21-04-2021, 08:30 PM
Пре 44 године, агенти Удбе убили су у Чикагу уредника “Слободе“, гласила СНО, Драгишу Кашиковића, и његову поћерку, 13-тогодишњу Иванку Милошевић. Недуго потом, извесни Шашкијевич, емигрант из Југославије, почео је да оптужује Иванкиног ујака Ђорђа Николића и Иванкину мајку Драгицу Милошевић, за учешће у овом убиству. Потом је Шашкијевич написао брошуру о томе, коју је током 2020. године објавио и београдски “Таблоид“, у више наставака.
За тог Шашкијевича чуо сам још пре него што је до мене доспела ова прича, пре више од 20 година, када је, исто тако упорно, ширио причу да је Дражино тело бачено у септичку јаму, поред затвора на Ади Циганлији. Цели тај процес, од наводног стрељања до бацања тела, он је наводно, као дечак, гледао кроз прозор затвора на Ади Циганлији. Преко курира, доносиоца брошуре, поручио сам Шашкијевичу да је тај његов урадак још једна удбашка прича, смишљена ради заметања трага, и да је једино место на коме треба да се нађе – септичка јама.
После је, дакле, стигла и та друга брошура, која је исто тако безвредна, за сваког ко иоле уме да чита и зна барем нешто о преко 100 убистава емиграната од стране Тита и његових криминалаца. Не могу ни замислити како се, видевши да се брошура шири, осећају Драгица и Ђорђе, којима је, ионако, сваког јутра прва била мисао о Иванки и њеном страдању. Они су написали одговор, објављен у новом броју “Слободе“, и ангажовали су адвоката. Уз топле препоруке за чланак који следи
Милослав Самарџић
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%d1%83%d0%b4%d0%b1...%b5%d0%b2/
За тог Шашкијевича чуо сам још пре него што је до мене доспела ова прича, пре више од 20 година, када је, исто тако упорно, ширио причу да је Дражино тело бачено у септичку јаму, поред затвора на Ади Циганлији. Цели тај процес, од наводног стрељања до бацања тела, он је наводно, као дечак, гледао кроз прозор затвора на Ади Циганлији. Преко курира, доносиоца брошуре, поручио сам Шашкијевичу да је тај његов урадак још једна удбашка прича, смишљена ради заметања трага, и да је једино место на коме треба да се нађе – септичка јама.
После је, дакле, стигла и та друга брошура, која је исто тако безвредна, за сваког ко иоле уме да чита и зна барем нешто о преко 100 убистава емиграната од стране Тита и његових криминалаца. Не могу ни замислити како се, видевши да се брошура шири, осећају Драгица и Ђорђе, којима је, ионако, сваког јутра прва била мисао о Иванки и њеном страдању. Они су написали одговор, објављен у новом броју “Слободе“, и ангажовали су адвоката. Уз топле препоруке за чланак који следи
Милослав Самарџић
ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%d1%83%d0%b4%d0%b1...%b5%d0%b2/