[Милослав Самарџић]

Како је створена и како је развијана ова парола Добрице Ћосића, чак дотле да се краљ Александар Први Карађорђевић оптужује за Јасеновац?
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/da-li-srbi-zaista...27785.html

[Бенито]

Овде ћеш проћи ђене - ђене, али на Фејсбуку ћете Србенде растурити.

[Милослав Самарџић]

Овде ћеш проћи ђене - ђене, али на Фејсбуку ћете Србенде растурити.

Нису, само један богослов, са којом се расправљам годинама. Прича комунистичку причу, па каже, откуд ја комуниста, кад сам богослов?

[Милослав Самарџић]

Ево шта му је одговорио човек:
Ja u klin , vi u ploču . Da li zaista verujete u propagandu koja se kreće od - velikosrpski hegemonista u vreme SFRJ do ove a od istih ili njihovih sledbenika da je nametnuo jugoslovenstvo . Dakle 1. svedočenje  vladike Nikolaja koji je bio prevodilac u razgovorima Nikole Pašića i Lojda Džordža 2. Uključenje Italije u rat na strani saveznika uz garantovana ozbiljna teritorijalna proširenja , koja nisu ispunjena što stvara potonje ozbiljno neprijateljstvo prema našoj kraljevini obzirom na aspiracije ondašnje Italije koja tada nije bila ovo što je danas 3. Sve što je prethodilo izbijanju prvog svetskog rata , posebno Skadarska kriza , gde su redom - Engleska , Francuska , Austro- Ugarska , Nemačka i Italija , dakle sve velike evropske sile , bile protiv teritorijalnog proširenja Kraljevina Srbije i Crne Gore na albanskoj obali ( onda samo jadranskoj ) i sledeće godine stvorile Albaniju . Carska Rusija nije mogla da se suprostavi a iste carske Rusije nije više bilo 1918.g. a ni u Versaju gde naša strana svakako nije bila ravnopravan učesnik , da ne pominjem da nije ni mogla biti i da o tome ima bezbroj zapisa svedoka i savremenika . 4. Lojd Džordž , decembar 1917.g. , nakon Oktobarske revolucije - Ciljevi ovog rata su ispunjeni . Jasno kao dan , još jasnije ako se vidi kako je rat završen , po mnogima iznenadjujuće naglo , obzirom da Nemačka više nije imala protivnika na istočnom frontu a da su na zapadnom stvari bile na mrtvoj tačci 5. Srbi , obzirom na ratne gubitke , nisu bili većina u novostvorenoj kraljevini / oko 40% su neke procene a neke i manje / a u Vojvodini npr . cifre se kreću od 35 % do 40 % . Kojom silom , sa daleko manjim brojem vojnika nego 1914.g. i u daleko goroj ekonomskoj i svakoj drugoj situaciji bi se moglo nametnuti sopstveno rešenje ? Možda mislite na neko poput onog koji je prevashodno Engleska nametnula Grčko u odnosu na Tursku  a znamo kako se to završilo 6. Čak ni socijalistički istoričari (dokumentarac Jugoslavija izmedju dva svetska rata, kraj osamdesetih ) koji mu spore uvodjenje diktature ( po svemu neophodnoj ) govoreći o njegovoj spoljnoj politici koriste izraze - virtuozna ili maestralna . A stvari stoje ovako - kraj rata u na svaki način devastiranoj otadžbini , jedini a i on veoma ograničen saveznik - Francuska . Rusije nema , SSSR u skladu sa Internacionalom neprijateljski nastrojen , ne stišava se epidemija gripa do 1921,22 .g. Radničke revolucije u Nemačkoj i Madjarskoj . Pobeda fašizma u Italiji , njegovo jačanje u Madjarskoj , Rumuniji , Albaniji . Bugarska sa neugaslim teritorijalnim pretenzijama prema našoj zemlji , baš kao i prethodno navedene zemlje . Velika svetska ekonomska kriza 1922 - 23 , pa još veća 1929 - 33. Ozbiljna neprijateljstva i bune albanaca na KiM ( potpomagana od Italije ) i stalni kačački terorizam . Frankovci i ustaše . Slovenački klerikalci takodje neprijatelji . Razjedinjenost srpskih stranaka . Jačanje komunističke partije i njene subverzivne delatnosti - atentati , ubistva , diverzije . A nigde Maršalovih planova , ni onog industrijskog i svakog drugog napretka koji posle drugog svetskog rata nije zaobišao ni Afriku , Bliski istok i druge nerazvijene zemlje . Potom pogledati svedočanstva o kvalitetu života običnih ljudi i radnika u npr. Engleskoj ili Norveškoj ( umiranje od gladi ) ili SAD izmedju dva svetska rata ( dela Štajnbeka i Foknera ,ako su istoričari dosadni ) . A nigde Tita da pronadje antibiotik , lek protiv dečje paralize , televizor , satelit i sl . Nikada kult kralja Aleksandra nije bio gradjen . Mada bi trebalo  posebno od onih koji su njegovom vladavinom trajno profitirali . Ali , to je priča o nezahvalnosti , stara koliko i svet . Onog posle jeste i hrani se i dan danas . Koliko vidim i još ponekih . Ali i to je priča poznata od praiskona . Pozdrav .

