унука др стом. Јелена Ерац Денчић није објавила књигу Мој деда Војислав Ерац.
супруга : Јеленка, након Војине смрти покидала је струне на гуслама и наредних 21 годину носила црнину, све док се није родила прва унука Невена.
син : Милован, познати крушевачки књижевник и публициста.
Потомак властеочке породице Владиславића. Предак Радивоје Ерац оснивач Дренове.
Народни гуслар и аутор бројних песама, које су штампане у параћинској штампарији Жикион.
Певао је и гуслао на двору Карађорђевића, где га је водио ујак ђенер. Илија Брашић, а од Кнеза Павла добио је јаворове гусле. Одлазио је и гуслао у душавној болници код Ниша Ђорђу Карађорђевићу. Са посебним одобрењем Министарства просвете и војске пропутовао је школе по Србији.
Од почетка окупације 1941.национално опредељен.
Пропагандиста ( песмом и гуслама ) Трстеничког бригаде.
Ухваћен од Немаца 9.септ.1942, на путу Трстеник-М.Дренова, у с. Богдања, приликом потере за четницима капет. Николе Гордића. Из крушевачког затвора конфиниран у логор у Нишу.
Стрељан је 15.дец.1942. на нишком Бубњу. Име му је било истакнуто, са осталим стрељаним логорашима, присталицама Д.М, на излепљеним плакатама 29.дец.1942.
Преживели логораш Милан Јевтић из Рековца, пренео је породици последње тренутке живота Војислава Ерца : " Земљаци, ако неко преживи, нека јави мојима дан и сат кад су ме стрељали." Било је то у 3 сата после подне.
Поводом покретања рехабилитације ђенер.Милана Недића, огласио се и син Војислава Ерца, Милован :
"Било ми је шест година када су Немци затворили оца Војислава (1914-1942) у логор -Црвени крст- у Нишу. Моја мајка Јеленка (1916-2002) лично је замолила господина Милана Недића да се заузме и спаси Војислава. Недић је обећао да ће све да учини што буде могао. Одређеног дана мојој мајци господин Милан Недић је рекао - Снахо, иди кући и чувај оно дете. Нема вајде када непријатељ неког нашег ухвати.- Био сам дужан да цитирам Милана Недића, јер је Немце назвао непријатељима... После рата његовој супрузи Јеленки - признато је право на породичну инвалиднину по мужу покојном Војиславу који је (цитирам) погинуо као борац народноослободилачког рата - Поседујем руком писано писмо логораша Милана Јевтића Ланчета из Рековца, од 01.марта 1978. у коме тврди да је Недић долазио у Логор ради Војислава..."
Наравно да су комунисти знали на чијој је страни био Ерац, јер после рата, о њему ни помена, ни споменика, ни улице...све док унука др стом. Јелена Ерац Денчић није објавила књигу Мој деда Војислав Ерац.
супруга : Јеленка, након Војине смрти покидала је струне на гуслама и наредних 21 годину носила црнину, све док се није родила прва унука Невена.
син : Милован, познати крушевачки књижевник и публициста.