[Почетник]

Не треба нама прекодринцима већа казна и карма од тога што нам је дедовина авнојевским ампутацијама остала изван Србије.
Причам за нас што смо 90-е дочекали на дедовини, која је због авнојевског масакра остала у другој држави.
Највише ме иритира кад ми неко каже "ови твоји што су дошли 45-е". Који моји? Да су моји не бих ја 95-е дошао у колони, већ бих ваљда био џив-џив јбт београџанин, граџаниста, друго колено јбт. А те и такве ово етикетирање ни не погађа уопште. Они се због Лике не потресају ни мало, већ нама набијају на нос како смо били магарци јер смо и 90-их желели да останемо у заједници са Србијом и другим Србима, а њиховим "паметним" дедама је и 41-е било јасно да је то утопија.

[Шумадинац]

Чему бесконачно доказивање око чињењенично неоспоривие ситуације? Дискриминација Србијанаца је неспорна. У ЈНА, у напредовању официра, та дискриминација је видљива као на длану. Главни ослонац дискриминације су Срби-пречани, и она (дискриминација) свој корен вуче из "НОБ". Здрава памет каже - ако је дискриминација практикована у најригиднијем облику у ЈНА, зашто би у другим областима живота било друкчије?

Надопуњујући генерала Нађа, министар Гошњак је изнео и
неке друге аспекте које о којима управа мора водити у будуће рачуна, управо из
политичких разлога: ''Ја бих допунио ове податке које је дао друг Коста Нађ. У реферату
нису дати подаци за Србе из Србије, већ су Срби заједнички приказани. Ево како то изгледа.
Код Србијанаца имамо извесни дефицит кадра из Србије. Недостаје га одређени проценат.
Имамо Срба из Србије - становништва 30,4% - а официра Србијанаца из Србије 29%, значи, -
недостаје 1,4%. То се утопило у оној цифри од 59% Срба. Значи у овом проценту од 59%
имамо Срба из Босне и Хрватске. Раније је тај проценат био још слабији. Медјутим, задњих
година се већи број питомаца јавља из Србије, па се однос поправио. Али и даље треба водити
рачуна о тој националности. Не само о Хрватима и Словенцима и националним мањинама -
Мађарима, којих је прилично код нас, него и о Србијанцима. За генерале не можемо се
потпуно служити процентима. Ако морамо о опћем броју официра да водимо рачуна, не
можемо потпуно о генералима па нити о мајорима, али ипак ево како изгледа: генерала из
Србије имамо 11,7%, а становништва 30.4% Значи немамо довољан број Србијанаца. Док
Срби ван Србије представљају у становништву л л,3% а генерала има 30,5%. Јасно, ту је у питању
борба и ратни кадар из борбе. Али, морамо о томе водити рачуна, иако сад то не можемо изменити. Ми
морамо имати више генерала Србијанаца. И код кандидовања се то мора имати у виду. Уколико
кандидујемо два једнака пуковника, морамо се определити за онога из Србије. Код других
националности то изгледа овако: Хрвата има 25,1% становништва, а 19% генерала - то је мало мањи
број, значи за - 4%; генерала - Словенаца чак има више /становништва 8,6%, а генерала 9,9%/.
Македонаца Т становништва 6,6%, а генерала 2,5%. Значи - премало је Македонаца. Црногораца
- становништва 2,8%, а генерала 25,4%. То је сада смањен проценат, а могу да кажем да смо
имали после рата 55%, од свих генерала, Црногораца. То је било 1948-1949. године. Не можемо
баш тако строго ово гледати код генерала, али морамо водити рачуна о националном моменту, то
је неоспорно. Овде је нарочито проблем са Србијанцима, а посебно овде код нас, у овој кући.
Имамо само једног начелника управе /Танасковића/ који је Србијанац. То може да постане
критично, да се тога дохвате разноразни људи који нису пријатељи нашег покрета, шовинисти итд. и
могу да из тога направе проблем. Морамо водити рачуна о томе. А не смемо оставити Армију
без Словенаца, Хрвата, Македонаца - то је политичко питање. Зато мислим да је то правилно што је
постављено на данашњој седници, јер то је стварно политичко питање, као питање подмладјивања
кадра је, као што видите, јако компликовано.30
http://chdr-ns.com/pdf/documents/kornati...elajac.pdf

