[Милослав Самарџић]

Поводом успона деснице у неким европским земљама, сведоци смо нове релативизације политичких појмова ”лево” и десно”, која по правилу долази са леве стране. Међутим, подела на левицу и десницу увек је била јасна, па је тако и сада. То је објаснио Драгош Калајић још 1990. године у ”Погледима”, у чланку под насловом ”Устајте на десну ногу”. Тај чланак преносимо у целости.
Пи­ше: Дра­гош Ка­ла­јић
https://www.pogledi.rs/dragos-kalajic-us...27327.html

[Monarhist]

Какво мишљење уважени чланови форума имају о покојном Драгошу Калајићу? Бенито?

[Бенито]

Какво мишљење уважени чланови форума имају о покојном Драгошу Калајићу? Бенито?

Никада нисам имао добро мишљење о том човеку.
Тако је и данас.

[Милослав Самарџић]

Мени је остао у лепом сећању, упркос окретању левици последњих година (сарадња са Мирјаном Марковић). Можда је то било због болести, лечио се у Италији.
За овај чланак дао сам највећи хонорар икада, 2.000 марака. Хонорари су били и иначе велики, било смо најтраженији, а био је и додатак за најбољи чланак, па сам и то заокружио.
Он ме је позвао када је добио новац и рекао: "Не мораш толико да ми плаћаш".
То се веома ретко чује, мислим да сам после, од стотина, чуо само од једног сарадника, једног глумца.
Одговорио сам да нам овај чланак много значи - никад пре ништа слично није могло да се прочита. Онда ме он, да се реваншира, позвао на ручак у један ексклузивно ресторан у БГ.
Иначе био сам и у његовом атељеу, био је он у редакцији овде у КГ, сећам се да смо пили кафу у "Москви", упознао ме са ћерком.
Имао је изражено господско држање и био је скроз ОК.
Један мој сарадник пожалио ми се да га је гледао потцењивачки и не скривајући то. Да додам и то.

[Јеремија]

Какво мишљење уважени чланови форума имају о покојном Драгошу Калајићу? Бенито?

Никада нисам имао добро мишљење о том човеку.
Тако је и данас.

Јел да погађам што га ниси мирисао?
Мени је био мало чудан, односно, ексцентричан у неким ставовима, посебно када је у питању православље.

[Бенито]

Нема потребе за неком мистеријом.
1. од свих уметника одувек сам сматрао да су сликари највеће глуперде. Праве се образованијим него што су.
Прочитају једну-две боље или ретке књиге и узму банку. Готово сви су имали амбицију да постану писци и мислиоци. Ниједан није добацио до просечног српског писца.
2. сви интелектуалци из времена брозозма мирисали су ми на удбу. Тако сам мислио у младости, тако мислим и сада.
Од њих неколико стотина само за пар њих сам променио мишљење. И то донекле.
За Калајића никада 
3. са образовањем сам схватио да је он био човек европског кова 100 од 100, помало неуобичајен за Југославију која је из Европе само усвајала и ценила левичаре, типа Ели Визела и сличних.
Међутим, како сам сазревао, и то је за мене превише ван српског националног бића, јер сам отишао према ономе што су владика Николај и Јустин писали и говорили.
Ту је данас разлика између Калајића и оног чему тежим.
Али, права и суштинска разлика, непремостива препрека је шуровање или отворени рад за службу.
То је црвена линија за мене.

[Mekenzi]

Нема потребе за неком мистеријом.
1. од свих уметника одувек сам сматрао да су сликари највеће глуперде. Праве се образованијим него што су.
Прочитају једну-две боље или ретке књиге и узму банку. Готово сви су имали амбицију да постану писци и мислиоци. Ниједан није добацио до просечног српског писца.
2. сви интелектуалци из времена брозозма мирисали су ми на удбу. Тако сам мислио у младости, тако мислим и сада.
Од њих неколико стотина само за пар њих сам променио мишљење. И то донекле.
За Калајића никада 
3. са образовањем сам схватио да је он био човек европског кова 100 од 100, помало неуобичајен за Југославију која је из Европе само усвајала и ценила левичаре, типа Ели Визела и сличних.
Међутим, како сам сазревао, и то је за мене превише ван српског националног бића, јер сам отишао према ономе што су владика Николај и Јустин писали и говорили.
Ту је данас разлика између Калајића и оног чему тежим.
Али, права и суштинска разлика, непремостива препрека је шуровање или отворени рад за службу.
То је црвена линија за мене.

 Значи Шобајлић, Мома Капор, Тапи, Вук Бојовић, Паја Јовановић, Сава Шумановић, Надежда Петровић, Васа Поморишац, Тодор Швракић, Коста Милићевић су глуперде...



Да није било уметника сликара  неби било ни овог народа...

[Бенито]

Не мешај ове пре Броза са овима после.
Иначе, већина ових које си поменуо, јесу били тешке глуперде.

[Vlad Alekš]

Мени је остао у лепом сећању, упркос окретању левици последњих година (сарадња са Мирјаном Марковић). Можда је то било због болести, лечио се у Италији.
За овај чланак дао сам највећи хонорар икада, 2.000 марака. Хонорари су били и иначе велики, било смо најтраженији, а био је и додатак за најбољи чланак, па сам и то заокружио.
Он ме је позвао када је добио новац и рекао: "Не мораш толико да ми плаћаш".
То се веома ретко чује, мислим да сам после, од стотина, чуо само од једног сарадника, једног глумца.
Одговорио сам да нам овај чланак много значи - никад пре ништа слично није могло да се прочита. Онда ме он, да се реваншира, позвао на ручак у један ексклузивно ресторан у БГ.
Иначе био сам и у његовом атељеу, био је он у редакцији овде у КГ, сећам се да смо пили кафу у "Москви", упознао ме са ћерком.
Имао је изражено господско држање и био је скроз ОК.
Један мој сарадник пожалио ми се да га је гледао потцењивачки и не скривајући то. Да додам и то.

И сећам се кад си писао како је Калајић у посете редакцији доводио и младог Бокана. Мислим да то јесте битна информација из данашњег угла.

[Милослав Самарџић]

Да, да...
Бокан га је пратио, с и копирао. Калајић му је био идол. Међутим, не видим баш неке сличности међу њима.

[Vlad Alekš]

Да, да...
Бокан га је пратио, с и копирао. Калајић му је био идол. Међутим, не видим баш неке сличности међу њима.

Можда им је заједнички именитељ обавештајна служба чији су сарадници.