[Бенито]

Па и причам да је било погрешно у ЈНА, а да је било боље касније у Војсци Југославије, односно српској војсци.
Твоја запажања су превише теоријска. Моја су практична. Нека војска је постојала, нека постоји, Срби се сналазе како знају и умеју. Не заборави да је Карађорђе био аустријски наредник, па турски мајор, па тек онда српски вожд.

Био је подофицир Аустријске војске, али у оквиру српског фрајкора. Дакле, прошао је обуку српске војне. Аустријанци су дали Србима и у војсци ту врсту аутономије и нису се мешали. 
Турски официр био је само номинално, као један део договора из 1893. године, како би смирила ситуација у Београдском пашалуку. Значи, то нема никакве везе.
Започео је рат против Османске Турске и све време га водио на принципима Српске војне. И увек побеђивао, што је незабележено у историји Европе. Изгубио је само једном, када није ни био са војском, због тешке грудобоље.

[Ђорђе Ивковић]

[quote pid="172737" dateline="1704708958"]
luka.luke
[quote pid="172736" dateline="1704706039"]
Ђорђе Ивковић
[quote pid="172732" dateline="1704663334"]
Милослав Самарџић
[quote pid="172726" dateline="1704658970"]
GaponДа ли данас потомци четика могу да ступе у професионалну војну или полицијску службу?
[/quote]

Могу.
[/quote]
Наравно да могу. Министри међутим не могу да буду. Бар не знамо ни за један такав случај до сада. Можда има по негде неки на "функцији", али томе је и татко и дека морао добро да се докаже радеђи за службу.
Иначе, у ЈНА официри нису могли бити из четничких фамилија, а Србијанци су били тешко дискриминисани, насупрот Босанаца, Личана, Славонаца. Пошто је сав тај официрски кадер преселио/убјежао у Београд и даље држи све конце, ситуација је шизофрена: Четнички потомци наравно да могу у ВС, али у својој Србији војском не могу да владају.
[/quote]
Је ли за ово имате неке податке или је слободна процјене
[/quote]
Ма јок, немам! Зашто би требали особити подаци за нешто за шта сви знамо да је тачно?! Одакле толика заслепљеност у свом јадном локализму? Зашто се упорно грбавите? Шта постижете негирањем доминације пречанских Срба у чувању Титиног терористичког апарата?



Без Личана, босанских Крајишника, Кордунаша, Славонаца, Банијаца, Црногораца, Тито би још 1941 отишао на ђубриште историје. Поменути су били љута његова гарда, и тако је остало, сад под командом Вучићевом.




Но да видимо шта ће рећи Хрвати о том питању:




Некадашња Југославенска народна армија, настала 22. просинца 1941. године, а “нестала” тј. трансформирана у Војску Југославије 20. свибња 1992. године, имала је 1224 генерала и адмирала. Први генералски чин додијељен је 1. свибња 1943. године (чин генерал лајтнанта добио је Црногорац Саво Оровић, некадашњи генералштабни пуковник Војске Kраљевине Југославије), а посљедњи генералски чин (генерал-мајора) додијељен је 24. травња 1992. године Србину Душану Kасуму.







Први Хрват који је добио генералски чин (1. свибња 1943. - чин генерал-мајора) био је бивши домобрански пуковник Јосип Шкорпик (био је дјелатни часник Аустро-Угарске војске и Војске Kраљевине Југославије, а у НДХ заповједник 13. пјешачке пуковније). Умировљен је у липњу 1942., а у студеноме исте године прелази партизанима и обавља дужност начелника штаба Четврте оперативне зоне. Посљедњи Хрват који је промакнут у чин генерал-мајора ЈНА био је Анте Kаранушић (22. просинца 1991.).




Генерал ЈНА с најдуљим радним стажом проведеним у чину генерала био је Хрват, генерал армије Иван Рукавина, с укупно 12.297 дана (од 1. свибња 1943. до 2. српња 1977., или више од 34 године). То је само једна од бројних занимљивости везаних уз Хрвате - генерале ЈНА.




