[Милослав Самарџић]

Пише: Саша Недељковић

Људевит Вуличевић рођен је 30.9.1839. у Цавтату. (1) Описао је прилике у свом
детињству : „Ја се лијепо спомињем да се је у Цавтату и у Дубровнику говорило за
мојега дјетинства: « Што ће ти нашки ? ... Ваља да научиш талијански и тудешки » .
Ако не у свијем, јест доиста била у многијем онда оваква савјест“.(2) Школу и ниже
разреде гимназије учио је код фрањеваца у Цавтату, а 1854. у Дубровнику завршио
две године гимназије. Слушао је филозофију (1857-59) и теологију (1859-62) у
Венецији. Вратио се у Дубровник. Због сукоба са манастирским старешинама
напустио је ред Мале браће и прешао у световне свештенике (1870). Као слободан
професор држао је предавања омладини у Славјанској тријестинској читаоници у
Трсту (1874). Био је приватни учитељ Алекси Шантићу. Био је међу оснивачима
Српске читаонице. Најобимнији му је текст Моја мати (1879). Био је
антиклерикалан, у Трсту је био панславен и Словен, а од 1879. изјашњавао се као
Србин.
Објављивао је у листу „Дубровник” и у часопису „Срђ”. У „Српском биографском
речнику” истакнуто је : „Кроз посланице српској омладини са ретко виђеним жаром
проповедао је националну идеју.” Посланице Омладини далматинској и Српској
омладини објавњиване су у Застави (1879-1880 и 1885.) и Српском листу (1880-
1881). (3) Био је књижевни моралист. Истакао се у борби против клерикализма и
сервилизма, а одушевљено прихватио борбу за српску народну мисао и слободу.
Као публициста писао много, на српском и италијанском. Трајну вредност имају
топли лирски и високо морални списи : Моја Мати, Молитва на Шипану, Сила у
савјести и Моја вјера. (4)
Окупио је групу својих пријатеља у Цавтату међу којима је била Марија Богишић.
Посећивао их је и слао им посланице у више примерака (хектографисане).(5)
Српској омладини упутио је „Сила у савјести” у којој је истакао : „ ... треба да се
духом Српства и Словенства препороди у себи сваки српски омладинац, јер једино
препорођена омладина може бити квас препорођењу народа. ... Омладино, ако твоја
душа, твоја савјест какогод не сличи души и савјести српскијех јунака, ти њих не
можеш схватити, духа им славнога не можеш осјетити. Карађорђа, бесмртнога оца
Србије, нећеш схватити, ако немаш у себи витештва. ... Српска омладино, и у
мишљењу и у дјеловању морамо бити своји, да нашки развијемо особне и народне
моћи.” (6) Српска Књижевна Задруга у Београду објавила му је 1906. књигу „Моја
Мати и Сила у савјести”. У листу „Дубровник“ јануара 1913. Људевит Вуличевић
објавио је: „Не, народ не гине под ниједном влашћу док се држи својијех обичаја,
док му повјест побуђује и племени срце. Народ не гине док говори, док мисли и
осјећа материнскијем језиком. Српски сине, чувај свој матерински језик, и на
Балкану биће слободе.“ (7) Умро је у Напуљу 27.7.1916. (8) „Народна просвета“ у
Београду објавила је 1929. „Целокупна дела” заједно Људевита Вуличевића и
Николу Томазеа. Био је књижевник, проповедник и национални прегалац. Његове
поуке упућене српској омладини важе како тада тако и данас.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

2

Напомене :
1. Л. Мустеданагић, „Вуличевић, Људевит”, „Српски биографски речник”, том
2, Нови Сад, 2006, стр. 509;
2. „Библотека српских писаца Н.Томазео, Љ. Вуличевић“, Београд, „Народна
просвета“ стр.587;
3. Л. Мустеданагић, „Вуличевић, Људевит”, „Српски биографски речник”, том
2, Нови Сад, 2006, стр. 509, 510;
4. „Вуличевић Људевит”, „Свезнање”, „Народно дело”, Београд, Штампано у
Загребу, 1937, стр. 416;
5. „Целокупна дела, Никола Томазео и Људевит Вуличевић”, (Библиотека
српских писаца), Народна просвета, Београд, 1929, стр. XXXIV;
6. Људевит Вуличевић, „Моја Мати и Сила у савјести”, Српска Књижевна
Задруга, Београд, 1906, стр. 57, 60, 76;
7. „Библиотека српских писаца Никола Томазео, Људевит Вуличевић“,
„Народна просвета“, Београд, 1929, стр. 455;
8. Л. Мустеданагић, „Вуличевић, Људевит”, „Српски биографски речник”, том
2, Нови Сад, 2006, стр. 509;