[Бенито]

Протекли избори били су "измишљени", боље рећи наметнути преко садашње власти, да омогуће легитимитет власти и опозиције која ће двотрећинском већином гласова у Скупштини, подржати Шолц-Макрон план о решавању питања односа Србије и "Косове" и међусобног државног признања. О свему другом се за време ове кампање говорило и урлало, само да би се прикрио основни разлог расписивања ових избора. Посебну одговорност за ћутање о овом питању, поред осовине Овај-Ђилас, сноси и тзв патриотска опозиција, која се бавила овим питањем, али само су ретки указивали који је једини родитељ детета званог "избори 2023".
Подсетимо се наше скорашње историје:
Само три особе у српској јавности и политици, а које су имале важан глас у народу или држави, имали су или су спомињали Свеобухватни план за решавање питања Косова и Метохије на дуже време. То су били: Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић и патријарх Павле. 
Да ли треба да подсећам како су сва тројица завршила после свог ангажмана у вези Космета?
Зашто данашњи српски политичари отворено не говоре да се плаше Американаца и да воде политику пипиревке или отворене издаје према сопственој држави?  Зашто ниједан српски политичар, који има утицаја на државне одлуке, ни не помишља да поднесе свој план о свеобухватном решење косметског чвора? 
Косово и Метохија још увек су део државе Србије!

[Унук "Народног непријатеља"]

Нема, стварно, српских политичара. У ствари, нема ничег српског. Постоји само замена за српско. Семе посејано у октобру 1944. даје плодове, баш онакве, какви су програмирани, модификовани, да буду баш овакви. Никакви.

[Mekenzi]

Прво пропаст Србије је кренуо 1918 године као победница Првог Светског рата, Све што је Србија крваво горе скоро до Аустрије ослобидила морало је бити Српско царство или Велика Србија и морало имати у имену Српска Далмација, Српска Херцеговина, Српска Босна.. итд...

Уместо тога Ми Срби смо добили шизофрену Шугославију која ће се испоставити ништа добро није донела Србији нити Србима и кроз те силне Шугославије српски народ је био прогоњен, протериван, уништаван, мучен и пржен- СТРАДАЛАН..

Кроз све те Шугославије које нико други но српски народ ослободио, српском победничком и ослободилачком намећу сербомрзачку, зверску аветињу Шугославију.

Срби су приступањем Шугославији бачени у лонац са водом где су око сви његови могући непријатељи ложили тај казан и викли Србину опусти се вода је млака док га нису скували.

Последица Шугославије је апсолутна 100% србомрзачка политика свих "народа и народности" према Србима. Улога прво Њемачке а касније Америке биће грађена на подели и политици Шугославије из 45-те а то је се српском народу не може опростити Велика победа у првом светском рату.

Такође Америка као колонијална сила СФРЈ има за циљ да доводи на власт искључиво екстремне левичаре (националисте) које су апсолутно у 100% србомрзачки и шовинистички настројени према Србима отуда и подршка

ХДЗ- У Хрватској
СДА- У Босни
Самопоредељење на Косову.
ДПС у Црној Гори..

итд..

Све политичке странке из бивиших шугословенских република су искључиво екстремно левичарске и нацистички и шовинистички окренути према свему што је српско. Буквално све..Где год могу ти екстремни левичари и србомрсци сатиру српски народ.


Данас ово није Србије. Ово ѕе зове само Република Србија.

Тражи се мјастобљуститељ-ујединитељ српски-војник- коњаник.Дуге косе, дуге браде, широког и квргавог носа к рамена. Са сабљом за струком.

ОДМАХ,
САДА
ТУ.

Што се Косова тиче док се нњ уклони амерички фактор или док амерички фактор не напусти КиМ. Нема од тога ништа.

[Бенито]

Мекензи, држи се теме.

[Vlad Alekš]

Само три особе у српској јавности и политици, а које су имале важан глас у народу или држави, имали су или су спомињали Свеобухватни план за решавање питања Косова и Метохије на дуже време. То су били: Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић и патријарх Павле. 
Да ли треба да подсећам како су сва тројица завршила после свог ангажмана у вези Космета?

Зар није и Коштуница имао план? Па је изгубио власт на изборима 2008. године? Тада су политичке елите решиле, уз подршку једног великог дела народа, да смене Коштуницу и да крену путем којим се ређе иде.
Колико се сећам, Коштуница је слао Леона Којена и Батаковића на неке силне преговоре...