...Наиме, читаво послијератно раздобље, од 1945. до 1980. године, у суштини је било раздобље у којем су бројчано и држањем кључних позиција у заповједној хијерархији, доминирали Црногорци те Срби “пречани” (рођени на Kордуну, Банији и Лици те у Босанској крајини). Они су практично били надзаступљени кроз цијелу кадровску пирамиду ЈНА, тако да се слободно може констатирати да је ЈНА била дубински, у читавој својој кадровској структури, изразито српско-црногорски попуњена. Међутим, не може се тврдити да је она у том раздобљу била великосрпски оријентирана.
...генерал-пуковник Милоје Милојевић, народни херој и командант И. армијске области (Београдске), је умировљен “по кратком поступку”....У чему се састојао “гријех” генерала Милојевића ? Kонкретно, од средине 1943. године, када су подијељени први генералски чинови, па све до средине 1965. године, када је иступио генерал Милојевић (дакле, 22 године), број генерала Срба рођених у Србији био је знатно мањи од националне заступљености становништва Србије у становништву СФРЈ. Истовремено, свих тих година, у г/а кору ЈНА укупан број генерала српске националности био је знатно већи у односу на заступљеност становништва српске националности у укупном броју становника СФРЈ. Kонкретно, од 77 ратних генерала (свибањ 1943. - свибањ 1945.) било је 27 генерала Срба (или 35%). Међутим, само девет од 27 генерала Срба рођено је у ужој Србији, а осталих 18 рођено је претежно у Хрватској те у Босанској крајини. Ти омјери између Срба из Србије и Срба “пречана” остали су присутни дуље од три десетљећа. Примјерице, 1970. године, с територија уже Србије долазило је само 10,8 %генерала, или око 70% мање него с територија Црне Горе, а готово три пута (300%) мање него с територија Хрватске.
Kада се проматра цјелокупно раздобље дођеле г/а чинова у ЈНА од 1943. до 1992. године, од укупно 1224 г/а ЈНА, Срба је било мало мање од 600, али је на територију уже Србије рођено само њих око 200. Дакле, готово 400 г/а српског подријетла односи се на Србе “пречане”. У Хрватској је рођено далеко највише г/а ЈНА, њих готово 350, или готово двоструко више него на територију уже Србије. Од око 350 г/а рођених на територију Хрватске на Србе односи се њих готово 50%. Kада се томе придодају крајишки Срби из БиХ, тада бројка Срба “пречана” постаје доиста импресивна.
Kривња генерала Милојевића била је у томе што је јавно проговорио о “подцјењивању и потискивању српских кадрова” из уже Србије од Персоналне службе ЈНА. Генерал Милојевић одмах је смијењен с дужности команданта И. армијске области, а након што се жалио, 17. просинца 1965. одржан је састанак Опуномоћства ЦK СKЈ за Организацију СK у ЈНА, које је потврдило претходно донесену “пресуду” о смјени генерала Милојевића. Челник наведеног Опуномоћства, генерал армије Иван Гошњак, том је приликом изјавио:

“Милојевићеви критеријуми персоналне службе значили би враћање на оно што је било у старој Југославији; то управо значи политику Пере Живковића и краља Александра; то управо значи неравноправност националности Југославије”.