Хрвати су готово три десетљећа, све до смрти Јосипа Броза Тита, Хрвата с маршалским еполетама, обнашали значајне заповједне функције у командама, јединицама и установама ЈНА. Били су годинама заповједници ратног зракопловства, ратне морнарице, разних родова и служби ЈНА. Такођер, од шест генерала и адмирала који су достигли највиши генералски ранг – чин генерала армије, била су три Хрвата: Иван Гошњак, Иван Рукавина и Kоста Нађ. Остала три односе се на Србе: Николу Љубичића, Бранка Мамулу и Вељка Kадијевића, од којих су посљедња двојица рођена у Хрватској.




Стабилно стање




Наиме, читаво послијератно раздобље, од 1945. до 1980. године, у суштини је било раздобље у којем су бројчано и држањем кључних позиција у заповједној хијерархији, доминирали Црногорци те Срби “пречани” (рођени на Kордуну, Банији и Лици те у Босанској крајини). Они су практично били надзаступљени кроз цијелу кадровску пирамиду ЈНА, тако да се слободно може констатирати да је ЈНА била дубински, у читавој својој кадровској структури, изразито српско-црногорски попуњена. Међутим, не може се тврдити да је она у том раздобљу била великосрпски оријентирана. Неких већих кадровских афера није било, осим афере коју је покренуо српски генерал Милојевић, о чему ће бити више ријечи у наставку текста. Дакле, једно такво релативно “стабилно” стање одржало се и за мандата првог колективног Предсједништва СФРЈ.




У чему се састојао “гријех” генерала Милојевића ? Kонкретно, од средине 1943. године, када су подијељени први генералски чинови, па све до средине 1965. године, када је иступио генерал Милојевић (дакле, 22 године), број генерала Срба рођених у Србији био је знатно мањи од националне заступљености становништва Србије у становништву СФРЈ. Истовремено, свих тих година, у г/а кору ЈНА укупан број генерала српске националности био је знатно већи у односу на заступљеност становништва српске националности у укупном броју становника СФРЈ. Kонкретно, од 77 ратних генерала (свибањ 1943. - свибањ 1945.) било је 27 генерала Срба (или 35%). Међутим, само девет од 27 генерала Срба рођено је у ужој Србији, а осталих 18 рођено је претежно у Хрватској те у Босанској крајини. Ти омјери између Срба из Србије и Срба “пречана” остали су присутни дуље од три десетљећа. Примјерице, 1970. године, с територија уже Србије долазило је само 10,8 %генерала, или око 70% мање него с територија Црне Горе, а готово три пута (300%) мање него с територија Хрватске.




Kада се проматра цјелокупно раздобље додјеле г/а чинова у ЈНА од 1943. до 1992. године, од укупно 1224 г/а ЈНА, Срба је било мало мање од 600, али је на територију уже Србије рођено само њих око 200. Дакле, готово 400 г/а српског подријетла односи се на Србе “пречане”. У Хрватској је рођено далеко највише г/а ЈНА, њих готово 350, или готово двоструко више него на територију уже Србије. Од око 350 г/а рођених на територију Хрватске на Србе односи се њих готово 50%. Kада се томе придодају крајишки Срби из БиХ, тада бројка Срба “пречана” постаје доиста импресивна.




Kривња генерала Милојевића била је у томе што је јавно проговорио о “подцјењивању и потискивању српских кадрова” из уже Србије од Персоналне службе ЈНА. Генерал Милојевић одмах је смијењен с дужности команданта 1. армијске области, а након што се жалио, 17. просинца 1965. одржан је састанак Опуномоћства ЦK СKЈ за Организацију СK у ЈНА, које је потврдило претходно донесену “пресуду” о смјени генерала Милојевића. Челник наведеног Опуномоћства, генерал армије Иван Гошњак, том је приликом изјавио: 

 “Милојевићеви критеријуми персоналне службе значили би враћање на оно што је било у старој Југославији; то управо значи политику Пере Живковића и краља Александра; то управо значи неравноправност националности Југославије”.

