14-02-2023, 03:51 PM
Нисам гледао филм, али како ствари стоје:
1. Није истакнута веза са Другим светским ратом. То је стратешки пропуст. Та веза се могла снажно назначити такође кроз људске судбине, јер је било (хиљаде) људи који су преживели оба прогона. Из породичне историје познат ми је случај једне жене односно њене породице, која је два пута прошла исти пут. Прво као дванаестогодишња девојчица, други пут као већ старија жена, са новом генерацијом. Из истог места у Барањи, у исто место у Србији.
Та веза је морала бити један од стубова, или арматура наратива.
2. Није смела бити изостављена геноцидна намера, под покровитељством Америке. О плану етничког чишћења постоје "Брионски транскрипти".
Где сте видели филм о Јеврејима, а снимљено је тога на хиљаде, да се обавезно не подвуче немачка геноцидна намера? То ге дефиниција, без обзира да ли је у питању судбина појединца, једне породице или шира слика догађања.
3. Коначно, ако се у филму није чула реченица"*ебо нас Тито кад смо пошли за њим", то значи да да мали људи буквално ништа нису научили из свог искуства. Ако је тако, онда је филм морао имати и критичку потку према тим малим људима.
Пошто очито ничега нема од обавезујућих историјских/етичких аксиома, филм "Олуја" је избачен из контекста истинитости. Могло је слободно сцену пребацити у Курдистан или негде у Африку, и са истим текстом, само промењеним личним именима и топонимима, издекламовати клишеирану причу о "судбинама малих људи", већ безброј пута испричану.
Ако снимање филма зависи од финансирања, (а држава, је л', по закону може да финансира само пола буџета продукције, мада видимо да РТС улаже милионе евра у приватне продукције квизова и путописа) онда ће то дело бити направљено по принципу "кога паре, тога и филм". Да се не лажемо, знамо који и какви владају парама. Пошто је тако, онда то значи да ћемо вечно бити обасути срцепарателним причама о "судбинама малих људи", за пустити коју сузу и сутра заборавити.
1. Није истакнута веза са Другим светским ратом. То је стратешки пропуст. Та веза се могла снажно назначити такође кроз људске судбине, јер је било (хиљаде) људи који су преживели оба прогона. Из породичне историје познат ми је случај једне жене односно њене породице, која је два пута прошла исти пут. Прво као дванаестогодишња девојчица, други пут као већ старија жена, са новом генерацијом. Из истог места у Барањи, у исто место у Србији.
Та веза је морала бити један од стубова, или арматура наратива.
2. Није смела бити изостављена геноцидна намера, под покровитељством Америке. О плану етничког чишћења постоје "Брионски транскрипти".
Где сте видели филм о Јеврејима, а снимљено је тога на хиљаде, да се обавезно не подвуче немачка геноцидна намера? То ге дефиниција, без обзира да ли је у питању судбина појединца, једне породице или шира слика догађања.
3. Коначно, ако се у филму није чула реченица"*ебо нас Тито кад смо пошли за њим", то значи да да мали људи буквално ништа нису научили из свог искуства. Ако је тако, онда је филм морао имати и критичку потку према тим малим људима.
Пошто очито ничега нема од обавезујућих историјских/етичких аксиома, филм "Олуја" је избачен из контекста истинитости. Могло је слободно сцену пребацити у Курдистан или негде у Африку, и са истим текстом, само промењеним личним именима и топонимима, издекламовати клишеирану причу о "судбинама малих људи", већ безброј пута испричану.
Ако снимање филма зависи од финансирања, (а држава, је л', по закону може да финансира само пола буџета продукције, мада видимо да РТС улаже милионе евра у приватне продукције квизова и путописа) онда ће то дело бити направљено по принципу "кога паре, тога и филм". Да се не лажемо, знамо који и какви владају парама. Пошто је тако, онда то значи да ћемо вечно бити обасути срцепарателним причама о "судбинама малих људи", за пустити коју сузу и сутра заборавити.