Гошњак је врло добро знао што говори. Kао ратни заповједник Главног штаба НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, знао је сљедеће три повијесне чињенице:
...прво, док је он заповиједао корпусима НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, у Србији нису постојале нити партизанске бригаде. Дакле, темељем заслуга из НОР-а предност у промицању у генералске чинове имали су кадрови из Хрватске, БиХ и Црне Горе, а не кадрови из уже Србије, гдје прави устанак за ослобођење земље почиње тек 1944. године. Тек тада се формирају прве дивизије НОВ и ПОЈ које носе српске називе и бројеве “21., 22., 23., 24., и 25. српска дивизија”;
друго, повијесна је чињеница да је национална структура официрског и генералског кадра у Kраљевини Југославији била изразито просрпска те да су превладавали кадрови поријеклом из уже Србије. Након 1945. Срба није мањкало у највишем заповједном врху ЈА/ЈНА (начелни распон кретао се од 40 до 60%), али више нису били у великој већини Срби из уже Србије, него у овисности од “повијесних” заслуга у НОР-у, то су били првенствено Срби изван Србије, односно Срби “пречани”, те треће, Срби “пречани” - Kрајишници, а темељем повијесног, прије свега партизанског искуства, изражавали су резерву спрам војничких врлина и заслуга Срба из уже Србије, као и према њиховом патриотском - југославенском опређељењу...

Изравну потврду ових теза/повијесних чињеница изрекао је умировљени адмирал флоте Бранко Мамула (један од 33 генерала који су “пресудили” генералу Милојевићу) у интервјуу који је у травњу 2010. дао новинару Слободне Далмације Денису Kрнићу. На новинарско питање... како оцјењује утјецај бројних генерала ЈНА, Срба поријеклом из Хрватске, Kордунаша, Личана и Банијаца, као најјаче скупине у генералском кору ЈНА, на вођење послијератне кадровске политике у ЈНА... адмирал флоте Мамула је одговорио:

“То је резултат оружане борбе из Другог свјетског рата и одрастања људи кроз борбу. Срби у Хрватској били су кључни дио те борбе, не занемарујући да је политичко водство партизанске борбе било углавном састављено од Хрвата. Срби су дали подршку том руководству и помогли му да води борбу против фашиста. (...) С друге стране, Срби из Србије су све до 1944. били изван ослободилачке борбе”.

Најважније из цијеле приче о “случају генерала Милојевића” је чињеница да су Србе из уже Србије, а претенденте на највиша заповједна мјеста у ЈНА, “дисциплинирали” Срби “пречани” - Kрајишници, а не Хрвати или Словенци.


Уосталом, већ смо писали све то...
https://www.pogledi.rs/forum/thread-1612-page-22.html

То је то! 

[Шумадинац]

Ти прво одговори одакле је био четврти батаљон прве пролетерске... Онда кажи људима одакле си ти.

Одговорићу Ти контрапитањем.... Одакле су родом командант и политички комесар који су водили тај батаљон? У том одговору се и крије сва проблематика ове теме.

Са Баније. Али зашто је 250 твојих Краљевчана кренуло за њима?
Иначе Срби су чинили 60 посто партизана који су нападали Србију 1944, укључујући и Србе из Јужне Србије. Има тачно национални састав партизана у то доба у Дражи 4.
Они са стране су од чинили први талас убистава,
локални су наставили.
То што ти је Бенито рекао односило се само на Србе око Загреба, не и на Босну, нарочито не на Херцеговину.
Много машиш и не знам шта ти ово треба.

Аха, комадант и комесар који су водили тај батаљон нису одавде.....Како то? То би било исто као до си поставио питање како је неколико стотина хиљада Срба из Србије пошло (гласало) за Цинцара из Бугојна, тј. Овога.  250 Краљевчана у том батаљону није било сигурно. Било их је мање од 100, ресто попуњено Србима из Босне, Ц. Горе и Пештера. Комунистима не треба веровати. А што се тиче тог "првог таласа убиства а локални наставили" Срби ван данашње територије Србије су починили и први талас убистава и наставили са локалнима, јер су остајали овде, прихватали се нових функција.

