[Ђорђе Ивковић]

Нисам гледао филм, али како ствари стоје:

1. Није истакнута веза са Другим светским ратом. То је стратешки пропуст. Та веза се могла снажно назначити такође кроз људске судбине, јер је било (хиљаде) људи који су преживели оба прогона. Из породичне историје познат ми је случај једне жене односно њене породице, која је два пута прошла исти пут. Прво као дванаестогодишња девојчица, други пут као већ старија жена, са новом генерацијом. Из истог места у Барањи, у исто место у Србији.
Та веза је морала бити један од стубова, или арматура наратива.

2. Није смела бити изостављена геноцидна намера, под покровитељством Америке. О плану етничког чишћења постоје "Брионски транскрипти".
Где сте видели филм о Јеврејима, а снимљено је тога на хиљаде, да се обавезно не подвуче немачка геноцидна намера? То ге дефиниција, без обзира да ли је у питању судбина појединца, једне породице или шира слика догађања.

3. Коначно, ако се у филму није чула реченица"*ебо нас Тито кад смо пошли за њим", то значи да да мали људи буквално ништа нису научили из свог искуства. Ако је тако, онда је филм морао имати и критичку потку према тим малим људима.

Пошто очито ничега нема од обавезујућих историјских/етичких аксиома, филм "Олуја" је избачен из контекста истинитости. Могло је слободно сцену пребацити у Курдистан или негде у Африку, и са истим текстом, само промењеним личним именима и топонимима, издекламовати клишеирану причу о "судбинама малих људи", већ безброј пута испричану.

Ако снимање филма зависи од финансирања, (а држава, је л', по закону може да финансира само пола буџета продукције, мада видимо да РТС улаже милионе евра у приватне продукције квизова и путописа) онда ће то дело бити направљено по принципу "кога паре, тога и филм". Да се не лажемо, знамо који и какви владају парама. Пошто је тако, онда то значи да ћемо вечно бити обасути срцепарателним причама о "судбинама малих људи", за пустити коју сузу и сутра заборавити.

[Mekenzi]

Свака част чика Ђорђе.
"Мали људи" а ти мали људи су пиждрили за Титом и дан данас пиждре...

Филм је требао бити оштар, просрпски, четнички... Да се повуче паралела из геноцидне НДХ и историјске грешке "Авнојјјјјскееее границе"...

Како су лажним авнојским границама Срби ставили главу на пањ усташама...

А то што баба од 80 љета убија усташу или усташе неке сељаке и витлају их по брдима Динаре...


Свирање ку*цу...

Нека сапуница или јефтина драма...

[Почетник]

Провлачи се кроз филм нека тензија између оца Јанка (Новак Билбија) и сина Илије (Јово Максић) о погледу на српско-хрватске односе где је отац и даље у неком братство-јединственом трипу за разлику од сина ког је рат отрезнио.
Мислим да се део тога види и на некој најавној шпици где отац каже "ама нису то урадили хрвати него усташе".
Е тај део у комплету иде отприлике овако, препричаћу по сећању, није дословно:
Хрвати гађају село гранатама и рањавају Илијиног сина а Јанковог унука, малог Петра. Сви су узнемирени па чак и Илија долази са положаја да види да ли му је дете живо, пошто само зна да је граната експлодирала поред Петра и да су га ранили шрапнели.

И сад иде дијалог између оца и сина, где син бесно пита оца јесу ово гађали ови "твоји" поштени хрвати?!
На шта му отац одговара ама нису то хрвати, то су усташе?!
Наког тога га син гледа са неверицом и бесом и изговара само "О јебем ти..." и врти главом,
А отац након тога констатује да му син тако сваки пут "побенави" кад се врати са ратишта.

Све у свему, пре овог филма нисмо имали ништа што се тиче Олује, тако да бих му ја ипак дао плус јер смо се ваљда померили са нулте, да не кажем са минус бесконачне тачке.
Моја главна примедба је оно што је написао Божа Зечевић, да је филм требао да почне са Брионским транскриптима, који би требало да гледаоца који није упознат са реалном позадином приче у њу уведе тако што ће указати на геноцидну намеру целе акције. Обашка што је могло у филму, а то колико чујем ће бити у серији, да радњу Олује наслони на Дару из Јасеновца и други светски рат и да укаже на то да је данашња хрватска настала на геноциду и етничком чишћењу и да то буде јасно не мени, ја то знам и без филма и кинематографије, него неком Абориџину или Ескиму који појма нема о Крајини и Србима уопште.