[Милослав Самарџић]

Непосредно после Другог светског рата, када су највише фалсификовали, комунисти нису објавили све фалсификате – конкретно, нису објавили оне најслабије. Међу њима је и писмо капетана Јована Јеловца, команданта Пљеваљске бригаде 1. милешевског корпуса, Бају Пивљанину, команданту 4. батаљона ове бригаде. Јеловац је наводно писао: ”Поступајте и даље према већ издатом наређењу. Хватајте и убијајте све муслиманске жене и децу”. Оваква оригинална документа су недостајала комунистима, тим пре јер је у оригиналима, данас познатим и објављеним, наређивано супротно: Да се жене и деца не убијају, већ само наоружане усташе. Али, неко од комуниста је приметио да у општини Готовуша, на коју се фалсификат односи, није било ни једне муслиманске жртве, као и да је нелогично да се командант батаљона о некој акцији договара са војником (Раде Леовац), који је био 1920. годиште. Тако је овај фалсификат остављен по страни.
Међутим, нове генерације комуниста траже и објављују управо овакве фалсификате. У томе се посебно истиче Милан Радановић, који се представља и под именом Милан Храст, а чије књиге финансира Комунистичка партија Немачке (што у њима и пише). Како је објаснио пуковник у пензији, бивши шеф Војног архива, мр Драган Крсмановић, Радановић је део пројекта немачке државе, чији је циљ да се, кроз пропаганду, злочини Вермахта на окупираним подручјима умање, тако што ће се повећати злочини локалних формација. Немачка ово спроводи и преко своје Комунистичке партије, која налази плаћенике на бившим окупираним подручјима.
Још пре овог феномена, рад Милана Радановића анализирао је Ратко Лековић. У наставку преносимо Лековићеву анализу.
ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/kako-novi-komunis...26556.html

[Monarhist]

Непосредно после Другог светског рата, када су највише фалсификовали, комунисти нису објавили све фалсификате – конкретно, нису објавили оне најслабије. Међу њима је и писмо капетана Јована Јеловца, команданта Пљеваљске бригаде 1. милешевског корпуса, Бају Пивљанину, команданту 4. батаљона ове бригаде. Јеловац је наводно писао: ”Поступајте и даље према већ издатом наређењу. Хватајте и убијајте све муслиманске жене и децу”. Оваква оригинална документа су недостајала комунистима, тим пре јер је у оригиналима, данас познатим и објављеним, наређивано супротно: Да се жене и деца не убијају, већ само наоружане усташе. Али, неко од комуниста је приметио да у општини Готовуша, на коју се фалсификат односи, није било ни једне муслиманске жртве, као и да је нелогично да се командант батаљона о некој акцији договара са војником (Раде Леовац), који је био 1920. годиште. Тако је овај фалсификат остављен по страни.
Међутим, нове генерације комуниста траже и објављују управо овакве фалсификате. У томе се посебно истиче Милан Радановић, који се представља и под именом Милан Храст, а чије књиге финансира Комунистичка партија Немачке (што у њима и пише). Како је објаснио пуковник у пензији, бивши шеф Војног архива, мр Драган Крсмановић, Радановић је део пројекта немачке државе, чији је циљ да се, кроз пропаганду, злочини Вермахта на окупираним подручјима умање, тако што ће се повећати злочини локалних формација. Немачка ово спроводи и преко своје Комунистичке партије, која налази плаћенике на бившим окупираним подручјима.
Још пре овог феномена, рад Милана Радановића анализирао је Ратко Лековић. У наставку преносимо Лековићеву анализу.
ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/kako-novi-komunis...26556.html

А јавио нам се и Миле 

[Николај]

Непосредно после Другог светског рата, када су највише фалсификовали, комунисти нису објавили све фалсификате – конкретно, нису објавили оне најслабије. Међу њима је и писмо капетана Јована Јеловца, команданта Пљеваљске бригаде 1. милешевског корпуса, Бају Пивљанину, команданту 4. батаљона ове бригаде. Јеловац је наводно писао: ”Поступајте и даље према већ издатом наређењу. Хватајте и убијајте све муслиманске жене и децу”. Оваква оригинална документа су недостајала комунистима, тим пре јер је у оригиналима, данас познатим и објављеним, наређивано супротно: Да се жене и деца не убијају, већ само наоружане усташе. Али, неко од комуниста је приметио да у општини Готовуша, на коју се фалсификат односи, није било ни једне муслиманске жртве, као и да је нелогично да се командант батаљона о некој акцији договара са војником (Раде Леовац), који је био 1920. годиште. Тако је овај фалсификат остављен по страни.

