[Мића Адмирал]

Fudbalski klub Sumadija je najstariji klub iz Srbije. Osnovan je 1903.godine od inz.Danila Stojanovica Cika Dace i prvu utakmicu odigrao je sledece godine na 100njicu Prvog srpskog ustanka.
Posle Drugog sv.rata klub prakticno ne postoji sve do 1948.kada je obnovljen pod imenom Hajduk, a tek od 1950. je ponovo pod svojim imenom Sumadija.
Nekoliko utakmica, tokom okupacije, klub je odigrao u crnim majicama u znak zalosti prema streljanim u Sumaricama 1941, a posleratna komunisticka vlast ih je nazvala crno kosuljasima.
Skoro svi fudbaleri Sumadije bili su pripadnici cetnika.
Neki od njih :
BRANKO BOGDANOVIC CIJULA
Desni bek i jedan od najboljih bekova u Srbiji.
Na sluzbi u Prvoj kragujevackoj brigadi.
Povlacio se za Bosnu 1944. Zarobljen i osudjen na 5 god.robije.
Ziveo u ul.Vojvode Putnika Kragujevac.
SVETOZAR STOJKOVIC CVETKO
Levi bek.
26.aprila 1943. igrao u pobedi Sumadije protiv BSK-a, od 4 - 0.
Na sluzbi u Prvoj kragujevackoj brigadi.
Povlacio se za Bosnu 1944. Jedan od najuspesnijih takmicara na Ravnogorskoj "olimpijadi" na Vucjaku 1945.
Po jednoj verziji nestao u Bosanskoj golgoti, a po drugoj presao granicu i cak igrao za Milano pod drugim imenom.
SRETEN D. JOVANOVIC SRETA MECKA
Half. Posle Sumadije u BSK-u.
Rez.oficir.
Adjutant komand.Prve kragujevacke brigade
Odstupio za Bosnu 1944, gde je nestao (?).
MOJSIJA POPOVIC
Golman.
Na sluzbi u Prvoj kragujevackoj brigadi.
Nestao u Bosanskoj golgoti 1945.
MILE GANGSTER
Golman.
Na sluzbi u Prvoj kragujevackoj brigadi.
Odstupio za Bosnu 1944. Sudbina nepoznata.
( M.A. moguce da su Mojsija Popovic i Mile Gangster iste licnosti !? )
BRANISLAV N. DIMITRIJEVIC JUMBA
Golman.
Iz poznate krag.trgovacke porodice sa Male Vage, od oca Nikole bivseg golmana Sumadije.
Rukovodilac Obavest.grupe Prvog sumadijskog korpusa, pod sifr.imenom DZIM i u cinu rez.narednika.
23.jan.1945.osudjen na smrt i ubijen u KG Kapislani, zajedno sa sv.bratom Gradimirom. ( Treci brat Radisav, cetnik, osudjen je na vremensku kaznu.)
MARKO N. KONSTANTINOVIC GRK
Centarfor i jedan od najpozn. KG fudbalera.
Na sluzbi u Prvoj gruzanskoj brigadi.
