[херцеговац]

ЈеНеА!

Када ће се наша војска звати СРПСКОМ!

[Бранке]

Не разумем се превише у ракетне системе . . . У чему је основна разлика између обичног система "Огањ" и "Мораве" сем што овај други може да испаљује ракете типа "Град"?

[Павле]

Па Огањ је стар.
Морава је само модернизовани Огањ. Колико год да они трубе.
Уграђени су нови системи, највише на овим модерним справицама се радило.
И то што може да користи седам врста ракета (ако се не варам) што је и био циљ прављења новог система.

[Павле]

Ministarstvo odbrane Srbije najavilo je da će oglasiti na prodaju više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, više od 20.000 pušaka i pištolja i veliku količinu druge municije i opreme.

Kako se navodi na internet sajtu Ministarstva odbrane, Direkcija za nabavke i prodaju planira da ponudi na prodaju 282 tenka T-55 i oko 220 oklopnih transportera M-60, M-80, BTR-50 i BTR-60 i protivoklopnih oruđa POLO, kao i 200 haubica od 105 i 155 milimetra. Ministarstvo će ponuditi oko 16.700 pištolja kalibra 7,65 milimetra, oko 3.500 automatskih pušaka M-70, oko 120.000 tromblonskih mina i oko 1.500 raketa.

Zainteresovani mogu da kupe i više od 1.100 protivavionskih topova od 20 i 30 milimetara i oko 5.400 ručnih bacača raketa, minobacača i bestrzajnih topova, a na prodaju je i 26 višecevnih lansera raketa M-63.

Na prodaju su i tri radara SNAR-10 za kontrabatiranje neprijateljske artiljerije i više od 140.000 komada razne municije. U oglasu objavljenom 27. januara na sajtu Ministarstva navodi se da će poziv za učešće u javnom nadmetanju za kupovinu oružja biti upućen onim pravnim licima koja imaju zakonsko pravo za to.

У Приштини само трљају руке и чисте магацине.

[Јеремија]

Џаба шипци трљају руке, ништа од посла. Све тенкове, хаубице и осталу технику истопиће "Есмарк" у Смедереву, исто као што је „Јуес стил“ спржио србско оруђе и оружје за време Шунатовца.
Да од горег зла постоји веће, показао је и доказао пицоусти и остали радикали све са бајчетинцом.
А војске што се тиче... Баба Јулкин пук или шупљи батаљон, то је србска војска.

[Бранке]

Војска Србије – „вишкови“ оружја или мањак борбених јединица



(Горан Јевтовић)

Према агенцијским вестима,[1] портпарол Министарства одбране званично је реаговао поводом великог интересовања јавности о најављеној продаји значајне количине тзв. вишкова наоружања, муниције и борбене опрем Војске Србије, тако што је појаснио: „наоружање и опрема планирани за продају су застарели, и неће ослабити одбрамбену моћ земље…. Ради се о вишковима наоружања и војне опреме који нису неопходни за нормално функционисање система одбране. Средства која су оглашена вишком су застарела, са истеклим ресурсима и веком употребе“.

Да видимо да ли је то тако, која је позадина ове атрактивне и по свему неуобичајене вести, и о чему се ту, заправо, ради?

Уколико је нешто вишак, па још застарело, са истеклим ресурсима и веком употребе, питање које се намеће је веома једноставно – коме ћете ту „гвожђурију“ продати и ко то по свету купује нешто што је по дефиницији „out“? И шта са тим тај купац намерава да ради? Логично, зар не, ресурси су одавно „истекли“, како се недвосмислено поручује? А, опет – купаца итекако има и то знамо.

Истина је, на жалост превареног и разоружаног народа, на потпуно другој страни.

Такозваном реорганизацијом, реформом и особито „модернизацијом“ Војске, која је почела одмах након петог октобра, а фуриозно се наставила 2003. да би 2007. године, практично, била завршена, добили смо (да, управо тако – добили смо решење тог „проблема“ од НАТО ментора) оружану силу која је сведена, буквално, на прирепак Алијансе у овом делу Балкана. Тачно онако како су нам је нацртали и то дословно одређујући „у комад“ чиме ћемо располагати.

