[Бенито]

Намерно не желим да напишем текст о овом феномену, јер сам и превише пажње у свом животу посветио овој особи.
Оно што ме је понукало да отворим тему у вези њега је да сам приметио да такву тему немамо на форуму Погледи, али пре свега то што су његова дела, а која су и у време када су настала била сумњиве уметничке вредности, поново дошла у жижу интереса наших уметника.
То што је Горан Шушљик посветио највећу пажњу у оквиру своје продукције Ћосићу и продуцирао чак две телевизијске серије "Корени" и "Време зла" већ је показало да неко "гура" Ћосића и у ово време и у мисли ове генерације.
Али, када је Југ Радивојевић, вероватно водећи српски позоришни редитељ, или бар један од тројице најпознатијих, поставио на сцену драму под називом "Деобе", инспирисану Ћосићевим истоименим романом, то је већ добили облике пандемије, под називом "неоћосићитис".
Јер, заиста, и поред добре воље, како протумачити потребу угледног редитеља да поставља одређену тему на даске, а бити инспирисан најгорим, најбестиднијим и најнеморалнијим могућим приступом одређеној теми, а то су у овом случају биле пионирске мисли калемара из Велике Дренове о четницима под командом Драже Михаиловића? 
Да ли је то незнање?
Или је то отворени безобразлук и гурање лубенице кроз нос овом унакаженом народу?
Зато ово постављам као тему, јер се морамо добро размислити - да ли смо ми икада напустили пут ка најбољем од свих светова, а чији нам је главни туристички водич био управо Добрица Ћосић.

[Шумадинац]

Одлична тема. "Право у срж" што би се рекло. Ево да придодам и "линак" од пре 7 година са овог форума, тј. текст блаженопочившег владике Таса у коме је до танчина изнео Ћосићеве будалаштине.... https://www.pogledi.rs/forum/thread-1651.html

Цитат:
"О тој мегаломанији сведоче бројни други текстови познатог „Геџе“ из Дренове, и Крушевца, и шире, где је иначе, опчињен „политичким циљевима прескупе народне, партизанске револуције“ (стр. 5), на жалост нашу, и његову, и свега Српског народа, са своји пролетерима и комесарима, оставио крваве трагове бољшевичких преких судова (1944-45. године), за која злодела – којима су „ослобођену“ Србију испунили масовним убиствима (око 150.000 недужних Срба) и масовним јамама које се тек сад откривају – да ли се икада покајао? Његова слепа мржња према ослободилачкој Југословенској краљевској војсци у поробљеној Отаџбини, под ђенералом Дражом Михаиловићем, не да му ни до данас да просветли очи истином: да су ти српски борци за слободу вишеструко кажњени за зла, учињена или приписана им, несудом суђени и смрћу кажњени (тек данас сродници траже судску рехабилитацију многих од њих), а ниједан његов партизански револуционар и злочинац (па и накнадни „дисиденти“, попут сада „рехабилитованог“ Ђиласа и сличних му), није никада, ни до данас, процесуиран! (Али зато, Дражин гроб траже они који знају где је и како убијен!). Не зато што треба наставити „грађански рат“ (који Д.Ћ. помиње само кад се осећа угрожен поменом партизанских и комунистичких злочина, у рату и после рата), него из правдољубивог сазнања и осећања: да је Српски народ под Ћосићевим комунистима доживео највећу трагедију (коју, по признању једног комунисте, не би доживео да је Дражин народни покрет победио), и широм несрећне Југославије, и нарочито на Косову и Метохији. Више пута сам говорио и писао, и не само ја: главни прогон Срба на Космету обавили су комунисти, на челу са Титом, Компартијом, и титоепигонима, све до најновије НАТО и УЧКА окупације.......
.... Мука г. Добрице Ћосића јесте пре свега његова суморност и депресивност, која просто бије и из њега и из његових дела, а која није својствена Православном Српском народу, и уопште Српском човеку. Данас смо сведоци те нељудске, нехришћанске и несрпске праве епидемије депресије, која се лије из бројних наших писаца, песника, новинара, политичара, и скоро сваког самозваног „вође и учитеља“ у овој Домановићевој Страдији. Од те жабокречине деца нам не могу да дишу, и да здраво расту, као и од поплаве лажи о тзв. „европским стандардима“ (у које спада и слобода невиђеног криминала, тајкунства, дроге, злорадњи и у школама, содомских настраности), или од вашарских прича са највишег врха власти у Србији да „пут у Европу нема алтернативу“, па и по цену великомученичког Косова!....
.... Добрица је, нажалост, поприлично западни човек, не балкански, не српски. (в. нпр. на стр. 34. прву реченицу 3. пасуса. Зар добри Добрица није ништа друго видео код савременог Србина!? Бедна аутобиографија, као што су му добрим делом то и Корени и Деобе, све људи оптерећени Добричиним синдромом. Не да тога нема у Србији, али то нису српски карактери, него сенке које прате здраво тело, и зато при јакој светлости ишчезавају."

[Ђорђе]

Док се не елиминише из обавезне лектире, нема спаса ни нама ни нашим потомцима.

[Бенито]

Врло је важно напоменути, а што нисам учинио у претходном посту, да је Југ Радивојевић изместио своју представу "Деобе" из Другог светског рата и сместио радњу у наше, савремено доба.
Општа ретитоизација већ титоизиране Србије се наставља пуном паром и не штеде се државни новци, иако култура уопштено доживљава колапс, да се Србима утуви у главу комунистички образац прошлости, али и садашњости.
Зато: НЕМОЈТЕ ДОЗВОЛИТИ да вам продају рог за свећу и убеде вас да је све откривено и да не треба читати.
Помогнете СВАКОГ аутора који се труди да и у оваквом времену нађе снаге да нешто проучи, напише и објави о свом руву и круху, тако што ћете купити примерак такве књиге, јер ћете само на тај начин сачувати српски дух и културу која је под огромним притиском страног фактора, али који обављају српски титоисти и неотитоисти. То и сам чиним, па вас све молим да тако чините.
Српску културу и духовност можемо спасити само ми Срби.

[Ђорђе Ивковић]

Корени деобе Добрице Ћосића
https://www.pogledi.rs/%D0%BA%D0%BE%D1%8...D0%B0.html