Гошњак је врло добро знао што говори. Kао ратни заповједник Главног штаба НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, знао је сљедеће три повијесне чињенице:
 
Прво, док је он заповиједао корпусима НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, у Србији нису постојале нити партизанске бригаде. Дакле, темељем заслуга из НОР-а предност у промицању у генералске чинове имали су кадрови из Хрватске, БиХ и Црне Горе, а не кадрови из уже Србије, гдје прави устанак за ослобођење земље почиње тек 1944. године. Тек тада се формирају прве дивизије НОВ и ПОЈ које носе српске називе и бројеве “21., 22., 23., 24., и 25. српска дивизија”;



Друго, повијесна је чињеница да је национална структура официрског и генералског кадра у Kраљевини Југославији била изразито просрпска те да су превладавали кадрови поријеклом из уже Србије. Након 1945. Срба није мањкало у највишем заповједном врху ЈА/ЈНА (начелни распон кретао се од 40 до 60%), али више нису били у великој већини Срби из уже Србије, него у овисности од “повијесних” заслуга у НОР-у, то су били првенствено Срби изван Србије, односно Срби “пречани”, те треће, Срби “пречани” - Kрајишници, а темељем повијесног, прије свега партизанског искуства, изражавали су резерву спрам војничких врлина и заслуга Срба из уже Србије, као и према њиховом патриотском - југославенском опређељењу.




Изравну потврду ових теза/повијесних чињеница изрекао је умировљени адмирал флоте Бранко Мамула (један од 33 генерала који су “пресудили” генералу Милојевићу) у интервјуу који је у травњу 2010. дао новинару Слободне Далмације Денису Kрнићу. На новинарско питање... како оцјењује утјецај бројних генерала ЈНА, Срба поријеклом из Хрватске, Kордунаша, Личана и Банијаца, као најјаче скупине у генералском кору ЈНА, на вођење послијератне кадровске политике у ЈНА... адмирал флоте Мамула је одговорио:

“То је резултат оружане борбе из Другог свјетског рата и одрастања људи кроз борбу. Срби у Хрватској били су кључни дио те борбе, не занемарујући да је политичко водство партизанске борбе било углавном састављено од Хрвата. Срби су дали подршку том руководству и помогли му да води борбу против фашиста. (...) С друге стране, Срби из Србије су све до 1944. били изван ослободилачке борбе”.

Најважније из цијеле приче о “случају генерала Милојевића” је чињеница да су Србе из уже Србије, а претенденте на највиша заповједна мјеста у ЈНА, “дисциплинирали” Срби “пречани” - Kрајишници, а не Хрвати или Словенци.




После Титове смрти ствари се понешто мењају, али је политичка тријажа остала идеолишки скоро непромењена.




Садашњи српски генерали су били ‘ситна боранија’ и никад не би добили тај чин да нису показали како слијепо извршавају великосрпску политику.”

Потом је своје тврдње поткријепио на примјеру генерала Милана Гвере: “На мјестима оних који су одбачени дошли су нови, најчешће старјешине просјечних и исподпросјечних способности, ниске културе и лошег морала. Од нових старјешина, готово да никога не познајем лично, осим генерала Гвере. Док је ЈНА била вишенационална, он никада није могао проћи на листи за генерале, јер је у његовом досјеу стајало да потиче из четничке породице. Многи од новопечених генерала и високих официра то никада не би били, али су у току ове агресије злодјелима ‘заслужили’ своје унапређење.”



Дакле, генерал Лукежић је врло отворено разобличио провођење великосрпске политике у кадровирању ЈНА, али је изнио и један врло занимљив детаљ: рехабилитацију четништва и продор на највише заповједне дужности потомака некадашњих припадника четничког покрета. Генерал Гверо, по сјећању његових колега из Генералштаба, био је први генерал ЈНА који је скинуо звијезду петокраку и ставио на официрску “шапку” - кокарду.




....



Почетком 21 века у Београду се скркало у бјежанији 807 пензонисаних генерала ЈНА. Слободно се може ценити да су минимум 600 тих неотесаних дрипаца  побегуље са ратишта. О Пуковницима и сл да не калкулишемо. И сви су они задржали све раније привилегије и утицај. Њихова дјеца настављају истим путевима и држе власт.



...

Одакле неком идеја да је у целокупној хијерархији СФРЈ било друкчије него у ЈНА? Разлика је само у томе што генерали могу да се лако изброје.

...



