[Шумадинац]

У нашим црквеним круговима су честе теме и расправе у вези медитације. Она обично има негативну конотацију, и то с правом. Али не баш скроз. О чему се заправо ради? 

Наиме, реч "медитација" је обичан латинизам и долази од латинске речи "meditatio", што у преводу значи "размишљање" или "замишљање". Самим тим тај западни појам "медитација" је стерилан, осиромашен, безукусан, испражњен од сваког смисла. Отуд та техника на Западу постаје модерна и заводљива, чак погрешна, јер је отргнута од њеног правог смисла и значења. Разлог томе су далекоисточне секте и групације које су медитацију пренеле на Запад у искривљеном облику. 

Међутим, ако се на час оканемо тих плитких латинизама и пређемо на наш терен, видећемо да постоје наше речи које много боље описују ту реч "медитација" - задубљење, сабраност, неговање, самопосматрање, усредсређење, смиреноумље, свесност, пажња, сагледавање, тиховање, сазерцање, и сл. Све ове речи су исписане на бројним страницама Библије, и Старог и Новог Завета.

У Будизму рецимо, медитација на Pali језику је "bhavana" што значи "нега", "развијање" и сл. 
Три најчешће медитације у Будизму су:

- anapana sati - сабраност ума
- metta bhavana - благонаклоност и љубав
- vipassana - увид, видети унутар, видети дубоко

Е сад, кад смо изнели и вратили њено исконско значење, многи у црквеним круговима би требало да се запитају:  Има ли свега тога у Православљу?