[Monarhist]

Крајем 19. и почетком 20. века Срби западно од Дрине су били склонији југословенству, тј. суживоту са Хрватима у једној држави. У Другом светском рату то им се једном за свагда обило о главу, тј. невиђеним страдањем од усташког ножа. Па и поред тога чинили су највећи број у комунистичким редовима који су побили неколико стотина хиљада својих Срба.

Једно од објашњења за прилазак Козаре и Грмеча комунистима би могла бити једноставна близина Загребу. И појачан рад комуниста још од пре рата на том простору. 
Друго могуће објашњење би могло бити недовољно утемељена монархистичка традиција тамо, за разлику од источне Босне која је активно учествовала у Карађорђевом устанку (предак аутора ових редова је био Карађорђев ђенерал) и готово свим осталим ратовима које је водила Србија. Такође, и тежак положај народа током турске и аустоугарске владавине, који Краљевина Југославије можда није успела да брзо поправи пошто није имала довољно времена за то, па су комунисти евентуално могли имати мекши терен тамо.
Али суштински, мислим да је главни разлог једноставно тај што се КПХ успела наметнути на тих пар планина тамо. Наметнули би се они и на осталим планинама (разним смицалицама, ликвидацијама итд.), али су на време спречени. Једноставно, наша војска у оним условима није успела да све одржи под својом контролом, јер је то било веома тешко.
За остало се не бих сложио, јер смо давали баш доста добрих јединица, и генерално смо били врло активни у герили чак и након краја рата. Посебно Мајевица, Посавина, Херцеговина, Мањача итд. Читаве бригаде су се и даље бориле.
А кад су црвени зајашили, па и Шумадија је постала пуна комуњара кроз 20 година, није то никакво чудо или посебност одређених крајева.

[Monarhist]

Чему бесконачно доказивање око чињењенично неоспоривие ситуације? Дискриминација Србијанаца је неспорна. У ЈНА, у напредовању официра, та дискриминација је видљива као на длану. Главни ослонац дискриминације су Срби-пречани, и она (дискриминација) свој корен вуче из "НОБ". Здрава памет каже - ако је дискриминација практикована у најригиднијем облику у ЈНА, зашто би у другим областима живота било друкчије?

Ко је гонио те "Србијанце" да као официри служе у тој комуњарској војсци и Маршалу? Што је нису избегавали?

Или су појурили по привилегије, па кад су видели да има "заслужнијих" од њих, дигли нос?

[Бенито]

Не треба нама прекодринцима већа казна и карма од тога што нам је дедовина авнојевским ампутацијама остала изван Србије.
Причам за нас што смо 90-е дочекали на дедовини, која је због авнојевског масакра остала у другој држави.
Највише ме иритира кад ми неко каже "ови твоји што су дошли 45-е". Који моји? Да су моји не бих ја 95-е дошао у колони, већ бих ваљда био џив-џив јбт београџанин, граџаниста, друго колено јбт. А те и такве ово етикетирање ни не погађа уопште. Они се због Лике не потресају ни мало, већ нама набијају на нос како смо били магарци јер смо и 90-их желели да останемо у заједници са Србијом и другим Србима, а њиховим "паметним" дедама је и 41-е било јасно да је то утопија.

Свака част!

[Ђорђе Ивковић]

Чему бесконачно доказивање око чињењенично неоспоривие ситуације? Дискриминација Србијанаца је неспорна. У ЈНА, у напредовању официра, та дискриминација је видљива као на длану. Главни ослонац дискриминације су Срби-пречани, и она (дискриминација) свој корен вуче из "НОБ". Здрава памет каже - ако је дискриминација практикована у најригиднијем облику у ЈНА, зашто би у другим областима живота било друкчије?

Ко је гонио те "Србијанце" да као официри служе у тој комуњарској војсци и Маршалу? Што је нису избегавали?

Или су појурили по привилегије, па кад су видели да има "заслужнијих" од њих, дигли нос?