Али, не надајте се, градећи бандоглаву одбрану пречанизма конструктом да ово пишу Хрвати (пошто ћете се одмах дохватити тог "аргумента"), за које, Хрвате, јелте "знамо" да су наши непријатељи и фалсификатори историје.



Оставите сваку своју уображену наду да не постоје подаци који потврђују доминацију пречанских кркана у командном кадру ЈНА: исто потврђује Др. Миле Бјелајац, историчар, син партизанског генерала, у књизи "Југословенско искуство са мултиетничком армијом 1918-1991". (СТР 85).

И немојте више да ми се обраћате са зановетањем око пречанске кривице. Постајете превише досадни.





Да допунимо мало:



https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0...%BE%D1%98)



Био је председник Савеза ратних војних инвалида Југославије и потпредседник Међународне федерације бивших бораца. Искључен је из СКЈ и пензионисан децембра 1965 године.







За народног хероја је проглашен, међу првим борцима. и по завршетку рата био један од укупно 16 живих народних хероја, који су за проглашени за време рата.











http://www.maticacrnogorska.me/files/70/...inovic.pdf

[Милослав Самарџић]

Све ово је тачно, али своди се на кривицу комуниста, а не Срба ''пречана''. Комунисти су нпр. убили 2.000 Срба Лике, да би успели да оснују 6. личку (хрватску) дивизију.
Посебно се не односи на Србе из Босне и Херцеговине, јер су они западно од Врбаса и Неретве већином били у четницима. Највећи четнички корпуси били су Романијски и мајевички, са по 6.000 четника. И у овим статистикама се јасно види да Титови генерали потичу западно од Врбаса, а то је мањи део Босне.

[Ocaus41]

Буџет за почетак треба подићи на пет милијарди.То је око 8% БДП.Подићи активни сатав и опредијелити се искључиво за формирање разноврсне (западно -источне) ПВО.Као нпр. Сирија која искључиво развија ПВО и може се похвалити као јединствена у свијету у том погледу.Са Самарџићем се слажем по питању професионалне војске , јер такав облик је нажалост данас једино могуће ефикасно рјешење у Србији.

Али тешко да ће се тако нешто успјети са нпр. EXPO мегаломанијом која ће прогутати милијарде или сличним пројектима који се стављају у приоритете.

[Николај]

Људи, ово је хиљадита иницијатива за враћање обавезног војног рока. Ваљда вам је до сада постало јасно да режим ову тему вади из нафталина кад год почини неку издају, како би скренуо пажњу са тога, мобилишући све медије које контролише и армију ботова по друштвеним мрежама. Пошто су сада признали "косовске таблице" са којима Шиптари прелазе преко остатка Србије без икаквих проблема, што је праћено новим дипломатским поразима земље (и Шпанија је пре дан-два признала "косовске пасоше"), Вучићу добро дође да се Срби поново замлаћују са овим питањем док време не учини своје и све се опет врати у редовне токове. А колико видим почело је, већ ову тему лагано потискују друге. До следеће издаје и нове "иницијативе". 

Вучић уосталом и не сме да врати обавезно служење војске без одобрења Запада, пошто свако враћање те обавезе, у каквој год форми било извршено, значи јачање војне одбране Србије, а то је у директој супротности са интересима Вашингтона и Брисела.

[Ђорђе Ивковић]

Све ово је тачно, али своди се на кривицу комуниста, а не Срба ''пречана''. Комунисти су нпр. убили 2.000 Срба Лике, да би успели да оснују 6. личку (хрватску) дивизију.
Посебно се не односи на Србе из Босне и Херцеговине, јер су они западно од Врбаса и Неретве већином били у четницима. Највећи четнички корпуси били су Романијски и мајевички, са по 6.000 четника. И у овим статистикама се јасно види да Титови генерали потичу западно од Врбаса, а то је мањи део Босне.