Старије колеге се сећају оних чувених НАТО шема нове организације и формације, које је са собом „у џепу“ носио британски генерал-мајор Џон Мур-Бик, „саветник“ тадашњег министра одбране Бориса Тадића, потпомогнут „чинодејствовањем“ свог главног сарадника, господина Семјуела Холандса. Свакодневно су обилазили не само Генералштаб, већ и команде и јединице оперативног и тактичког нивоа широм земље.

Нешто касније се тој екипи прикључио Амадео Воткинс,[2] британски доктор наука, „експерт“ за реформу система одбране и безбедности. Поготову у колонијалним поседима Њ.К.В.

Уважени Амадео управо креће са послом реформе МУП-а Р.Србије, тежишно специјалних јединица, са позиција специјалног саветника нашег министра унутрашњих дела. И, наравно, „реформисаће“ их баш онако како нам је средио Војску.

Нисмо ваљда заборавили како су били „запрепашћени“ количином тенкова: Т-84, Т-72 и Т-55, али и истовремено задовољни што ће нам „помоћи“ да се решимо „баласта“. За њих је било „несхватљиво“ да једна „мала“, балканска државица у 21.веку располаже са: око 1.100 тенкова, преко 850 оклопних борбених возила, више од 3.750 артиљеријских оруђа великог калибра, 155 авиона, 53 хеликоптера… Истицали су да то није потребно, да ће нас Алијанса „партнерски“ штитити, да је дошло време мира и пријатељских регионалних и глобалних односа, да је у првом плану дипломатија и тако даље и томе слично. Све до независног „Косова“, подразумева се.

А онда су тадашњи министри одбрана, посебно Првослав Давинић, преузимајући реформску штафету од свог претходника, потоњег „врховног команданта“ у два мандата, успели да се „изборе“, ето, да ипак „сачувамо“ 200 и који комад тенкова М-84, а да се преосталих око 800 комада (Т-55), једноставно, решимо тако што ћемо их прогласити вишком.

Због чега су тенкови и остала тешка (као и лака), управо оглашена борбена техника постали вишкови?

Због тога што су нам „пријатељи“ измоделовали Војску, која се, што се тиче вида Копнене војске, састоји од шест бригада – четири условно мешовите (комбиноване), једна артиљеријска и једна специјална бригада, које у свом саставу могу располагати, по количини, симболичном тешком борбеном техником. Остале јединице КоВ-а (углавном ранга самосталних батаљона) у вези са овим питањем не заслужују пажњу.

Да апсурд буде комплетан, тако форматираној, слабашној оперативној војсци према НАТО интересима, која се базира на бригадама (чији су батаљони као основне тактичке јединице разбацани на све стране) као најачим саставима, дато је у задатак да негује светле традиције славне Српске војске, која је пре више од стотину година била организована у армије и дивизије, и као таква читавом свету показала сву снагу српске ратничке, одбрамбене моћи и поноса.

Бригаде данас, наспрам армија и дивизија пре читавог века. Поред свеколике трагедије то је и својеврсно лицемерје и унижавање славних српских војвода, генерала, официра, подофицира и војника ратника који су сачували слободу и част Србије.

И ето нам главних разлога да имамо огромне вишкове наоружања и војне опреме.

Када нам се све то дешава? У тренуцима док све остале околне војске, које су или чланице НАТО-а или дубоко у процесу учлањења, јачају своје борбене капацитете и врше припреме за скоро незаустављив сукоб глобалних размера и удар на братску Русију.



Уз сву ту муку, ми имамо и „луксуз“ већ створене „војске Косова“, чије се озваничење догодило у Вашингтону и наравно Бриселу, и сада се чека само да се „смилују“ однарођени и самозвани српски представници у скупштини отцепљене покрајине, коју називају својом независном државом и да властитим гласовима потврде то модернизовано и солидно борбено опремљено ОВК чудовиште.