[Бенито]

Само три особе у српској јавности и политици, а које су имале важан глас у народу или држави, имали су или су спомињали Свеобухватни план за решавање питања Косова и Метохије на дуже време. То су били: Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић и патријарх Павле. 
Да ли треба да подсећам како су сва тројица завршила после свог ангажмана у вези Космета?

Зар није и Коштуница имао план? Па је изгубио власт на изборима 2008. године? Тада су политичке елите решиле, уз подршку једног великог дела народа, да смене Коштуницу и да крену путем којим се ређе иде.
Колико се сећам, Коштуница је слао Леона Којена и Батаковића на неке силне преговоре...

Не сећам се нешто да је имао неки план. Он је само био против самопроглашене независности Косова и Метохије.
Да се подсетимо за ову тројицу коју сам навео:
Милошевић је сматрао да Косово може имати само аутономију у оквиру републике Србије, како је то било дефинисано и његовим уставом из 1990. године.
Зоран Ђинђић је, пред смрт, као што је познато, изнео тврдњу да се у вези Космета мора донети свеобухватни план, па чак и међународна конференција на којој ће бити договорен коначни статус Космета. Нешто слично што је Дејтон био за Босну и Херцеговину.
Патријарх Павле је нагласио да Срби треба прво да схвате у каквом се статусу налази Косово тог момента и предложио да Скупштина Србије прво констатује фактичко стање и прогласи овај део своје земље окупираним.

[Vlad Alekš]

Само три особе у српској јавности и политици, а које су имале важан глас у народу или држави, имали су или су спомињали Свеобухватни план за решавање питања Косова и Метохије на дуже време. То су били: Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић и патријарх Павле. 
Да ли треба да подсећам како су сва тројица завршила после свог ангажмана у вези Космета?

Зар није и Коштуница имао план? Па је изгубио власт на изборима 2008. године? Тада су политичке елите решиле, уз подршку једног великог дела народа, да смене Коштуницу и да крену путем којим се ређе иде.
Колико се сећам, Коштуница је слао Леона Којена и Батаковића на неке силне преговоре...

Не сећам се нешто да је имао неки план. Он је само био против самопроглашене независности Косова и Метохије.
Да се подсетимо за ову тројицу коју сам навео:
Милошевић је сматрао да Косово може имати само аутономију у оквиру републике Србије, како је то било дефинисано и његовим уставом из 1990. године.
Зоран Ђинђић је, пред смрт, као што је познато, изнео тврдњу да се у вези Космета мора донети свеобухватни план, па чак и међународна конференција на којој ће бити договорен коначни статус Космета. Нешто слично што је Дејтон био за Босну и Херцеговину.
Патријарх Павле је нагласио да Срби треба прво да схвате у каквом се статусу налази Косово тог момента и предложио да Скупштина Србије прво констатује фактичко стање и прогласи овај део своје земље окупираним.

Колико се ја сећам, Коштуница и екипа око њега, изгурали су митровдански устав из 2006. године. И преамбулу, обашка. У преамбули пише шта пише. Представници његове владе су преговарали неколико пута. Не сећам се детаља. На пример, "једна држава - два система", попут Хонг Конга...

[Ђорђе Ивковић]

"Ако је лајбек криво закопчан, треба га раскопчати и наново закопчати" - Владко Мачек

Делатне политике за Косово и Метохију сада нема, нити је скоро може бити.

Проблем је међутим много дубљи. Јер, нема свеобухватног српског програма ни за шта и нигде. Покушајте да наведете било коју институцију или било који политички ентитет да има икакав програм око нечега. Зна ли СПЦ шта ради и куд се запутила? Академија наука? Матица Српска? Војска? Официри? Бар једна политичка партија која има патриотски и реално спроводљив план? Не начелан и демагошки, него одржив? Зна ли неко шта би са школством? Спорт? Има ли неко појма како да спорт и физичко васпитање доведе у ред и функцију? А деца нам се буквално дегенеришу. Шта да певамо: "Кад се рахитиси на Косово врате?"...ИТД.

Ја кажем да је проблем нерешив. Ево зашто:

Да би се проблеми решили мора да постоји дефиниција у глави. Дефиниција је кратко и јасно тумачење неког појма.

Дакле, питање:

Да ли политичари и друге народне вође, а за њима и пук, знају где живе?

Како ће да решавају ствари а не знају ни где живе?

Почетно питање је да ли Врачарци и кругдвојкаши знају да живе у Шумадији? Нити знају, а и да сазнају са грозом би одбили да прихвате регионални шумадијски идентитет. Трећина Шумадинаца неће да буду ни Шумадинци, некмоли Србијанци!

