02-05-2020, 12:30 AM
Кратак документарни филм о "благодетима" комунистичке Југославије...
Филм је снимљен седамдесетих година, али је био забрањен 18 година, све до деведесетих, од српске цензуре у којој је главну реч имала Соја Јовановић, једна од многих морално-политички подобних поданика у југословенском филму. Они нису желели да се на филму приказују табу теме. Филмска цензура у Србији је практично следила политику Савеза Комуниста Србије. М. Никезић и Л. Перовић, руководиоци СК Србије тзв. либерали, верно су следили титоистички концепт односа према Србима ван Србије. Тематизовање и проблематизовање живота Срба у Хрватској сматрано је као израз „великосрпског шовинизма“ и „узнемиравање јавности“ у Југославији. Тако су Срби у другим републикама и покрајинама били препуштени на милост и немилост повампреним националистичким агресијама, што је процес који траје до данас.
Филм демаскира наводну борбу за праведно друштво током тзв. Народно-ослободилачке борбе. Партизани са Кордуна причају како су, лажним демагошким обећањима о бољем животу и срећној будућности, преварени од стране партизанске елите на челу са тзв. Јосипом Брозом Титом. Уместо друштва једнакости, после 1944. године створено је друштво класних разлика о коме детаљно пише један од најближих сарадника тзв. Тита Милован Ђилас у књизи НОВА КЛАСА (занимљиво је да су бољшевички револуционари Бухарин и Преображенскиј написали сличну књигу већ средином двадесетих година прошлог века, непосредно после тзв. „Велике октобарске револуције“).
У филму РЕВОЛУЦИЈА КОЈА ТЕЧЕ припадници титоистичке квази елите, који су се обогатили, признају да су издали идеале револуције. Тако људи из сиромашних крајева Југославије постају јевтина радна снага у капиталистичким државама зато што у својој „социјалистичкој“ земљи не могу да нађу посао. Филм је пророчанска антиципација због чега је пропала тзв. социјалистичка Југославија и због чега деценијама пропада Србија.
Филм је снимљен седамдесетих година, али је био забрањен 18 година, све до деведесетих, од српске цензуре у којој је главну реч имала Соја Јовановић, једна од многих морално-политички подобних поданика у југословенском филму. Они нису желели да се на филму приказују табу теме. Филмска цензура у Србији је практично следила политику Савеза Комуниста Србије. М. Никезић и Л. Перовић, руководиоци СК Србије тзв. либерали, верно су следили титоистички концепт односа према Србима ван Србије. Тематизовање и проблематизовање живота Срба у Хрватској сматрано је као израз „великосрпског шовинизма“ и „узнемиравање јавности“ у Југославији. Тако су Срби у другим републикама и покрајинама били препуштени на милост и немилост повампреним националистичким агресијама, што је процес који траје до данас.
Филм демаскира наводну борбу за праведно друштво током тзв. Народно-ослободилачке борбе. Партизани са Кордуна причају како су, лажним демагошким обећањима о бољем животу и срећној будућности, преварени од стране партизанске елите на челу са тзв. Јосипом Брозом Титом. Уместо друштва једнакости, после 1944. године створено је друштво класних разлика о коме детаљно пише један од најближих сарадника тзв. Тита Милован Ђилас у књизи НОВА КЛАСА (занимљиво је да су бољшевички револуционари Бухарин и Преображенскиј написали сличну књигу већ средином двадесетих година прошлог века, непосредно после тзв. „Велике октобарске револуције“).
У филму РЕВОЛУЦИЈА КОЈА ТЕЧЕ припадници титоистичке квази елите, који су се обогатили, признају да су издали идеале револуције. Тако људи из сиромашних крајева Југославије постају јевтина радна снага у капиталистичким државама зато што у својој „социјалистичкој“ земљи не могу да нађу посао. Филм је пророчанска антиципација због чега је пропала тзв. социјалистичка Југославија и због чега деценијама пропада Србија.
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!