Па где је тешка борбена техника? Где је завршио велики део оних око 800 тенкова, који нису доступни садашњој Војсци Србије нити их има у свом организацијском саставу?

Према сазнањима која су прикупљана у дужем периоду, али не из војних кругова, већ на легалном тржишту наоружања, од различитих, тежишно, иностраних извора, ситуација је врло интересантна. Уколико грешим, нека Миистарство одбране званично саопшти стварне податке, али, без фризирања.

Да видимо шта се одиграло, наравно, према незваничним подацима:

а) Продато (значајнија борбена средства):

1.- Тенк Т 55 модели „А“ и „АК“ – продато око 220 до 230 комада.

Продајна, тржишна цена по комаду у затеченом стању, од 17 до 25.000 долара, плус-минус 3-5 хиљада зелених новчаница.

2.- БВП М-80 и 80/А М-60 (оклопни транспортери, борбена возила пешадије) и БТР-50 и БТР-60 (оклопна извиђачка возила) – припремљено за продају (према саопштењу Министарства) око 220 комада.

3.- Топ 130 мм М-46 – продато око 65 комада по цени од 25 до 30.000 долара

4.- Хаубица 122 мм, Д-30 – продато око 96 комада по цени од око 25.000 долара.

5.- Топ-хаубица „Нора“ 152 мм – продато око 25 комада. Цена непозната, може бити незнатно већа од наведених средстава.

6.- Хаубица 105 мм – продато такође око 25 комада. Цена по комаду као и код претходно наведених артиљеријских средстава.

7.- Хаубица 155 мм – слободно за продају и опредељено око 60 комада (пре огласа Министарства).

8.- „Прага“ В 3С (конвеционално ПВО средство изузетних перформанси, али и средство намењено за неутралисање пешадије, посебно у утврђеним ватреним тачакама – бункери, склоништа, ојачани објекти и сл.), продато око 160 комада.

Цена око 14.000 долара (незнатно виша или нижа) по комаду.

б) Исечено и истопљено (значајнија борбена средства):

1.- Тенк Т 55 „А“ и „АК“ – 200 комада (плус-минус, „који комад“ горе или доле).

2.- БВП М-60 (оклопни транспортер, борбено возило пешадије), нешто изнад 120 комада.

3.- Топ Т-12 100 мм, конвенционално и изузeтно успешно противоклопно средство – око 200 комада.

Важно је нагласити да је за свако борбено средство које је продато према тзв. виђеном стању, купац углавном захтевао да се иста сређују у домаћим капацитетима тзв. наменске индустрије и ремонтним заводима али и у појединим приватним компанијама, према стандардима „великог“ односно „генералног ремонта“. То је подразумевало довођење сваког комада наведене технике у тзв. нулто стање, а то значи у стање као да је тек произведен. Практично, купац је добијао потпуно нови: тенк, транспортер, хаубицу, топ…

Цена тог обимног посла кретала се по комаду оруђа у распону од 30 до 60% од купопродајне вредности. Што значи, ако је тенк купљен за 20.000 долара, максимално улагање је могло да буде још 12.000, и за цену не већу од 32.000 долара, купац је набављао потпуно ново средство, са све ласерским и осталим уређајима.

Колико је коштао „килограм“ тенка, транспортера, хаубице…, који су топљени, знамо сви, у железари у Смедереву, заиста је илузорно наводити.



И да се не упуштамо у силне „научне“ анализе – тенк Т-55, када је ремонтован, када се редовно одржава и кондицира, са ласерским справама и нишанима, је непревазиђено оклопно средство за оно што нам је управо потребно – одбрамбене операције у случају оружане агресије на земљу.

Можда није адекватан за масовне тенковске битке у нападним операцијама (иако ме је у то тешко убедити), али је, у сваком случају, реч о изузетној оклопној техници, која, када се штити пешадијом, затим из ваздуха и одговарајућим инжињеријским обезбеђењем, агресору задаје тешке муке, а властитом народу обезбеђује миран сан. И ресурси су му скоро за 1/3 дужи од модернијег сабрата под називом М-84.

