[Бенито]

Власт АВ званично је прославила 9. мај и ове године... На Свечаној академији, која је том приликом била одржана, чула се једна корачница коју су певали припадници СДК за време Другог светског рата.
Ову озбиљну аферу покушао је да заташка историчар др Дејан Ристић, који је изјавио да се ради о песми Момчила Настасијевића. Непосредно после ове изјаве, др Ристић је постао директор Музеја геноцида у Београду, што може, али и не мора да има везе са претходним питањем.
Афера је, за сада, заташкана. Режим не помиње овај тежак скандал, а ни опозициона јавност се нешто не упире да ово питање покрене, јер је, као што је познато, по многим културним и друштвеним питањима сагласна са владајућом идеологијом. Што и није чудо, јер су испод истог шињела и рођени.
Да ли ће Србија бити, ма колико то било парадоксално, бити прва држава у Европи која ће и званично рушити антифашизам тако што ће пропагирати профашистичку културу на сам Дан победе???

[Николај]

Ја пре верујем да ови буздовани нису ни знали чија је то песма. Не треба губити из вида чињеницу да државу воде потпуни имбецили.

[Митић]

Државу воде људи којима уопште није стало до историје. Ионако је постала устаљена мантра: Треба гледати у будућност, не треба гледати у прошлост.

[Антитоталитаран]

Сви организатори су се прали говорећи да је реч о Настасијевићевим делима. Толико су били упорни, да сам им и ја поверовао, јер се не разумем у љотићевске корачнице. Овај Ристић свесно лаже око многих ствари.

[Бенито]

Да подсетим да се ради о песми "Мртви нисте", за коју се у љотићевској емигрантској штампи, својевремено, водила полемика да ли је написао Владимир Влада Љотић, тада још живи, син Димитрија Љотића, јер се потписао испод те песме, док су неки други припадници СДК тврдили да је аутор песме био Димитрије Наранџић, "официр" СДК који је и погинуо за време Другог светског рата.
После подробније анализе, изгледа да није само ова песма из љотићевске поезије рецитована на Свечаној академији поводом Дана победе, 9. маја у Народном позоришту, него још две песме из истог опуса.
Треба нагласити да је аутор сценарија ове свечаности био Ђорђе Павловић, иначе диригент, који се јавно извинио српској јавности и рекао да није користио добре изворе. Другим речима, користио је интернет, а не књиге, што је постала изгледа постала апсолутно највећа пандемија једне болести коју је српски народ икада доживео, укључујући и комуно-титоизам.
Др Дејан Ристић, историчар по занимању, у пежоративном смислу речи, наставио је да буде репрезент онога што репрезенти историјске струке одавно јесу у овој несрећној држави - наставио је да буде служинче власти и њене идеологије. Он и даље упорно тврди да је то песма Момчила Настасијевића, иако за такву тврдњу нема ниједног релевантног доказа. Уместо неке врсте, макар прећутне, казне за овако непрофесионално понашање и тешко кршење моралних кодекса историје као науке, др Дејан Ристић је, после овог скандала, награђен местом директора Музеја жртава геноцида у Београду.

[Павле Васиљевић]

Негде сам прочитао, незванична информација, да је један од аутор текста на свечаној академији био и Бокан.
А ево и Петричићеве карикатуре тим поводом.

[Антитоталитаран]

Петричић је у једној својој карикатури на ову тему опет помешао Љотића са оним фолксдојчером Олћаном.

[Vlad Alekš]

Само бих хтео да подсетим како је асимптоматски Дејан Ристић постао управник Народне библиотеке након оног инцидента са Додиком, Сретеном Угричићем и Николаидисом. То је било, сада већ давне, 2012. године, када смо ушли у последњу фазу транзиције.