[Mekenzi]

Идући и крстарећи летос по ово мало Србијице што је остало, залазио сам у нека напуштена, празна планинска села...


Идећи тако..Затекао сам прелепе грађевине у центрима села, али орнуле, срушене или руиниране. Питам локалне мештане, шта је то било?
Била је некада то школа, кажу и по 500-1000 ђака у тим школама...


Оно што ме фасцинирало јесте архитектура. Велика већина тих школа је грађена пре комуниста. Широка, дугачка, темељ од камена, велики и дугачки прозори...Нешто што има културну и историјску вредност.

Колико су те школе "избациле" војсковођа, црквених веледостојника, признатих учених људи, владара итд...

Комунисти су те школе уништили, народ раселили по градовима села опустела.

Сада у већим градовима имате 500+ ђака док у сеоским срединама поготово у планинским подручјима ако имате среће имате 1-3 ђака.

Моје неко мишљење да би све те школе требало заштити, обновити, ако нема ђака могу послужити као музеји, културно добро са списковима људи који су похађали те школе, а не да пропадају и да су препуштене зубу времена.

[Бенито]

Видиш, ово је једна тема која је и мене заокупљала дуго времена. Готово у сваком селу, али у општини сигурно, постојала је зграда основне школе. Када кажем општина мислим на предратни смисао те речи, односно два-три села чинили су једну општину.
Неке од зграда тих школа биле су изузетно лепе, а најчешће су биле највеће зграде у оквиру општине, ако ту није било гимназије и седиште среза.
Шта учинити са тим зградама је велико питање. Рестаурати их само да стоје празне, нема никаквог смисла. Наћи неко решење у приватно-јавном партнерству код нас подразумева корупцију и бламажу. А бламажа је већ сама по себи велика.
Могу да кажем да сам учествовао у спасавању зграде школе у коју су ишли моји дедови и родитељи. Она се касније користила као дечији вртић. Доцније се појавила и фондација Новака Ђоковића и донирали су одређена средства, тако да је то сада један модеран вртић. А када се сетим да су хтели да руше зграду.
Можда је то један део решења - да се праве вртићи, где би могла да се оставе деца из суседних места, а у планинским селима - школе за децу у природи, или слично...
Рецимо, ова фондација Новака Ђоковића учествовала је у обнови старе школе у Остатији. То је село испод самог врха Голије, скоро 40 км од Ивањице. И то се показало као одлично. Мислим да су имали 7-8 деце предшколског узраста у то време, а сада три пута више.
Треба бити промућуран и маштовит, али и штедљив код решења овог питања. У сваком случају, против сам рушења, осим тамо где је немогуће поправити те зграде. Оне су врло важно сведочанство српског живота на тим просторима и то је изузетно битан разлог зашто се овом питању треба приступити сериозно.
На жалост, мислим да о овом питању наши министри просвете и културе, па чак ни скупштина никада нису ни размишљали.

[Mekenzi]

Видиш, ово је једна тема која је и мене заокупљала дуго времена. Готово у сваком селу, али у општини сигурно, постојала је зграда основне школе. Када кажем општина мислим на предратни смисао те речи, односно два-три села чинили су једну општину.
Неке од зграда тих школа биле су изузетно лепе, а најчешће су биле највеће зграде у оквиру општине, ако ту није било гимназије и седиште среза.
Шта учинити са тим зградама је велико питање. Рестаурати их само да стоје празне, нема никаквог смисла. Наћи неко решење у приватно-јавном партнерству код нас подразумева корупцију и бламажу. А бламажа је већ сама по себи велика.
Могу да кажем да сам учествовао у спасавању зграде школе у коју су ишли моји дедови и родитељи. Она се касније користила као дечији вртић. Доцније се појавила и фондација Новака Ђоковића и донирали су одређена средства, тако да је то сада један модеран вртић. А када се сетим да су хтели да руше зграду.
Можда је то један део решења - да се праве вртићи, где би могла да се оставе деца из суседних места, а у планинским селима - школе за децу у природи, или слично...
Рецимо, ова фондација Новака Ђоковића учествовала је у обнови старе школе у Остатији. То је село испод самог врха Голије, скоро 40 км од Ивањице. И то се показало као одлично. Мислим да су имали 7-8 деце предшколског узраста у то време, а сада три пута више.
Треба бити промућуран и маштовит, али и штедљив код решења овог питања. У сваком случају, против сам рушења, осим тамо где је немогуће поправити те зграде. Оне су врло важно сведочанство српског живота на тим просторима и то је изузетно битан разлог зашто се овом питању треба приступити сериозно.
На жалост, мислим да о овом питању наши министри просвете и културе, па чак ни скупштина никада нису ни размишљали.

Свака та школа је готово изграђена до 100 м цркве.


Црква би могла помоћи обнову школа.