Нема ту празне приче и наклапања, све је већ виђено 1999.године. Они који су ратовали на КосМету сетиће се догађаја када је управо наш тенк Т-55 из 15.оклопне бригаде Приштинског корпуса, у околини Подујева, током активности примопредаје „положаја“ према Војно-техничком споразуму, извлачио из блатњаве оранице заглављени британски „савршени“ тенк Challenger. Наравно, по молби њихових командира. И један и други су се налазили у истом блату, али се онај наш (потоњи „вишак“) просто играо у тој каљузи, док је онај са обала Темзе био непомичан.

У званичном саопштењу Министарства одбране[3], посебно се наглашава, поред већ напред изнетог да: „овакав поступак има за циљ постизање максималне транспарентности у процесу продаје, тј. давање довољно времена заинтересованим предузећима да пронађу купце.“

Дакле, ту смо, све је лепо упаковано и изокренуте тезе. Неће бити да је „транспарентност“ главни разлог за овако ексклузивно оглашавање као да је реч о продаји ексера (уосталом, како неко замишља да се нетранспарентно продају стотине тенкова и оклопних транспортера?), нити је у свему томе нарочито за јавност битан онај „буџетски фонд“ који ће бити формиран од прикупљеног новца, већ управо оно што већ истакох – маскирање стварних разлога за елиминацију „вишкова“.

А то су, да поновимо – малена оружана сила којој та средства не требају нити јој је дозвољено, од стране НАТО „партнера“, да их има и као такве чува, а затим, можда и најважније: сувише је то борбене скаламерије која, рецимо, у неком наредном периоду, када се (и ако се) будемо отресли западних сатрапа, релативно лако и за мале паре, може да се стави у функцију. Ону праву – ослободилачку и у функцију одвраћања душмана.

У вези са тим, једно лепо подсећање – у најтежим временима санкција и блокаде, па чак и у прве три-четири године након агресије, Војска Југославије је из текућих буџетских средстава, сваке године могла (а то је и чинила) да врши средњи и генерални ремонт, оквирно до једног оклопног батаљона. То значи, били смо способни да, без икаквог маркетинга и свакодневне кукњаве, ремонтујемо од 30 до 40 тенкова којима су истекли сви могући ресурси, односно значајно био увећан режим кварова на склоповима и системима.

И, зато, овакви догађаји у којима се сулудо отуђује „очевина“, а не купује се ништа ново(!), код оних добронамерних људи (ценим да нас је велика већина таквих) изазивају и тугу и, нажалост, бес. Погледајмо и кроз овај део саопштења како нас, на наше очи, разоружавају (уместо да враћају старе ратне јединице) и онемогућавају одбрану, јер се отаџбина не брани само тенковима и хаубицама:



„Министарство ће понудити око 16.700 пиштоља калибра 7,65 милиметра, око 3.500 аутоматских пушака М-70, око 120.000 тромблонских мина и око 1.500 ракета. Заинтересовани могу да купе и више од 1.100 противавионских топова од 20 и 30 милиметара и око 5.400 ручних бацача ракета, минобацача и бестрзајних топова, а на продају је и 26 вишецевних лансера ракета М-63.“

Многи ће се по инерцији чудити, међутим, узалуд: ништа се неће од планираног променити. Одлично они знају шта раде, то морају да изврше, немају избора и не смеју назад. Да, баш тако. Онако како је обећано, зна се коме.

Као што знају да ће доћи време када ће се полагати рачуни. Наравно, крајње „транспарентно“ и, подразумева се, сасвим поштено.

Па ком’ опанци, ком’ обојци.