Хммм... Па то питање си могао да генерализујеш: "Ко је гонио Србе да као официри служе комуњарској војсци..."
Међутим, иста ситуација је владала и непоправљиво влада и у свим другим областима, само је теже мерљиво.
Ја најрадије рачунам у великим бројевима, јер набрајањем појединачних примера не може ништа да се докаже. Само, ето као илустрација - екс градоначелница Београда беше Радмила Хрустановић, ћерка генерала Докмановића из Шесте личке и снаја Бећа Хрустановића. Та партизанско-усташка комбинација је најгоре што могло да нас задеси, а задешава нас. Хрустановићи су постали читав клан, и нису једини такви. Тако нешто, а супротно, је апсолутно немогуће. Замислите у Загребу да буде градоначелник српско-четнички кадар са изразитом српском идеологијом? Или, једнако немогуће, да градоначелници Бања Луке или Подгорице буде србијанско-четнички кадар? Ај, чик, пронађи једног таквог ван уже Србије?! Али, молићемо без чувеног "то је зато што..." или "да, али...". Само нађи Србијанца-четника било где на неком кључном положају како у Србији, тако и ван ње.
(Делимични изузетак је Словенац Зоран Јанковић из Сараораца, али он је, колико знам, једини и тако половичан).
Тако смо дошли до ситуације да су у прошлој влади Србије сем (ваљда?) Маје Гојковић, сви партизански унуци (иако, како кажу бранитељи овакве ситуације "Комунизма више нема, а Тито је умро пре четрдесет година") и да 2/3 министара потиче са Динаре. А ни са овом актуелном није боља срећа. И такво стање је у свим другим нашим државним елитама. Све то хероји из седам офанзива (од друге до осме). Чак су врло слабо заступљени они из прве офанзиве. Такви су поскидани, од Милојевића до К. Поповића, Ранковића итд.

[Бенито]

Бећо Хрустановић је супруг Радмиле, а не свекар. Свекар је био неки Сулејман или слично, командант на оној Кули у Херцеговини. Усташе, у праву си.
Зорана Јанковића не рачунај у Србе. Када је основано Друштво српско-словеначког пријатељства у Љубљани, пре једно две деценије, одбио да буде члан, јер се не осећа Србином. Тако њима рекао, а ја само преносим. 
За ову задњу тројицу - није ваљда да Ти недостају?
Мислим да грешиш у једној ствари - када се Србин прода или преуми, тај је изгубљен за национ. Није битно да ли је из Загреба или из Зајечара.
Логично је да је таквих са тла Аустроугарске и највише, јер је тамо био најжешћи удар.
Али, комунисти су их превазишли одлукама са Дрезденског конгреса којег се и данас држе. Дакле, Македонци и Црногорци су наша највећа рак-рана.
Уз комунисте, односно коминтерновце на власти у Србији.
Ту је кључ наше пропасти и ако то не нађемо снаге да решимо, ми непогрешиво идемо у нестајање.

[Милослав Самарџић]

Тај број генерала из Лике итд. је последица исхода рата. Да су победили наши, не би Личани који су били код Ђујића и Јевђевића отишли у емиграцију, него би неко од њих постао генерал, а од црвених наравно нико.
А исход рата није зависио од нас.
Тако да мерење српства код ових или оних не бих мерио исходом рата.
Чим су комунисти доведени на чело државе, почео је тзв. систем негативне селекције. Не само овде.

[luka.luke]

Очигледано, да је Шуми жртва претходних Ивковићевих  писанија и ко зна каквих фрустрација. Није ово из његове главе потекло. 
Препоручујем му да убудуће приликом доношења закључака у обзир узме мало више података, да му ви који добро владате историјским чињеницама овдје не разбијате тезу парампарчад. 
За почетак би, на примјер, у обзир могао узети чињеницу да Ужице није на Кордуну, да мало погледа састав и поријекло првих пролетера (главу партизанштиње), њихов пут и путању. Мобилизацију коју су вршили уз свој револуционарни пут.

