(22-04-2023, 09:17 AM)Бенито Пише: (22-04-2023, 12:11 AM)Милослав Самарџић Пише: Који?
Исти као код Коштунице. Или скоро сличан.
Коштуница готово да није признавао да се десила комунистичка револуција. Ломпар то схвата, али очигледно не разуме да је то камен међаш, кључни догађај од када почиње стагнација и пропаст српске националне идеје.
Они то зову политички реализам. А једино реално је да је то класичан пример политичког и интелектуалног опортунизма.
Мило Ломпар се понаша у складу са оним што говори. То је његова велика предност у односу на остале политичаре у Србији, а поготово у поређењу са Овај. Пре свега, то се односи на његов принципијелни став о схватању српског националног питања на интегралистички начин, односно у читавој његовој сложености и свеобухватности. Сетимо се, на пример, како је принципијелно бранио своју колегиницу професорку Ђерић у вези књиге о историји Дубровачке књижевности. И у другим случајевима, понашао се идентично. Ту заиста нема ниједне примедбе, а поготово у односу на ове политичаре у Србији, који су од реда трећа генерација потомака комуниста и удбаша и који спроводе политику Коминтерне и КПЈ, и данас дањи
Мој проблем у вези Ломпарових ставова, такође је принципијелан. Мени је несхватљиво да човек тог образовања може и да помисли, а не да дела у том правцу, да се српски интегрализам може десити под републиканским уређењем. То је за мене дилентатизам прве врсте. Ломпар доста личи на француске либерале 19-ог века, који су одреда били изразити републиканци, и националисти, и који су били убеђени да само на тај начин се може одржати Француска са свим њеним департманима и колонијама. Време је показало колико је то бесмислено, јер су департмани и колоније заправо следили узор главне државе и стварали своје либерале и самим тим своје републике и одвајали се од матице.
Са српским случајем, то је још очигледније. Зна се и како и када је дошло до уједињења српског народа. Само тада и само тако. Значи ако је једино тај случај био успешан, то је и једини рецепт. Али, Ломпар неће да буде монархиста. Ако му је узор Слободан Јовановић, онда је баш на његовом случају могао научити како је један либерал класичног типа временом постао монархиста, јер је схватио који су интегративни, а који дезинтегративни фактори у српском случају.
Ту је главни проблем код Ломпара. Убедљиво и под број 1. Уосталом, те сам расправе имао и деведесетих година са онима који су били чистокрвни комунисти, а глумили су либерале. Немају Срби времена за експерименте више.
Уосталом, ако Ломпар не види, а требало би да то види јер је и писао о томе, да су његови главни противници, а то је власт и тзв грађанска опозиција, заправо, достојни наследници политике Савеза комуниста, онда је то трагично. А ако то види, а покушава да ту политику замени неким милошевићевско-ћосићевским експериментом и то други пут, онда је то пут у катастрофу.
А бојим се ако буде икакве шансе да се режим Овај смени, и дође до победе Ломпара и његове политичке филозофије, јер су Срби деценијама погрешно учени и верујем да би му дали подршку. А када то пропадне, као што ће пропасти, да ће рећи да "ништа не вреди, све смо покушали". А заправо, нисмо урадили најосновније.
Нисмо променили државно уређење.
То је проблем и Ломпара и целе српске политичке интелигенције, која је одреда одрасла и васпитана на "тековинама револуције" и не може тога никако да се отресе. Верујем да је Мило Ломпар лично и професионално поштен човек, што је већ много пута показао, за разлику од већине оних који пледирају да буду на његовом месту, али без основног услова, а то је да се све "одлуке АВНОЈ -а," као врховног политичког тела једне међународне терористичке организације, ставе ван снаге. Пре свега она која је данашњим генерацијама Срба неспорна, а у ствари је најспорнија, "да се мења државно уређење нове државе из монархистичког у републику". Када то будемо схватили, када коначно будемо ушли у прави воз, свака следећа станица биће само успутна ка сигурном циљу - уједињењу Срба.
Свака друга државна и национална "стратегија" је ништа друго него позната народна прича о једној баби и необрађеном лану.