U jesen 1944. odstupa za Bosnu. Pobednik trke na 100 m na Ravnogorskoj "olimpijadi" na Vucjaku 1945.
Poginuo u Bosanskoj golgoti 1945. ( St.brat Koja Grk, trgovac streljan u KG Kapislani kr.1944. Sestra Ana osudjena na robiju.)
MIODRAG MANOJLOVIC CEP
Djak 8.razreda KG gimnazije.
Centarhalf i jedan od najomiljeniji fudbalera.
Izdvojen iz grupe za streljanje u KG Sumaricama 20.okt.1941. i kasnije morao povremeno da bude u KP cetnicima.
Poginuo sa jos 20 tak KP cetnika i komand. Blaskom Mihailovicem, na brdu Gljin, 14.maja 1944, u zasedi JVuO ( kap.Milun Vidic )
U KG se govorilo " ubijen od cetnika omaskom"
ANTUN TONKOVIC TONCI
Hrvat po nacionalnosti, djak KG gimnazije.
Fudbaler.
Na sluzbi u Prvom sumadijskom korpusu.
U odstupanju 1944 ucesnik borbe protiv Nemaca na Kraljevu kod s.Adrane. Tada je streljao nemackog oficira koji se prethodno predao.
Zarobljen u Bosni, kod Teslica, apr.1945. Na pitanje partizana, Hrvata " Sta ces ti sa ovim djikanima ?", Tonci je odgovorio " Moji roditelji su Hrvati, ja sam Sumadinac iz KG !"
Posle vise logora sproveden je u KG, ali nije osudjivan.
ZVONKO GRKOVIC
Half.
Saradnik JVuO i Obavest.grupe Prvog sumad.korpusa.
Kr.1944. uhapsen od komuniste i biv.klupskog druga sa nadimkom Svinja i potom likvidiran u krugu VTZ.
LJUBISA DJORDJEVIC BISA
Fudbaler.
Kratko u cetnicima, dosavsi iz tzv.Nacionalne sluzbe.
Nije odstupio za Bosnu, nije osudjivan.
MIROSLAV TOSIC MISULA
Rodjen 1918. u Kragujevcu, od oca Milivoja.
Pitomac NSVA.
Fudbaler.
Oficir u Nedicevoj sluzbi i saradnik JVuO.
Banjicki logoras.
Streljan od komunista nov.1944. u KG.
BATA MAJA BIBERCE
Fudbaler.
Na sluzbi u Prvoj kragujev. brigadi.
U jesen 1944, sa Sumad.grupom korpusa odstupio za Bosnu.
Sudbina nepoznata.
BOGOLJUB MIHAILOVIC BOGA
Levo krilo.
Iz Nediceve sluzbe saradnik JVuO.
U jesen 1944, sa Sumad.grupom korpusa odstupio za Bosnu.
MILISAV JANKOVIC SOV
Inzenjer i rez.oficir.
Bivsi fudbaler.
Na sluzbi u Drugom sumadijsko korpusu.
U jesen 1944l odstupa za Bosnu. 18.nov.1944. pohvaljen za uspesno izgradjeni zelezn.raspon kod Gorazda i uspesno prebacivanje ljudstva.
Emigrirao (?).