Још ћу му нешто рећи. Памтим крај шездесетих, седамдесете и осмдесете, значи доба титоизма. Од Трнова преко Кијева, Крупца, Војковића, Младица, Касиндола, Лукавице, Враца, Г. Ковачића, Миљевића, Петровића и цијелог Требевића до Пала (јужна страна Сарајева, а исто је и са осталим) познајем мање-више сваку фамилију, сигурно преко хиљаду домаћинстава. Тврдим , да се на Бадњи дан пред сваком кућом пекла заоблица и божићовало 7.јануара. Да је свака кућа (преко 1000) славила Крсну Славу . Нека Шуми каже који је постотак Срба у његовом крају јавно божићовало седамдесетих година.
 Тврдим још, да је Сарајево (као и сваки већи град у СФРЈ) био велики гарнизон ЈНА, а да је официрски кадар сигурно преко 70% био поријеклом са десне стране Дрине, нарочито оних које је изњедрио НОБ.

Четник Вишеградског Четничког Одреда.
Слике су у продаји од истог продавца!

[luka.luke]

,,и не знам шта ти ово треба" , уопште

[Mekenzi]

Шуми је мало попио, синоћ у некој локалној краљевачкој кафани (Иначе све похвале за краљевачке кафане, конобаре и келнере, запију те док се не окренеш, нас пар пута добро опијанили ал то кад смо били млађи момци а не ко сад у озбољним годинама) па прочитао Нимбуса и онда хик хик овде ударио по тастатури.

Да се вратимо теми,


Највише склони комунизмуи и то на куб, и нема већих комуниста у Европи а међу прва три су у свету

Београдски Срби и београдска елита који се гаде на све што је српско и Србија је како веле "провинннццциијјјааа" а диве се Zagrebu  и шугословенству.  Имамо и Патријарха  који се дивиии Zagrebuuu...

Нами када се спомене Zagreb ми одма трчимо у нужник.

Ko не зна шта је Zagreb  за Србе, радо нудимо књигу капитално дело, које смо прочитали још 95-те, ђе нам је један пуковник поклонио зове се: Стаклени Тенкови-Моћ и немоћ четврте оклопне бригаде, где се таксативно наводе злочини, убиства, депортације, претње према цивилима и грађанима Zagreba српске националности 90-92 година.


А Српски Патријарх  велича Zagreb кроз песме...

Што се тиче крајишника или ти Срба из БиХ и ХР они су Срби. А несрећним политичким околностима су страдалници.

Међутим крашјишници, далматинци, херцеговци, личани нису толики комунисти колико Београђани.

95% београдске елите спортски радници, културни радници, политичари, доктори, уметници, певачи, глумци, професори....сви до једног су

Ш У Г О С Л О В Е Н И.

Нађите ми иједну познату београдску личност изузев Ковића којима је на првом месту:

1. СРПСТВО

2. ТРАДИЦИЈА

3. ГУСЛЕ

4. ЧЕТНИШТВО

5. ПРОМОЦИЈА РАВНОГОРСКЕ И БАШТИЊЕЊЕ ТЕ ИДЕЈЕ..

НЕМА!

Ал Крајишници, Херцеговци, Далматицниц и остали су сачували своје српске корене и традицију...

[ЛукаЛоко]

Тај број генерала из Лике итд. је последица исхода рата. Да су победили наши, не би Личани који су били код Ђујића и Јевђевића отишли у емиграцију, него би неко од њих постао генерал, а од црвених наравно нико.
А исход рата није зависио од нас.
Тако да мерење српства код ових или оних не бих мерио исходом рата.
Чим су комунисти доведени на чело државе, почео је тзв. систем негативне селекције. Не само овде.

Свака част, Милославе! Тако је.
Колико су добрих Срба убили комунисти у Лици још почетком рата?
Колико њих је морало у дијаспору?
Да није била победа комуниста све би другачије изгледало.

[luka.luke]

Благо онима који за све своје недаће у 
 виде кривицу у неком другом, а ништа у себи. Заиста је лијепо тако живјети. Волио бих да могу тако.