1. Прво постављено питање је дискриминација Србијанаца. Та дискриминација (уз негативну селекцију) је била интегрални фактор доктрине ЈНА, и то су, како је наведено, сами потврдили. Дакле, о томе више не расправљамо.
2. Шта год ко мислио, Јајце и Бихаћ, и Шеста Хрватска (касније названа Личка) дивизија), су кључни појмови у стварању ФНРЈ/СФРЈ. Морају се препознавати кључни чиниоци у маси чинилаца једног хаотичног времена.
3. Национална дегенерација западних Срба је старија и шира од комунизма. Она је видљива била и за време Првог св. рата, и у међуратном периоду, и почетком рата, пре појаве партизана. Није у питању само фамозних Павелићевих 12 генерала Срба, већ је исто поступило и на стотине официра са нижим чиновима (Милош Обркнежевић помиње 600 таквих официра, који су посредством ХПЦ пуштени кући, а у борбеним постројбама остали су Срби-драговољци), и не мали број цивила у управном апарату НДХ.  То је више него што је приступило партизанима и четницима заједно. И такви се не могу амнестирати од геноцида над Србима. Или рачунати као да нису Срби у питању.
4. Ако је гро командног кадра био са простора босанске Крајине и Хрватске (Херцеговина па и босанско Подриње нису помињани) , уз то Срби, ко је је одговоран за пропаст ЈНА 1991-1995?
5. Колико је Срба-официра прешло на непријатељску страну током ратова деведесетих, без обзира на сва стравична страдања сопствених саплеменика?
6. Београд је накрцан генералским и пуковничким дезертерима ЈНА. Требају ли они, тако навикнути да су надмоћни над Србијанцима, да имају било какав друштвени утицај у Србији, као што га имају? Како знамо, чак ни један филмски или ТВ подухват из новије историје не може да се оствари без њиховог аминовања.
7. Да ли било ко озбиљан сме да мисли да ће управо ти кадрови, изграђени на традицијама ЈНА створити србијанску војску на традицијама против којих су се партизани борили неупоредиво жешће него против усташа (и то кад су се борили)?

Ако око наведених питања и овде има спора, за мене је то врло непријатан сигнал да од стварања српске војске нема ништа.

[Mekenzi]

Војску увести приоритетно због београдске тик ток и осталих друштвених мрежа ђеце.

Посташе деце дебили. Гејеви.Феминизирани мушкарци.

[Ђорђе Ивковић]

Људи, ово је хиљадита иницијатива за враћање обавезног војног рока. Ваљда вам је до сада постало јасно да режим ову тему вади из нафталина кад год почини неку издају, како би скренуо пажњу са тога, мобилишући све медије које контролише и армију ботова по друштвеним мрежама. Пошто су сада признали "косовске таблице" са којима Шиптари прелазе преко остатка Србије без икаквих проблема, што је праћено новим дипломатским поразима земље (и Шпанија је пре дан-два признала "косовске пасоше"), Вучићу добро дође да се Срби поново замлаћују са овим питањем док време не учини своје и све се опет врати у редовне токове. А колико видим почело је, већ ову тему лагано потискују друге. До следеће издаје и нове "иницијативе". 

Вучић уосталом и не сме да врати обавезно служење војске без одобрења Запада, пошто свако враћање те обавезе, у каквој год форми било извршено, значи јачање војне одбране Србије, а то је у директој супротности са интересима Вашингтона и Брисела.

Не мора да значи. Ако је намера да се Србија утопи у НАТО, онда је пожељно што више хране за топове.

[Милослав Самарџић]

Све ово је тачно, али своди се на кривицу комуниста, а не Срба ''пречана''. Комунисти су нпр. убили 2.000 Срба Лике, да би успели да оснују 6. личку (хрватску) дивизију.
Посебно се не односи на Србе из Босне и Херцеговине, јер су они западно од Врбаса и Неретве већином били у четницима. Највећи четнички корпуси били су Романијски и мајевички, са по 6.000 четника. И у овим статистикама се јасно види да Титови генерали потичу западно од Врбаса, а то је мањи део Босне.

