[Јеремија]

Творца приче не знам.
Стил ме подсећа на покојног Данка Поповића, ал знам да није његова писанија.
Ко је сочинио и када, Бог ће ти га знати?
Како год, делимично је тачна.

Чуј пријатељу када ми кажу Шеста личка и Четврта црногорска ослободиле Србију дођеми начисто да свиснем. Шта би на то казао Милутин? Окренуо би се у гробу. Добро памти како њих ослободиоце дочекаше каменицама преко Дрине. Нареднику Јовићу избише око. Још да знаш Милутине неки желе да се представе већи Срби од нас геџа Шумадинаца. Знаш од навека да Срба не би било да није нас Шумадинаца. Чим дођоше ове крајишке и црногорске војске побише пола црне Србије. Нешто побише нешто отераше на Сремски фронт. Које тамо отишао тешко да се вратио читав. Да пријатељу рекао сам Црне Србије. Како да не буде црна када нема куће где неко није погинуо. Да не беше Руса друга би прича била. Никада не би црвени ушли у Србију ја ти кажем. Само би кроз двоглед могли да виде Србију. Шта да радимо брате мој. Ударила велика сила. Још мало ће па у Берлин. А ови "ослободиоци" не верују ни ушта и ништа не поштују. Тако је то кад не верујеш у Бога. У Остружници убише деда Станоја јер није хтео да каже где му се син крије. У Петки убише Драгишу због два метра жита. Обесили га на црквену ограду па су пси почели да га развлаче. У Мионици убише Стану пред двоје мале деце јер није хтела да мужа зове на предају. Господину Панти из Ваљева одвели синове Милоша и Марка са шеснаест година на Сремски фронт и оба погинуше. Да ти више не причам пријатељу. Народ је пуно киван на њих може тражити да се врате. Где ће тамо је сада вукојебина. Нисмо ми Шумадинци такви људи да знаш али не волимо када неко претерује. Лепо сам казао Богдане. Јеси. Жив ми био Радоване. Живели.