И ту смо: Такви ће рећи да живе у "овој Србији", ("ова Србија" је лозинка за државу коју презиру), али у глави за појам "Србија" имају дефиницију минималне Југославије. Минимално југословенство је Мачеков програм "умцигловања" (опкољавања) Србије, које су комунисти у потпуности преузели. Наравно да је немогуће на умциглашким премисама решавати успешно српске националне проблеме.

Србија као националне државе не може постојати ако није заснована на свом историском току, који обухвата и културу поштовања солунаштва и културу поштовања ЈВуО. У супротном - а такво стање имамо - већина становника Србије ставља се у ред нижег народа коме је потребно брисање свести и дуготрајни ментални инжињеринг да би се укључио у задњи ред цивилизованих народа, што у коначници води до брисања Србије са карте историјских држава и свођење Срба на "беле Цигане".

Да ли је могуће, и ко би у стању био, да преокрене свест политичара и осталих из минимално-југословенске у србијанску свест?

Кад би се то чудом догодило, прво што би Срби урадили је ликвидација социјалистичких покрајина. Срби су у толикој већини да би без по муке могли то да ураде. Чему служи нпр. тај бастард САП "Војводина" заостао из цркотине СФРЈ, сем што је генератор разбијања Србије? Безусловно, ту је кључ и ту је ултиматум за опстанак државе.

Дакле, Србија се мора вратити унитарном концепту, ако уопште има намеру да опстане. Косову и Метохији такође се мора укинути аутономија.

Даље би следио низ контрареволуционарних промена, које би обезбедиле, модерним речником речено, "људске ресурсе" - војне, државничке, културне, просветне, црквене... које ће ревитализовати србијански/српски државотворни дух.

Да би се војска вратила на Косово, прво мора да постоји.

Србија мора упорно, без видног пркоса и ку*чења, али упорно, да води анти-ЕУ и анти-НАТО политику, јер само тако може да сачува капацитет, диспозицију или шта год, за реинтеграцију Косову и Метохији. ЕУ нам нуди само колонијални положај, а НАТО улогу "малих Украјинаца".

И, не може без жртава. Немачко-француски предлог се мора одбити. Па шта год да се деси. Ја лично бих ишао и до прекида дипломатских односа, из укупних разлога историјских, са Немачком, уз пуну свест да би цена таквог става била огромна. То је међутим последица луде политике из ранијих времена и ми морамо да трпимо последице, пошто историју не можемо да ревизионишемо.

[Бенито]

То је тачно. Али, преамбула Устава и Вукове умотворине "једна земља - два система", нису били свеобухватни план. То је демагогија. Што се данас види очигледно, јер готово целокупна политичка сцена је базирана на тој демагогији и тако је најбоље да се уопште не баве тим најтежим питањем ове државе, а вероватно и најтежим територијалним проблемом у Европи.
Дакле, преамбула Устава није никакав план, него се може рећи уступак Западу, или у најбољем случају, одлагање проблема. 
Питање гласи: Имали смо ево већ шест изборних циклуса, од када је на власти Овај, у просеку сваке 2 године изборе. За тих 12 година, Овај режим је потписао или одобрио низ изузетно штетних споразума о Косову. И то је више пута наглашено и од многих опозиционих првака. Али, нико се није усудио да предложи свеобухватни План за решавање питања Косова и Метохије. Нико још није, чак, ни позвао све опоозиционе лидере на велико саветовање или конференцију, на којој би се покушао направити један такав план и са њим изаћи пред власт или грађане.
Зашто то нико не сме да уради? Мислим да је то апсолутно јасно из биографија оних који су то покушали.
Али, зашто отворено то не кажу, него се крију иза преамбуле Устава, иако су знали, с поготово им је Овај то доказао, да она не значи ништа и да може да се заобиђе.

[Mekenzi]

Мекензи, држи се теме.

Држимо се ми строго теме.
Пааа веле психијатри да људи који гледају црно/бело да нису баш интелигентни..

Да би дош'о до Слобе, Ђинђића, Коштинице, Вучића, Пере Петковића, Радоичића па од Рамбујеа,  Кумановски споразум, Резолуција 1244, Међународни суд, Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, Охридски споразум, Шолц-Макрон  споразум и на крају Нормализација односа и пуно признање мораш се вратити у 1878 када је формирана прва приизренска лига.


