АУТОХТОНЕ СОРТЕ ЈАБУКЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
https://i.postimg.cc/qqXjNK6y/knjiga-vib...68x433.jpg
Књига је штампана у боји на мат кунстдруку, Б5 формату са тврдим корицама, округлом рикном, обима 830 страна.
Због обимности, а у сврху лакшег манипулисања, књига је подељена у два тома (Књига 1 и Књига 2), са тиражом од 500 примерака.
Текст је подељен на два дела:
I – Општи део у коме је описан предмет и циљ монографије, критеријуми за индентификацију и груписање сорти, дефинисање појма »аутохтона сорта«, употребна вредност плодова и могућност њиховог искоришћавања. У овом делу је дата и кратка историја гајења јабуке на тлу Србије и Црне горе, као и кратак приказ јабуке у митологији и традицији.
II – Посебни део у коме је описано 350 аутохтоне сорте јабуке. Све сорте су приказане по подручјима где су пронађене, са њиховим орографским, климатским и земљишњим карактеристикама. На територији Србије и Црне Горе обрађено је 19 подручја, 17 у Србији (Суботица и Нови Сад, Вршац, Лозница, Мионица, Кнић, Крушевац, Брус, Куршумлија, Пожега, Чачак, Трстеник, Ниш, Зајечар, Пирот, Рашка и Пећ) и 2 подручја у Црној Гори (Бијело Поље и Бар).
На крају књиге дат је кратак резиме (на српском и енглеском језику) са пописом свих описаних сорти сложених по азбучном реду, као и коришћена литература од 52 референце, од чега је 25 референци од аутора ове монографије.
Према наводима рецензената (Проф. др Петра Мишића, Проф. др Николе Мићића и Проф. др Миладина Шошкића) овај монографски рад представља резултат 30-годишњег истраживачког рада аутора. То је оригинално, научно-истраживачко дело, у коме је по први пут на овај начин и у овом обиму приказано огромно богатсво дела аутохтоне воћне флоре, која је респектабилни ресурс Србије.
Резултати изнети у овој монографији имају велики значај, не само за очување генетичких ресурса којима Србија располаже (што јесте главни циљ ове монографије), већ и за сагледавање могућности њиховог правилнијег искоришћавања.
Ово је утолико значајније, кад се ИМА У ВИДУ ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ ГАЈЕЊЕ АУТОХТОНИХ СОРТИ ЈАБУКЕ ПОТПУНО НАПУШТЕНО ПОСЛЕ II СВЕТСКОГ РАТА, увођењем у производњу интродукованих сорти неких бољих привредних карактеристика.
Међутим, ако се зна да је интензивна производња све више оптерећена применом хемијских заштитних средстава, која као резидуе остају у плоду јабуке и смањују његову биолошку вредност, а истовремено угрожавају здравље људи, то постоји оправдана потреба и обавеза науке да тражи друга решења.
Упознавање аутохтоних сорти јабуке може бити један од путева ка решењу овог проблема (што је такође циљ ове монографије), било да ће се неке од ових сорти у будућности гајити као индустријске или као биолошки вредна храна гајена по принципу органске производње, или ће се користити у даљем оплемењивачком раду као један од родитеља, како би се створиле боље и отпорније сорте јабуке, које би не само задовољиле укус потрошача, већ и могле да се гаје без примене по људски организам штетних материја, каква су хемијска-заштитна средства.
Рукопис је написан јасним и концизним стилом, са прикладним и свеобухватним распоредом материје. У тексту је до изражаја дошло искуство аутора у научно-истраживачко раду и припреми бројних публикација из области воћарства.
Монографија „Аутохтоне сорте јабуке у Србији и Црној Гори“ је оригинално дело, које у нашој земљи до сада није објављивано, што овој књизи даје посебну вредност, и што представља огроман допринос воћарској науци и струци.