[Бенито]

Потпиши тог човека, да не потписујем ја, јер подржавам све што је написао.

[Ђорђе Ивковић]

Архетип победника у рату и губитника у миру је Енглеска. Она је победник из два рата, али је истовремено, за само педесетак година, од "Империје у којој сунце ника не залази" постала држава у којој сунце ника не излази. Данас Ирска има јачу економију од Енглеске. У Лондону је већинско становништво обојено, њихов премијер је бивши колонијални поданик. Да је неко пре сто година причао Енглезима шта их чека, стрпали би га у лудницу. И то се није догодило случајно, већ је последица најидиотскије политике коју су доследно спроводили.

Постоји, око добитака и губитака на простору Југославије, једна ствар која се губи из вида. Српска неслога је факат, али је та неслога највећим својим делом регионално одређена. По националном питању, тај сукоб је био нерешив. Код Хрвата, не неслога, већ унутрашња мржња, је била јача, раширенија, разуђенија и драматичнија. Постојале су три хрватске фракције са приближно истим, компатибилни, националним идејама, оличеним у лидерима Мачек, Павелић, Тито. Синергија између ове три фракције је осцилирала, пролазили су кроз периоде сарадње и периоде убијања. Некада је све то ишло истовремено. Уз њих, ту је ОРЈУНА, која је била пројугословенска и не без снаге. Ту су били и Хрвати који нису били великохрвати и национал-шовинисти, па је и ту било убијања.

Ако међутим узмемо неке кључне историјске тачке, нпр 1939., почетак 1941., јесен 1944., имамо парадоксалну ситуацију да све три најмоћније европске силе, велика Британија, Немачка, СССР, у сва три случаја, подржавају све три хрватске националистичке фракције, комунисте, усташе, мачековце. Истовремено, екстремо су против Срба.

Срби ничим нису могли да промене такву констелацију снага великих светских играча.

Практично, имамо ситуацију да је утакмица Срби против Хрвата почела водством 9:0 у корист Хрвата, па кад Срби смање водство, судија поништи резултат и врати на 9:0, да би коначно пресудио да је утакмица завршена 9:0 за Хрвате. То, што је трећина српског тима навијала за Хрвате, додатно је осигурало сигурну хрватску победу. Та про-хрватска трећина, "недовршени хрвати" је вољом моћних намештена у Београд да влада Србијом, тако да је коначни исход неминовно 18:0 за Хрвате.

[Милослав Самарџић]

Одлична анализа!

[Милослав Самарџић]

Потпиши тог човека, да не потписујем ја, јер подржавам све што је написао.

Ово је написао Душко Гојковић.

[Ђорђе]

Не знам само како данас ти исти објашњавају ратне "победе" из '44 и деведесесетих. Пошто бих рекао да они који баштине "победу" из '44 баштине и "победе" деведесесетих а најгласнији су када треба ове приче протурати. 

[sagus]

Једна чињенице је евидентна и провлачи се кроз све ратове који су нам наметнути и које смо морали да водимо како би опстали, а то је као што је Ђорђе написао неслога.Додао бих још једну ствар а то је опортунизам многих официра.Овде превасходно мислим на оне са чиновима потпуковници,пуковници и генерали. Као учесник рата 1998-1999, на Косову и Метохији имао сма прилику да лично доживим како командант борбене групе по чину потпуковник ''командује'', а све зарад тога како би искукао унапређење, а касније сачувао и своје д...Због тог његовог командовања многи од нас су изгинули, а он је и даље командовао. Наравно ту се види и његова способност.Ово је само један пример, а било их је итекако много у скоро свим јединицама.А најгоре од свега тога је што су после свега били награђени. Многи су почели да се баве политиком. Оно што могу да кажем из угла борца и сада ветерана да конкретно ми рат на Косову и Метохији војно нисмо поражени.