[Мића Адмирал]

Ових дана је објављена првенац књига Стевана Смиљанића из Крагујевца, под називом:
РАВНОГОРЦИ ИЗ СРЦА ШУМАДИЈЕ
Ускоро опширније.

[Бесеровић]

Честитка за првенац!

[Бенито]

Ајде, нека је са срећом.
Али, честитке тек по читању....

[РежисерСтари]

Сјајно делује видео сам садржај,ако је неко читао нек напише коју.

[Митић]

Како ће да иде поруџбина?

[Мића Адмирал]

Како рече Немања Девић у рецензији ове књиге, не постоје искључиво локалне историје, али се суштински, динамике и догађаји с. Доње и Горње Грбице из прве половине 20. века, не разликују од свих других села Груже и Шумадије.
Крагујевчанин Стеван Смиљанић, заклети завичајац из гружанских Грбица пали кандило и растерује мрак од комунистичке анестезије настале још 1945. године. Он говори о једном од првих четничких одреда - Грбичком, о сеоском попу, учитељу, сељаку, подофицирима у ЈВуО, о људима који су правили разлику у односу на друге, а доживели голготу и заборав.
Смиљанић пише о свом селу заглављеном у близини Крагујевца, обележеног на најстрашнији начин за покушај враћања слободе у којем су учетвовали многи четници Грбичани. Све је у именима и табелама, тамо где су комунисти имали имали хронични национални мањак по њиховим познатим спомен таблама по сеоским домовима, споменицима и хроникама села. Све то педантно и уверљиво, са пуно података и ваљаних извора, слика и сведочења покушава и успева да рехабилитује Смиљанић. Свеколико страдање грбичко је и страдање српско од јесени 1944. године, па до данас, ја бих рекао.
Тачно је да су га на више места повукле емоције и безпотрбно наметање закључака, поред јасних историјских показивача, које је он, опет тешким одрицањем, пронашао. Све је то не битно у односу на стварни садржај овог важног незаборава.
Све препоруке.

[Милослав Самарџић]

И ја сам прочитао. Има много података и ппосебно много имена. Препорука такође.

[Перун]

После дужег времена ево и мене са кратким приказом, препорукама за набавку и читање, а наравно и за посету првој промоцији књиге РАВНОГОРЦИ ИЗ СРЦА ШУМАДИЈЕ аутора Стевана Смиљанића:

 

Нема лоших књига на тему тако великог и под велом скриваног страдања српског народа током Другог светског рата, па и после њега. Непроцењива је вредност сваке која из заборава краде немали број настрадалих, а верних краљу и отаџбини, јер својом појавом постаје и њихова једина споменица. У земљи где се на прсте једне руке могу набројати градови са пописаним жртвама рата, једном селу из срца Шумадије завиде хиљаде осталих. Заслуге за то припадају Стевану Смиљанићу – Шумадинцу од „шајкаче до опанака“. Иако по професији није историчар, он се упустио у напоран, нажалост још увек недевољно вреднован, али праведан и Богом благословен рад. Првенцем РАВНОГОРЦИ ИЗ СРЦА ШУМАДИЈЕ одужио се својим Грбичанима и тиме посведочио да су се обистиниле ђенералове речи о страдању на Христовом путу и каснијој „победи за преживеле и потоње“.

Некад можда олако донети закључци и недовољно детаљно истражена ратна проблематика, само су ситни недостаци који падају под воду под окриљем оног што је пронађено на терену и у државним и приватним архивима. Оног, што струка, савременици и потомци настрадалих до сада нису изнели на светлост дана. Иако описује судбину два села, књига РАВНОГОРЦИ ИЗ СРЦА ШУМАДИЈЕ својим значајем излази из оквира локалне историје и постаје добар путоказ за све оне који нашу трагичну прошлост желе да спознају на објективан и идеолошки необојен начин, или се упусте на тежи пут и сличним књигама у неким другим селима и градовима безгробној војсци подигну још споменика. Таквих ће нам увек требати.

Некад можда олако донети закључци и недовољно детаљно истражена ратна проблематика, само су ситни недостаци који падају под воду под окриљем оног што је пронађено на терену и у државним и приватним архивима. Оног, што струка, савременици и потомци настрадалих до сада нису изнели на светлост дана. Иако описује судбину два села, књига РАВНОГОРЦИ ИЗ СРЦА ШУМАДИЈЕ својим значајем излази из оквира локалне историје и постаје добар путоказ за све оне који нашу трагичну прошлост желе да спознају на објективан и идеолошки необојен начин, или се упусте на тежи пут и сличним књигама у неким другим селима и градовима безгробној војсци подигну још споменика. Таквих ће нам увек требати.

Ко није у прилици да присуствује промоцији књиге, исту може поручити код аутора:

тел: 060/8286156
мејл: s.smiljanic@gmail.com