[1] http://www.nspm.rs/hronika/ministarstvo-...rbije.html
[2] http://www.nspm.rs/hronika/specijalni-sa...ato-a.html
[3] http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7808

(Фонд стратешке културе)

[Бранке]

Какви Немци какве пи... материне,док ми фурамо само модерно они јадни заостали чувају кршеве . . .

http://fakti.org/oruzje/nemacka-vraca-ve...ne-rashode

[Павле]

Мирослав Лазански: Доктрина министра Гашића

Где лежи данас моћ Србије у одвраћању од било каквих и било чијих политичких, економских и свих других врста притисака? Јер, стално се сами себи жалимо како смо изложени страним притисцима. Свако мало неко дође у Београд и притиска нас. Од тих силних притисака ја, као појединац и грађанин ове земље, осећам се тужно и понижено. Притиска нас ето, и Маја Коцијанчић, не знам како одолети њеном притиску. Када је пре неки дан помоћница државног секретара САД за Европу Викторија Нуланд рекла „да је у Донбасу велики број руских војника, око 12.000”, Руси су јој одговорили да она воли „велике бројеве војника”.

Исто то и ја мислим, односно, великим притисцима на Србију можемо се одупрети само великим бројем војника Србије. Без обзира шта о томе мислила Маја у Бриселу, и све остале Маје у Србији. Дакле, одакле почети? Од доласка на власт ДОС-а 2000. године када почиње процес урушавања борбене моћи оружаних снага Србије? Или од распада Југославије и Милошевићевог форсирања полиције на рачун војске? Ко је смањио бројно стање војске од 105.000 припадника 2000. године на 77.000 официра, подофицира и војника на почетку 2002. године? Где нестаде око 800 тенкова Т-55, колико смо имали на крају НАТО агресије 1999. године? Ко је све те тенкове ставио на ливаде да труну пуних 15 година на отвореном простору, да би сада били обична гомила железа? Шта је било с аферама са сателитом и куповином електронске опреме, која и данас чами у складиштима војске? Ко је за то одговарао и зашто грађани Србије и данас својим парама плаћају грешке политичара у афери са сателитом? Ко је узео провизију у тој афери са сателитом, а зна се ко је потписао тај фамозни уговор.

Ко је својевремено доводио стране генерале као саветнике у министарство одбране Србије? Да ли су то холандски генерали бољи стручњаци од српских официра? У којем су се то рату доказали холандски генерали? У Индонезији, на Источном Тимору? Јесу ли они, и британски генерал били саветници, или, заправо, контролори у „реформи” војске?

Докле више тај наш комплекс инфериорности према странцима, пре свега према страним политичарима са Запада? Је ли то генски остатак 500 година живота под Турцима? Зашто су владе ДОС-а пензионисале скоро све генерале, истакнуте ратне команданте из рата 1999. године? Ко је дао Американцима шему како је оборен Ф-117? Или како смо видели Б-2?

Зашто су расформиране армије као најкрупније самосталне стратешке формације војске ове земље? Због смањене територије државе? Ма хајде, Краљевина Србија је ушла у Први светски рат с армијама и са мањом територијом од ове данашње. Зашто је, затим, укинут и корпусни систем и прешло се на бригадни систем организације војске, где само једна бригада копнене војске покрива целу територију Војводине? При чему је познато да у условима савременог рата бригада не може да реши ниједан стратешки задатак. Зашто од границе са БиХ па све до Ваљева немамо ниједну оперативну јединицу војске? Уосталом, зашто оружане снаге Србије данас броје само 28.150 припадника од чега је у копненој војсци 13.250 људи, што је, заправо, само једна дивизија по западним мерилима, у Ратном ваздухопловству и ПВО-у имамо 5.100 припадника, 3.000 људи је у Команди за обуку, 1.600 у Гарди и 5.200 у Министарству одбране. Резервна армија Србије броји само 50.150 људи, док резервна армија Бугарске, на пример, броји 303.000 припадника.

Неки кажу да немамо пара за више људи у систему одбране? То су фантазмагорије, како ето, економски проблеми спречавају Србију да има јаче и бројније оружане снаге. То су подједнако луцкаста објашњења, као и некада ставови да ће Америка победити у Вијетнаму зато што је богатије друштво, или да ће богатији Атињани поразити сиромашније Спартанце. Богатство није у директној вези са војном моћи, пример Русије, Наполеона и Хитлера сасвим је довољан.