1. Прво постављено питање је дискриминација Србијанаца. Та дискриминација (уз негативну селекцију) је била интегрални фактор доктрине ЈНА, и то су, како је наведено, сами потврдили. Дакле, о томе више не расправљамо.
2. Шта год ко мислио, Јајце и Бихаћ, и Шеста Хрватска (касније названа Личка) дивизија), су кључни појмови у стварању ФНРЈ/СФРЈ. Морају се препознавати кључни чиниоци у маси чинилаца једног хаотичног времена.
3. Национална дегенерација западних Срба је старија и шира од комунизма. Она је видљива била и за време Првог св. рата, и у међуратном периоду, и почетком рата, пре појаве партизана. Није у питању само фамозних Павелићевих 12 генерала Срба, већ је исто поступило и на стотине официра са нижим чиновима (Милош Обркнежевић помиње 600 таквих официра, који су посредством ХПЦ пуштени кући, а у борбеним постројбама остали су Срби-драговољци), и не мали број цивила у управном апарату НДХ.  То је више него што је приступило партизанима и четницима заједно. И такви се не могу амнестирати од геноцида над Србима. Или рачунати као да нису Срби у питању.
4. Ако је гро командног кадра био са простора босанске Крајине и Хрватске (Херцеговина па и босанско Подриње нису помињани) , уз то Срби, ко је је одговоран за пропаст ЈНА 1991-1995?
5. Колико је Срба-официра прешло на непријатељску страну током ратова деведесетих, без обзира на сва стравична страдања сопствених саплеменика?
6. Београд је накрцан генералским и пуковничким дезертерима ЈНА. Требају ли они, тако навикнути да су надмоћни над Србијанцима, да имају било какав друштвени утицај у Србији, као што га имају? Како знамо, чак ни један филмски или ТВ подухват из новије историје не може да се оствари без њиховог аминовања.
7. Да ли било ко озбиљан сме да мисли да ће управо ти кадрови, изграђени на традицијама ЈНА створити србијанску војску на традицијама против којих су се партизани борили неупоредиво жешће него против усташа (и то кад су се борили)?

Ако око наведених питања и овде има спора, за мене је то врло непријатан сигнал да од стварања српске војске нема ништа.

1. Може, ако додаш и дискриминацију Мањачана, Романијаца, Озренаца, Херцеговаца и осталих крајева где су четници били већина.
Реално проблем су били кроатизовани Срби, они дакле који су живели близу Загребу. Занимљиво је да кроатизовани Срби уопште нису препознати у нашој историографији. Рецимо Чанак носи српско име, а има хрватски ментални склоп. Та појава потпуно се прескаче.

[Ђорђе]

Војска је само алат политичке воље актуелне власти и то је у свакој држави, звала се она КСХС, СФРЈ, Р. Србија или САД.

Прво питање на које треба одговорити је - ако пређемо преко онога што је Николај правилно приметио а то је да је ово питање у вучићевској Србији само димна завеса која се магично појави сваке године - коме би та војска служила и због чега? На први део питања у земљи окупираној, не 100 већ 1000 посто, одговор је јасан. На други део питања могу се дати разни одговори али онај најлогичнији је повезан са првим као што и треба бити.

После ћемо видети ко коме краде чизме и опасаче.

[Бенито]

Све ово је тачно, али своди се на кривицу комуниста, а не Срба ''пречана''. Комунисти су нпр. убили 2.000 Срба Лике, да би успели да оснују 6. личку (хрватску) дивизију.
Посебно се не односи на Србе из Босне и Херцеговине, јер су они западно од Врбаса и Неретве већином били у четницима. Највећи четнички корпуси били су Романијски и мајевички, са по 6.000 четника. И у овим статистикама се јасно види да Титови генерали потичу западно од Врбаса, а то је мањи део Босне.

