[Ројалист]

Projekat nazvan Karma Police britanske GCHQ nastao je sa ciljem stvaranja baze podataka o online aktivnostima korisnika interneta širom sveta.

Prema pisanju Intercepta, GCHQ prati sve do čega može da dođe, od istorije pretraživanja do aktivnosti na društvenim mrežama, od online radio stanica koje korisnici interneta vole da slušaju do pornografskih sajtova koje rado posećuju.

Svi prikupljeni podaci se čuvaju i organizuju pomoću specijalnih programa. Najveći takav program nazvan je Black Hole i on sadrži kolekciju podataka sa detaljima o istoriji pretraživanja svakog korisnika interneta. Uz ovaj program ide i alat Mutant Broth, koga zaposleni u GCHQ koriste za pretraživanje baze podataka Black Holea, ali takođe i kolačića browsera.

Ostatak arsenala britanske obaveštajne službe čine alati Social Anthropoid (za društvene mreže, IM aplikacije, emailove, Skype pozive i telefonske podatke), Tempora (za pretraživanje meta podataka Social Anthropoida), Memory Hole (upiti za pretraživače), Marbled Gecko (Google Maps, Google Earth), Infinite Monekys (forumi) i Samuel Pepys (pretraživanje weba u realnom vremenu, emailova i instant poruka).

Sve ovo je izuzetno dobro organizovano unutar GCHQ. Projekat je omogućio agenciji da prikuplja 30 milijardi meta podataka svakog dana tokom 2010. Ta količina meta podataka je vremenom rasla, pa je 2012. prikupljano do 50 milijardi meta podataka dnevno, a procureli dokumenti otkrivaju nastojanje britanske službe da narednih godina ovaj broj dostigne i 100 milijardi.

Britanski zakoni ne zabranju ovakvo delovanje, pa je GCHQ svih ovih godina špijunirala korisnike širom sveta bez ikakvih problema. Britanska vlada izgleda da nije zainteresovana za ograničenja u ovom programu, a nedavni zakonski predlozi izgleda da imaju za cilj da pomognu programu i daju mu pravni osnov.

Moć projekta Karma Police najbolje ilustruje slučaj iz 2009. kada je GCHQ pokrenuo tajnu operaciju prikupljanja podataka o ljudima koji koriste internet za slušanje radija.

Agencija je koristila uzorak od skoro 7 miliona meta podataka prikupljenih tokom tri meseca. GCHQ je analizirala ove podatke o navikama više od 200000 ljudi iz 185 zemalja. Jedan od izveštaja agencije u kome su izneti detalji o ovoj operaciji otkriva da cilj projekta bilo istraživanje “potencijalne zloupotrebe” internet radio stanica u širenju radikalnih islamskih ideja.

Špijuni GCHQ tako su sastavili listu najpopulanijih radio stanica, od kojih većina nema bilo kakve veze sa islamom. Slušaoce radio stanica koje su povezane sa islamom, GCHQ je analizirala, identifikujući ih kao korisnike Skypea, Yahooa i Facebooka.

Извор: Информација.рс

[Ројалист]

Emailovi novinara zaposlenih u velikim medijskim organizacijama, među kojima su BBC, Gardijan, Njujork Tajms, Rojters, franucuski Mond, Vašington Post, NBC i San, prikupljeni su tokom jedne vežbe britanske agencije da bi zatim ti emailovi bili dostupni na internoj mreži GCHQ gde je mogao da im pristupi svako ko je imao pristup mreži.

Iako ova vežba prikupljanja obaveštajnih podataka izgleda nije bila usmerena na novinare, ona je narušila privatnost njihovih komunikacija.

Emailovi novinara bili su među 70000 emailova koje je GCHQ prikupila za manje od 10 minuta, tokom jednog dana u novembru 2008. godine, sa jedne od brojnih pristupnih tačaka koje GCHQ ima na optičkim kablovima koji čine okosnicu interneta.

Među prikupljenim emailovima novinara bilo je PR emailova koji su poslati na email adrese brojnih novinara, ali i prepiske između reportera i urednika koji su razgovarali o reportažama. GCHQ je zadržala ove emailove koji su bili dostupni celokupnom osoblju agencije.

Snoudenova dokumenta otkrivaju i da je GCHQ ocenjivao one koji se bave istraživačkim novinarstvom kao jednu od pretnji, zajedno sa teroristima i hakerima. Ta ocena se pre svega odnosila na novinare specijalizovane za pitanja odbrane.

Nakon objavljivanja ovih dokumenata, više od 100 urednika je potpisalo pismo koje je upućeno britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, u kome je izražen protest zbog toga što britanske vlasti prate novinare.

Pojedini urednici i njihovi pravni zastupnici pozvali su vlasti da usvoje nove zakone koji bi obezbedili slobodu govora, s obzirom na narastajuću zabrinutost zbog primene RIPA zakona (Regulation of Investigatory Powers Act) i straha da bi policija mogla zloupotrebiti ovaj zakon da bi špijunirala novinare.

RIPA omogućava policiji i bezbednosnim službama da bez sudskog naloga pristupaju komunikacijskim podacima, ali i da primoraju internet provajdere da zadrže poverljive podatke na svojim serverima i do dve godine.