О садашњем стању оружаних снага Србије већ је доста и писано и речено. Оно је углавном наслеђено, али за мене је и даље загонетка зашто после избора 2012. године није дошло и до заокрета у размишљању када је одбрана у питању? Где су приоритети у изградњи војске? Хоће ли се појавити неки убедљив, вишеструко аргументован смео и обавезно ауторски документ, у којем би било изложено, на пример, „Доктрина министра Гашића”, „Десет тачака генерала Диковића”, „Пет теза генерала Драганића”. Таквог документа још нема. Истина, министар одбране Гашић је најавио да ће приоритет у годинама које долазе добити РВ и ПВО, набавкама нових авиона и у модернизацији авиона Г-4. Копнена војска би требало да добије 12 оклопних возила „лазар-2” и шест самоходних хаубица „нора Б-52”, домаће производње.

У принципу стање у војсци се не може поправити за кратко време.Специфичност изградње савремене армије огледа се у томе што творац квалитетно нових оружаних снага може да види неке конкретне резултате свог рада тек за 10 до 15 година. Односно, нереално је очекивати да било ко заради брз политички капитал у систему одбране Србије. Односно, у садашњој ситуацији сваком министру одбране Србије врло је лако да пропадне, а врло је тешко да уђе у историју као оснивач модерне српске војске…

Аутор: Мирослав Лазански
Извор: Политика

[Николај]

Ratovanje u inostranstvu – krivično delo


Državljani Srbije koji budu učestvovali u ratovima u stranim državama, kao i oni koji ih vrbuju i organizuju za odlazak na ratište i daju im opremu, čine krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do deset godina. Ovo je predviđeno izmenama Krivičnog zakona, o kojima se juče raspravljalo u Skupštini Srbije. Sve poslaničke grupe, vladajuće koalicije i opozicije, mada imaju po neku primedbu, najavile su da će glasati za predložena rešenja.

Izmene zakona predložilo je 199 poslanika vladajuće koalicije, a obrazložio ih je Meho Omerović (SDPS), koji je rekao da je neophodno hitno reagovanje na pojavu radikalizacije i vrbovanja građana za učestvovanje u ratnim sukobima. Omerović je istakao: „Naši državljani dovode se u opasnost, neki su već izgubili živote, a postoji rizik od onog što će se dešavati kada se sa ratišta vrate u zemlju.”

Najavljujući podršku SPO i DHSS-a zakonu, Mirko Čikiriz imao je dilemu šta će biti s našim ljudima koji učestvuju iz humanih razloga u nekom ratu, hoće li biti kažnjeni kao i oni koji učestvuju u Legiji stranaca Francuske.

Sulejman Ugljanin (SDA) pitao je: „Ko sem boga može da zna šta je nečija namera. Predlažemo da se precizira da će biti kažnjen onaj ko svojim delima pokaže nameru...” On je kazao: „Mislim da formulacija koja je predložena ima cilj da vladajući režim gazi Bošnjake.” I dodao: „Imamo loša iskustva iz prošlosti, hoće li policija i sada da upada noću u bošnjačke kuće da traži oružje, spiskove, pasoše i na kraju da kaže – izvinite bila je greška.” On je zatražio da se zakon povuče iz procedure dok se ne obezbedi adekvatno učešće Bošnjaka u državnim organima koji će zakon sprovoditi u mestima gde žive Bošnjaci.

Dragan Jovanović (NS) smatra da ima ko da sprovede zakon, ali je pitao šta će biti sa našim građanima koji budu ratovali u redovima regularnih vojski neke države.

Marko Đurišić (NDS) zamerio je predlagačima zakona što i njima nisu ponudili da potpišu. Đurišić je kazao da je naša država već ima odredbe koje sankcionišu učešće u ratovima van naše zemlje, što se moglo videti i po podizanju optužnice pre dva dana. Đurišić je pitao kako će se zakon sprovoditi, kako će se dokazivati da je neko učestvovao u ratu.