Ко је урадио ову критику извора, он ми је одувек деловао као нека мутљавина?
Тај документ објављује још Радоје Пајовић у књизи "Контрареволуција у Црној Гори - Четнички и федералистички покрет 1941-1945", Обод, Цетиње 1977, стр. 315. Од њега документ преузима Радановић.

[Милослав Самарџић]

Непосредно после Другог светског рата, када су највише фалсификовали, комунисти нису објавили све фалсификате – конкретно, нису објавили оне најслабије. Међу њима је и писмо капетана Јована Јеловца, команданта Пљеваљске бригаде 1. милешевског корпуса, Бају Пивљанину, команданту 4. батаљона ове бригаде. Јеловац је наводно писао: ”Поступајте и даље према већ издатом наређењу. Хватајте и убијајте све муслиманске жене и децу”. Оваква оригинална документа су недостајала комунистима, тим пре јер је у оригиналима, данас познатим и објављеним, наређивано супротно: Да се жене и деца не убијају, већ само наоружане усташе. Али, неко од комуниста је приметио да у општини Готовуша, на коју се фалсификат односи, није било ни једне муслиманске жртве, као и да је нелогично да се командант батаљона о некој акцији договара са војником (Раде Леовац), који је био 1920. годиште. Тако је овај фалсификат остављен по страни.

Ко је урадио ову критику извора, он ми је одувек деловао као нека мутљавина?
Тај документ објављује још Радоје Пајовић у књизи "Контрареволуција у Црној Гори - Четнички и федералистички покрет 1941-1945", Обод, Цетиње 1977, стр. 315. Од њега документ преузима Радановић.

Саставио сам према подацима Божидара Јеловца.
Нисам знао за то прво објављивање. Сам Радановић је написао нешто у стилу да је то до сада непознат документ и сл. Недавно кад је објавио.

[Николај]

Не би он био комуниста кад не би лагао. Колико знам то није објављено у Зборницима НОР-а, вероватно јер су и они видели да је неозбиљна подметачина.

[Милослав Самарџић]

Не би он био комуниста кад не би лагао. Колико знам то није објављено у Зборницима НОР-а, вероватно јер су и они видели да је неозбиљна подметачина.

Није у зборницима сигурно, зато нисам чуо за ово до сада.
Нису објавили ни Дедијер и Милетић у књизи ''Геноцид над муслиманима''. А они су баш тражили све против четника.

[Николај]

Ма кад није ни Смаил Чекић објавио, онда је све јасно. А он није ни нарочито интелигентан.

[posmatrač]

Непосредно после Другог светског рата, када су највише фалсификовали, комунисти нису објавили све фалсификате – конкретно, нису објавили оне најслабије. Међу њима је и писмо капетана Јована Јеловца, команданта Пљеваљске бригаде 1. милешевског корпуса, Бају Пивљанину, команданту 4. батаљона ове бригаде. Јеловац је наводно писао: ”Поступајте и даље према већ издатом наређењу. Хватајте и убијајте све муслиманске жене и децу”. Оваква оригинална документа су недостајала комунистима, тим пре јер је у оригиналима, данас познатим и објављеним, наређивано супротно: Да се жене и деца не убијају, већ само наоружане усташе. Али, неко од комуниста је приметио да у општини Готовуша, на коју се фалсификат односи, није било ни једне муслиманске жртве, као и да је нелогично да се командант батаљона о некој акцији договара са војником (Раде Леовац), који је био 1920. годиште. Тако је овај фалсификат остављен по страни.

Ко је урадио ову критику извора, он ми је одувек деловао као нека мутљавина?
Тај документ објављује још Радоје Пајовић у књизи "Контрареволуција у Црној Гори - Четнички и федералистички покрет 1941-1945", Обод, Цетиње 1977, стр. 315. Од њега документ преузима Радановић.

Кад смо код критике извора, ко би се 1977. у Југославији усудио да напише да је ово писмо фалсификат? И ко би му то у Југославији објавио?

[Антитоталитаран]

На Фејсбук профилу господина Самарџића, Радановић се позива на Милутина Живковића.

[Николај]

Milan Radanović - Kazna i zločin, Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd 2015, 89.

[Милослав Самарџић]

На Фејсбук профилу господина Самарџића, Радановић се позива на Милутина Живковића.

Нисам ово видео у Живковићевој књизи.