16-02-2021, 10:49 PM
Равногорски крст
Свако носи свој крст. У Србији, и данас, међу најтежима је крст Равне Горе. На више примера, документовано ћемо показати како то конкретно изгледа
ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ
Флоскула о „историји коју пишу победници“ показала се тачном само тамо где су они који су задужени за њено писање били немарни у послу за који су плаћени. Најбољи пример за то представљају установе културе града Ужица, у којима још увек „цвета“ златно доба Ужичке совјетске републике. Ужички историчари показали су мали напредак у односу на историју Ослободилачких ратова 1912-1920.
Међутим, када се помене Други светски рат, град Ужице се може посматрати као имање које 75 година зараста у коров. Појединци који су запослени у архиву и музеју, могу се покренути једино на годишњицу обележавања Битке на Кадињачи. Све протекле године нико од њих се није удостојио да макар попише имена настрадалих за време Ужичке совјетске републике, као ни током послератних ликвидација које су учинили комунисти. Ни њима, ни припадницима градских власти, још увек не пада на памет да покрену обележавање и истраживање више масовних гробница које се налазе у самом граду. Војни архив слабо посећују, као и села, у којима је и поред великих тортура, сачувано доста грађе. Уколико се неко мимо струке дохвати пера, аутоматски добија епитет „ревизионисте, некомпететног, нестручног и пристрасног аутора“, док се његови радови оцењују мање битним од „најобичнијих сеоских монографија“.
Темељ историје на коме овај град почива представљају књиге: „Цветови у огњу“ и „Истина је у именима“. У њима су наводно пописане жртве Другог светског рата у тадашњем Ужичком војном округу, који су чинили срезови: Ариљски, Рачански, Моравички, Црногорски, Пожешки, Ужички и Златиборски.
Прва од поменутих књига објављена је 1970. године. Било је то време када се историја највише фалсификовала и када је најмање описивана онаквом каква је заиста била. Историчарима тада није ни било дозвољено да одступе мимо „оквира“ које је зацртала Комунистичка партија Југославије. У супротном би, у најбољу руку, завршили на информативном разговору.
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%d1%80%d0%b0%d0%b2...%81%d1%82/
Свако носи свој крст. У Србији, и данас, међу најтежима је крст Равне Горе. На више примера, документовано ћемо показати како то конкретно изгледа
ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ
Флоскула о „историји коју пишу победници“ показала се тачном само тамо где су они који су задужени за њено писање били немарни у послу за који су плаћени. Најбољи пример за то представљају установе културе града Ужица, у којима још увек „цвета“ златно доба Ужичке совјетске републике. Ужички историчари показали су мали напредак у односу на историју Ослободилачких ратова 1912-1920.
Међутим, када се помене Други светски рат, град Ужице се може посматрати као имање које 75 година зараста у коров. Појединци који су запослени у архиву и музеју, могу се покренути једино на годишњицу обележавања Битке на Кадињачи. Све протекле године нико од њих се није удостојио да макар попише имена настрадалих за време Ужичке совјетске републике, као ни током послератних ликвидација које су учинили комунисти. Ни њима, ни припадницима градских власти, још увек не пада на памет да покрену обележавање и истраживање више масовних гробница које се налазе у самом граду. Војни архив слабо посећују, као и села, у којима је и поред великих тортура, сачувано доста грађе. Уколико се неко мимо струке дохвати пера, аутоматски добија епитет „ревизионисте, некомпететног, нестручног и пристрасног аутора“, док се његови радови оцењују мање битним од „најобичнијих сеоских монографија“.
Темељ историје на коме овај град почива представљају књиге: „Цветови у огњу“ и „Истина је у именима“. У њима су наводно пописане жртве Другог светског рата у тадашњем Ужичком војном округу, који су чинили срезови: Ариљски, Рачански, Моравички, Црногорски, Пожешки, Ужички и Златиборски.
Прва од поменутих књига објављена је 1970. године. Било је то време када се историја највише фалсификовала и када је најмање описивана онаквом каква је заиста била. Историчарима тада није ни било дозвољено да одступе мимо „оквира“ које је зацртала Комунистичка партија Југославије. У супротном би, у најбољу руку, завршили на информативном разговору.
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%d1%80%d0%b0%d0%b2...%81%d1%82/
![[Слика: CB89864-C-34-C6-4-C3-E-B706-E8-A63-A14-F62-C.jpg]](https://i.postimg.cc/DwTbkNMr/CB89864-C-34-C6-4-C3-E-B706-E8-A63-A14-F62-C.jpg)