Borislav Stefanović (DS) kazao je da „u današnjem svetu u kome bukte 64 rata moramo da obezbedimo sankcionisanje onih koji vrbuju, opremaju i šalju ljude u ekstremističke organizacije”. Stefanović je dodao da se ne mogu u isti koš staviti slavni heroji Španskog građanskog rata i ljudi koji se bore za Islamsku državu. On je pitao i da li će se zakon primenjivati „na one četnike u Luganjsku, ja bih voleo da važi za Počuču.”

----------------------------------------------------------------

Antrfile: Zakon i Srbi na KiM

Uz podršku zakonu, Momir Stojanović (SNS) je ipak imao dilemu: „Kako primenu ovih krivičnih dela tretirati u slučaju da dođe do agresije ili oružanih incidenata prema našem stanovništvu na KiM, s obzirom na to da mnoge vodeće zemlje KiM ne smatraju delom teritorije Srbije, a mi smatramo. Da li to znači da u slučaju teških incidenata u srpskim enklavama na KiM, građani sa teritorije uže Srbije ne mogu da priteknu u pomoć svojim sugrađanima. Potrebno je amandmanski precizirati u kojim slučajevima se ne sprečava učešće naših građana u oružanim sukobima van zemlje. Po meni, ovo je ključni problem.”

----------------------------------------------------------------

SKUPŠTINSKA POLEMIKA

Zatvor, ukrajinski scenario, Otpor…

Borislav Stefanović( DS): „Predlagač je vešto izbegao zamku da se ovaj zakon primenjuje retroaktivno, naglasivši da bi, kada bi se primenjivao retroaktivno, pola skupštinske većine ne bi sedelo ovde, nego bi išli u zatvor, to je istina...”

Zoran Babić (SNS): „Ne mogu da pređem preko toga da je stavljen znak jednakosti između polovine ove sale sa ekstremistima, teroristima, koljačima, iako ovde sedi jedna trećina dama koje nisu mogle da se late takvih stvari sve i da su htele, ali i kolega Jovičić koji je rođen 1987. godine i u to vreme bio u osnovnoj školi. I sve to dolazi od kolege koji je, da li u žaru političke borbe ili u želji povratka na vlast, najavio i priželjkivao ukrajinski scenario u Srbiji, razbijanje, ratovanje, paljenje.”

Stefanović (DS): „Razumem da me označavate kao teroristu i ekstremistu i prizivača scenarija, to mogu da prihvatim u žaru političke borbe, kako kažu, ali ne mogu da prihvatim da ja nekoga od uvaženih kolega stavljam u tu kategoriju.”

Babić (SNS): „Da li je prethodni govornik poznavao ili možda zna za delovanje Ljubiše Savića Mauzera u okviru njegove stranke u Republici Srpskoj i šta je tamo radio? Ako smo se ogrešili o zakon, zašto do 2012. godine nismo smešteni tamo gde bi gospodin Stefanović želeo da budemo?”

Momir Stojanović (SNS): „Ne verujem da bi poslanici SNS-a došli na udar zakona da on važi retroaktivno, jer su uvek bili na strani pravde i slobode. DS bi bio u problemu, jer bi mnogi iz stranke kolege Stefanovića došli pod udar zakona, s obzirom na to da su u prošlosti, za jeftine pare, izvozili revoluciju i nametali demokratiju kroz pokret Otpor.”

ИЗВОР: Политика

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/...lo.lt.html

[смедерево]

http://www.srbijadanas.net/sta-ce-nam-vo...elevizore/

[Шумадинац]

http://www.srbijadanas.net/sta-ce-nam-vo...elevizore/

Успори мало са трачевима!

[смедерево]

Смрдодинац,да си боље прочитао вест,видео би да се ради о озбиљним стварима или волиш бату сантоса?

[Шумадинац]

Смрдодинац,да си боље прочитао вест,видео би да се ради о озбиљним стварима или волиш бату сантоса?

Све то стоји, али ко баба...рекла-казала... Био би добар уредник Курира и Скандала!

[херцеговац]

Киза и Франциско од Шумадије су значи фанови Бандериних пулена...