Касније 1943 године Формира се Друга Призренска лига уз помоћ њемачке која ће бити касније претеча Косово Репубљик и Велике Албаније.

[b]Druga prizrenska liga[/b] je vojno-političko udruženje koje je formirala nemačka obaveštajna služba (Abver) krajem 1943. godine u Prizrenu, Kosovo i Metohija, uz učešće Džafera Deve, Bedrija Pejanija, Ismeta Krejzijua i drugih albanskih kolaboracionista, a u cilju podrške realizaciji koncepta Velike Albanije.[font=-apple-system, BlinkMacSystemFont, 'Segoe UI', Roboto, Inter, Helvetica, Arial, sans-serif][1][/font] Druga prizrenska liga je dobila ime u čast Prizrenske lige formirane 1878. godine.

Oд Друге Призренске лиге креће пакао за Србе на Косову и Метохији .

Политичари из Србије из 90-их година они су имали идеју за Косово као да  су ишли у кафану где су чаше полупане, гости напустили салу, столови испревртани, музичари заспали  остале само газде које сабирају рачуне и конобарица која закључава кахфану...


Србија је од 1943 изгубила Косово и Метохијом и буквално га предавла Албанцима зарад Мира а мира са њима не сме бити.

[Бенито]

Мекензи, држи се теме.

Држимо се ми строго теме.
Пааа веле психијатри да људи који гледају црно/бело да нису баш интелигентни..

Да би дош'о до Слобе, Ђинђића, Коштинице, Вучића, Пере Петковића, Радоичића па од Рамбујеа,  Кумановски споразум, Резолуција 1244, Међународни суд, Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, Охридски споразум, Шолц-Макрон  споразум и на крају Нормализација односа и пуно признање мораш се вратити у 1878 када је формирана прва приизренска лига.


Касније 1943 године Формира се Друга Призренска лига уз помоћ њемачке која ће бити касније претеча Косово Репубљик и Велике Албаније.

[b]Druga prizrenska liga[/b] je vojno-političko udruženje koje je formirala nemačka obaveštajna služba (Abver) krajem 1943. godine u Prizrenu, Kosovo i Metohija, uz učešće Džafera Deve, Bedrija Pejanija, Ismeta Krejzijua i drugih albanskih kolaboracionista, a u cilju podrške realizaciji koncepta Velike Albanije.[font=-apple-system, BlinkMacSystemFont, 'Segoe UI', Roboto, Inter, Helvetica, Arial, sans-serif][1][/font] Druga prizrenska liga je dobila ime u čast Prizrenske lige formirane 1878. godine.

Oд Друге Призренске лиге креће пакао за Србе на Косову и Метохији .

Политичари из Србије из 90-их година они су имали идеју за Косово као да  су ишли у кафану где су чаше полупане, гости напустили салу, столови испревртани, музичари заспали  остале само газде које сабирају рачуне и конобарица која закључава кахфану...


Србија је од 1943 изгубила Косово и Метохијом и буквално га предавла Албанцима зарад Мира а мира са њима не сме бити.

Не држиш се теме.
Ово није подфорум историја него политика. 
О данашњем добу Ти нама геније напиши. Лако је пљувати по давно мртвима.

[Бенито]

"Ако је лајбек криво закопчан, треба га раскопчати и наново закопчати" - Владко Мачек

Делатне политике за Косово и Метохију сада нема, нити је скоро може бити.

Проблем је међутим много дубљи. Јер, нема свеобухватног српског програма ни за шта и нигде. Покушајте да наведете било коју институцију или било који политички ентитет да има икакав програм око нечега. Зна ли СПЦ шта ради и куд се запутила? Академија наука? Матица Српска? Војска? Официри? Бар једна политичка партија која има патриотски и реално спроводљив план? Не начелан и демагошки, него одржив? Зна ли неко шта би са школством? Спорт? Има ли неко појма како да спорт и физичко васпитање доведе у ред и функцију? А деца нам се буквално дегенеришу. Шта да певамо: "Кад се рахитиси на Косово врате?"...ИТД.

Ја кажем да је проблем нерешив. Ево зашто:

Да би се проблеми решили мора да постоји дефиниција у глави. Дефиниција је кратко и јасно тумачење неког појма.

Дакле, питање:

Да ли политичари и друге народне вође, а за њима и пук, знају где живе?

Како ће да решавају ствари а не знају ни где живе?

Почетно питање је да ли Врачарци и кругдвојкаши знају да живе у Шумадији? Нити знају, а и да сазнају са грозом би одбили да прихвате регионални шумадијски идентитет. Трећина Шумадинаца неће да буду ни Шумадинци, некмоли Србијанци!