[Николај]

Свака част!

[Милослав Самарџић]

Сва част!

Ово је са нашег сајта, рекао бих да су сви стрељани пописани овде:


Следи списак ликвидираних фудбалера ''Шумадије'', њихових рођака и пријатеља. Фудбалски клуб ''Шумадија'', најстарији у Србији, од овог доба потиснут је у нижеразредне такмичарске лиге.
80-83. Сретен Пура Којић из Крагујевца, Влада Сретеновић из Н. Милановца, браћа Бранислав и Градимир Димитријевић из Крагујевца.
Према решењу Окружног суда у Крагујевцу, Рех. 13/08, од 15. маја 2009, о рехабилитацији Сретена Којића, Влада, Сретен и Градимир осуђени су истог дана, 23. јануара 1945, пресудама Војног суда у Крагујевцу бр. Из-33/45, 34/45 и 29/45. Сретен Којић, студент технике, рођен 1922. у Крагујевцу, од маја 1944. био је обавештајац четничког 1. шумадијског корпуса. Према књизи С. Ћировића ''На трагу злочина'', умро је од батина приликом спровођења до Капислане. У исто време, Сретенов брат, сестра и мајка убијени су од стране усташа у Устипрачи, на Дрини, када су се накратко издвојили из четничке болнице.
Бранислав и Градимир Димитријевић, рођена браћа, убијени су непосредно пошто су комунисти освојили град, у Капислани. Бранислав, звани ''Јумба'', био је голман ''Шумадије''. Током рата сарађивали су са четницима, као обавештајци. Бранислављев псеудоним, као четничког обавештајца у Крагујевцу, био је ''Џим''. Њихов трећи брат, Петар, био је фубдалер ''Шумадије''. Он је преживео црвени терор.
Потпоручник Владимир Влада М. Сретеновић из Н. Милановца, рођен 1914, био је командир чете 1. батаљона 2. гружанске бригаде и 3. батаљона 2. крагујевачке бригаде. Стрељан је у Капислани јануара 1945.
У решењу о рехабилитацији Сретена Којића, поред осталог, пише: ''Пок. Сретен Којић из Крагујевца оглашен је кривим и осуђен на казну смрти стрељањем са трајним губитком часних права и казну конфискације целокупне личне имовине искључиво из политичких и идеолошких разлога, без потребног законског основа... због чега је Окружни суд одлучио као у изреци решења и утврдио да је одлука која је била донета против пок. Сретена као сада рехабилитованог лица ништавна од тренутка њеног доношења и да су ништавне све њене правне последице укључујући и казну конфискације имовине а да се рехабилитовано лице - сада пок. Сретен Којић бив. из Крагујевца сматра неосуђиваним''. На крају је дописана правна поука: ''Против овог решења жалба није дозвољена''. У образложењу ове одлуке један од браће Димитријевић назива се Бранимир, уместо Бранислав.
84. Марко Констатиновић из Крагујевца, фудбалер ''Шумадије''. Звали су га ''Марко Грк''. Био је син трговца Константина Костадиновића, ''Које Грка'', кога су такође стрељали, а биће наведен касније. Веће Вишег суда у Крагујевцу је рехабилитовало је и Марка и Константина (Ж. В. Зиројевић, М. К Војиновић, Пут до пакла и натраг, 235). Према раду ''ЈВуО у Шумадији'' Банета Јевтића.
85. Мирослав Тошић ''Мишула'', стрељан у Капислани крајем 1944. Био је фудбалер ''Шумадије'', а онда одлази на војну академију. Током рата, у чину поручника, био је у служби Милана Недића, али илегално је помагао четницима. Одвели су га из куће док је спремао крсну славу Дмитровдан, 6. новембра 1944.
86. Звонимир Грковић (или Грговић) из Крагујевца, познатији под надимком ''Звоно'', фудбалер Шумадије (халф). Окружни народни одбор Крагујевац, актом Бр. 1136, од 10. децембра 1945, тражио је да се конфискује кућа у којој је живео Грковић, тврдећи да су сведоци, који су изјавили да та кућа није била његово власништво, лажно сведочили. ''Лако је наћи пет човека који ће да тврде и што није истина'', писао је Одбор, тражећи да се кућа конфискује, пошто је Грковић ''оглашен за народног непријатеља''. Решењем Бр. 303/45, од 31. децембра 1945, Народни окружни суд у Крагујевцу, усвојио је ову жалбу. У Архиву је сачувано и решење Окружног народног суда у Крагујевцу, Р.230/45, од 8. фебруара 1946, којим се обуставља поступак конфискације имовине ''пок. Звонимира Грговића'', услед немаштине. (ИАШК, Фонд Окружни народни одбор Крагујевац, К-39.)
Према изјави савременика догађаја, др Душана Илића из Крагујевца, аутору, Грковић се по доласку партизана склонио у једно село у Гружи (можда и родно село). Један од његових најбољих другова од пре рата, који је 1941. отишао у партизане, а сада се вратио као потпуковник, распитивао се где је Грковић. Најзад су му рекли да је у селу, он је мотором отишао тамо и убедио Грковића да се слободно врати. Пошао је са њим. Код Стефановићеве фабрике хране зауставља их патрола, легитимише и тражи да се Грковић ухапси. Потпуковник га убеђује да слободно иде са њима, а да ће он одмах доћи по њега. Стрељан је исте ноћи. Илић памти само надимак овог потпуковника: ''Магарац''.
Према књизи ''На трагу злочина'' С. Ћировића, потпуковник је уочи рата био другоразредни фудбалер ''Шумадије'', а звали су га ''Свиња''.

[РежисерСтари]

Браво.знам да је неке од њих Бељаковић помињао у књизи,ту предратну генерацију,не могу се сетити презимена,али то су ти људи.Свака част.

[Бранке]

Ево нешто мало о Шумадији за време рата . . .