08-07-2023, 03:11 PM
Рез. арт. поручник ИСИДОР М. РАДОВАНОВИЋ (1906, с. Миоковци, Чачак - 1945, Зеленгора). Овај учитељ и рез. официр био је један од првих патриота који се јавио пуковнику Дражи по његовом доласку на Равну Гору. Посебно се истакао у борби против Немаца на Љуљацима 1941...Најпре је вршио дужност команданта Миоковачког четн. одреда, па се налазио на разним дужностима у Штабу ВК, као и његов ордонас официр.
Исидорово име је било под ред. бр. 6 за којим су трагале Немачке власти Гестапоа Управе града Београда пов. II бр. 435, од 6. јуна 1942. године. У његовом официрском картону, Штаба Другог равногорског корпуса, између осталог пише: "Оптуживан од љотићеваца, Немци га гоне по свим изгледима по оптужби Десе Недељковић - Дугалић" (ВА, ЧА, Рег. Бр. 12/1-2 К. 24)
Поводом 100 година од проглашења Рудника за ваздушну бању, Милановачко позориште у петак, 28. октобра 2022. године, премијерно је извело драму "ЖИГОСАНА", причу о ДЕСАНКИ ДЕСИ ДУГАЛИЋ. Представа је заснована на извештају Специјалне полиције из децембра 1941. године.
Наравно, четници су ту били заобиђени, њихово страдање и Десина "заслуга".
Десанка Деса Дугалић, била је Исидорова земљакиња из Чачка, рођена 1897, од оца Стевана, надзорника монопола дувана. Студирала је и завршила глуму у Паризу, а школовање је помогао и њен ујак Чачанин Радоје Јанковић, официр, дипломата и књижевник. Деса је постала једна од најпознатијих и најпризнатијих драмски глумица Народног позоришта у Београду. Током 1931. објавила је и књижевни путопис: "Забелешке са пута кроз Палестину, Сирију и Египат", а реч је била о Десиним сећањима са брачног путовања. Удала се за економисту и универз. професора Др Милорада Недељковића, директора поштанске штедионице, а током окупације: министра привреде у Недићевој влади. Са мужем, у немачкој организацији, пред крај рата Десанка је напустила земљу. Након боравка у Уругвају и Европи, и по смрти мужа (1961, Француска) Деса се изненада вратила у земљу и наставила свој глумачки пут, наизглед без препрека од стране власти. Умрла је 1972. године у Београду.
Исидорово име је било под ред. бр. 6 за којим су трагале Немачке власти Гестапоа Управе града Београда пов. II бр. 435, од 6. јуна 1942. године. У његовом официрском картону, Штаба Другог равногорског корпуса, између осталог пише: "Оптуживан од љотићеваца, Немци га гоне по свим изгледима по оптужби Десе Недељковић - Дугалић" (ВА, ЧА, Рег. Бр. 12/1-2 К. 24)
Поводом 100 година од проглашења Рудника за ваздушну бању, Милановачко позориште у петак, 28. октобра 2022. године, премијерно је извело драму "ЖИГОСАНА", причу о ДЕСАНКИ ДЕСИ ДУГАЛИЋ. Представа је заснована на извештају Специјалне полиције из децембра 1941. године.
Наравно, четници су ту били заобиђени, њихово страдање и Десина "заслуга".
Десанка Деса Дугалић, била је Исидорова земљакиња из Чачка, рођена 1897, од оца Стевана, надзорника монопола дувана. Студирала је и завршила глуму у Паризу, а школовање је помогао и њен ујак Чачанин Радоје Јанковић, официр, дипломата и књижевник. Деса је постала једна од најпознатијих и најпризнатијих драмски глумица Народног позоришта у Београду. Током 1931. објавила је и књижевни путопис: "Забелешке са пута кроз Палестину, Сирију и Египат", а реч је била о Десиним сећањима са брачног путовања. Удала се за економисту и универз. професора Др Милорада Недељковића, директора поштанске штедионице, а током окупације: министра привреде у Недићевој влади. Са мужем, у немачкој организацији, пред крај рата Десанка је напустила земљу. Након боравка у Уругвају и Европи, и по смрти мужа (1961, Француска) Деса се изненада вратила у земљу и наставила свој глумачки пут, наизглед без препрека од стране власти. Умрла је 1972. године у Београду.