И ту смо: Такви ће рећи да живе у "овој Србији", ("ова Србија" је лозинка за државу коју презиру), али у глави за појам "Србија" имају дефиницију минималне Југославије. Минимално југословенство је Мачеков програм "умцигловања" (опкољавања) Србије, које су комунисти у потпуности преузели. Наравно да је немогуће на умциглашким премисама решавати успешно српске националне проблеме.

Србија као националне државе не може постојати ако није заснована на свом историском току, који обухвата и културу поштовања солунаштва и културу поштовања ЈВуО. У супротном - а такво стање имамо - већина становника Србије ставља се у ред нижег народа коме је потребно брисање свести и дуготрајни ментални инжињеринг да би се укључио у задњи ред цивилизованих народа, што у коначници води до брисања Србије са карте историјских држава и свођење Срба на "беле Цигане".

Да ли је могуће, и ко би у стању био, да преокрене свест политичара и осталих из минимално-југословенске у србијанску свест?

Кад би се то чудом догодило, прво што би Срби урадили је ликвидација социјалистичких покрајина. Срби су у толикој већини да би без по муке могли то да ураде. Чему служи нпр. тај бастард САП "Војводина" заостао из цркотине СФРЈ, сем што је генератор разбијања Србије? Безусловно, ту је кључ и ту је ултиматум за опстанак државе.

Дакле, Србија се мора вратити унитарном концепту, ако уопште има намеру да опстане. Косову и Метохији такође се мора укинути аутономија.

Даље би следио низ контрареволуционарних промена, које би обезбедиле, модерним речником речено, "људске ресурсе" - војне, државничке, културне, просветне, црквене... које ће ревитализовати србијански/српски државотворни дух.

Да би се војска вратила на Косово, прво мора да постоји.

Србија мора упорно, без видног пркоса и ку*чења, али упорно, да води анти-ЕУ и анти-НАТО политику, јер само тако може да сачува капацитет, диспозицију или шта год, за реинтеграцију Косову и Метохији. ЕУ нам нуди само колонијални положај, а НАТО улогу "малих Украјинаца".

И, не може без жртава. Немачко-француски предлог се мора одбити. Па шта год да се деси. Ја лично бих ишао и до прекида дипломатских односа, из укупних разлога историјских, са Немачком, уз пуну свест да би цена таквог става била огромна. То је међутим последица луде политике из ранијих времена и ми морамо да трпимо последице, пошто историју не можемо да ревизионишемо.

Да ли се на овим изборима појавила нека странка или изборна листа која је управо тако дефинисала свој примарни циљ после уласка у парламент?
Да ли је неко на протеклим изборима рекао отворено "Ми смо се кандидовали да јасно и гласно одбијемо Шолц-Макрон план?

[Ђорђе]

Зашто данашњи српски политичари отворено не говоре да се плаше Американаца и да воде политику пипиревке или отворене издаје према сопственој држави?  Зашто ниједан српски политичар, који има утицаја на државне одлуке, ни не помишља да поднесе свој план о свеобухватном решење косметског чвора? 

Бојим се да се они, ти политичари, ни не плаше Американаца већ да у њиховим умовима ми с Косовом немамо, те да нисмо имали ништа. Када је човек у страху, он капацитет за нешто поседује али га често не препознаје због огромне нервне напетости. Потребно му је доста времена да се примири и увиди свој потенцијал. Страх и помаже, чини те опрезнијим. У страху се дела, бар ако си иоле способан.

Страха од Американаца код наших политичара нема јер су они Косово алалили још и пре него се ОВК активирао. Како тадашњи, тако и данашњи који су тада шегртовали код ових првих. Они су напустили Косово умно и то је опасно. Због тога ничега ни нема ни неће бити у неком скоријем периоду.

Између страха и унапред одређеног дефетизма, ипак нагињем да је у питању ово друго. То ми је страшно.

[Ђорђе Ивковић]

Да ли се на овим изборима појавила нека странка или изборна листа која је управо тако дефинисала свој примарни циљ после уласка у парламент?

Да ли је неко на протеклим изборима рекао отворено "Ми смо се кандидовали да јасно и гласно одбијемо Шолц-Макрон план?

Као што знамо нико није у свој програм поставио такву тачку, нити је ико помињао ту тему. Какве су прилике, и да се појавила таква опција, доживела би изборни крах.
Отуда мој потпуни песимизам.