1. Прво постављено питање је дискриминација Србијанаца. Та дискриминација (уз негативну селекцију) је била интегрални фактор доктрине ЈНА, и то су, како је наведено, сами потврдили. Дакле, о томе више не расправљамо.
2. Шта год ко мислио, Јајце и Бихаћ, и Шеста Хрватска (касније названа Личка) дивизија), су кључни појмови у стварању ФНРЈ/СФРЈ. Морају се препознавати кључни чиниоци у маси чинилаца једног хаотичног времена.
3. Национална дегенерација западних Срба је старија и шира од комунизма. Она је видљива била и за време Првог св. рата, и у међуратном периоду, и почетком рата, пре појаве партизана. Није у питању само фамозних Павелићевих 12 генерала Срба, већ је исто поступило и на стотине официра са нижим чиновима (Милош Обркнежевић помиње 600 таквих официра, који су посредством ХПЦ пуштени кући, а у борбеним постројбама остали су Срби-драговољци), и не мали број цивила у управном апарату НДХ.  То је више него што је приступило партизанима и четницима заједно. И такви се не могу амнестирати од геноцида над Србима. Или рачунати као да нису Срби у питању.
4. Ако је гро командног кадра био са простора босанске Крајине и Хрватске (Херцеговина па и босанско Подриње нису помињани) , уз то Срби, ко је је одговоран за пропаст ЈНА 1991-1995?
5. Колико је Срба-официра прешло на непријатељску страну током ратова деведесетих, без обзира на сва стравична страдања сопствених саплеменика?
6. Београд је накрцан генералским и пуковничким дезертерима ЈНА. Требају ли они, тако навикнути да су надмоћни над Србијанцима, да имају било какав друштвени утицај у Србији, као што га имају? Како знамо, чак ни један филмски или ТВ подухват из новије историје не може да се оствари без њиховог аминовања.
7. Да ли било ко озбиљан сме да мисли да ће управо ти кадрови, изграђени на традицијама ЈНА створити србијанску војску на традицијама против којих су се партизани борили неупоредиво жешће него против усташа (и то кад су се борили)?

Ако око наведених питања и овде има спора, за мене је то врло непријатан сигнал да од стварања српске војске нема ништа.

1. Може, ако додаш и дискриминацију Мањачана, Романијаца, Озренаца, Херцеговаца и осталих крајева где су четници били већина.
Реално проблем су били кроатизовани Срби, они дакле који су живели близу Загребу. Занимљиво је да кроатизовани Срби уопште нису препознати у нашој историографији. Рецимо Чанак носи српско име, а има хрватски ментални склоп. Та појава потпуно се прескаче.

Обећао сам да нећу више, али морам да исправим неке нетачности.
Дакле, званична српска историографија одавно се бави кроатизованим Србима и њиховим смислом у историји. Нагласићу дела академика Василија Крестића и др Јована Пејина.
Значи, треба прецизирати: званична српска историографија не бави се проблемом кроатизованих Срба у време Краљевине СХС/Југославије. Ваљда је очигледно због чега.
ПС имали смо на форуму Погледи једног члана који је до фанатичности бранио ставове базирајући се на књизи Прибићевића о краљу Александру Карађорђевићу, а која је, слободно се може рећи, била Библија банијске/кордунашких или боље рећи "споразумашких" Срба. Отишао је са форума увређен јер је сматрао, а вероватно и данас сматра да је једино он прави Србин, а да смо ми остали издали "споразумашке" Србе.
Иначе, чисто ради напомене, исте оне Србе који нису ни помислили да ослободе Јасеновац (иако су могли, бар, да покушају), али су зато френетично служили Брозу у жељи да се "ослободи" Београд. 
Другим речима, Нимбус је умногоме у праву. И ми не треба овде да покушавамо да вратимо у српски национални корпус те кроатизоване Србе.... Као што смо, ваљда, коначно схватили и то не покушавамо са тзв Монтенегринима.

[Vlad Alekš]

Не знам да ли смо ми сви веверице? Шта се пецате на Вучићеве удице? Кад год загусти у вези са Косметом, он потегне питање обавезног служења војног рока. Не водим евиденцију шта лупета и он и његова камарила, али то је барем једном у три месеца. Квартално. И ми сад као треба да се расправљамо за и против?
Ако смо већ ушли у расправу и ако смо се упецали као сомови, нека нам буде. Да ли ви заиста мислите да је обавезно служење војске у данашњим околностима могуће? Ово нам није ни 1912, ни 1948. Већина данашњих младића је рођено у градовима и живи у становима по зградама. Они мисле да пилићи расту у Идеи и Максију, а да је извор млека за капућино у Лидлу. Ако Србија већ има проблема са бројним територијама, постоји само једно решење. Скупимо новац и платимо Вагнеру да одради шта треба. Вагнер не може да изгуби битку, а камоли рат. То вам је вин-вин. И Руси сити и Срби на броју. На броју док им цури пена од капућина низ депилирану браду.

[victoria]

Видим да се жустро дискутује.Да и ја зачиним.Да ли помишљате да је можда опет потребно узети таоце(од очева синове) и послати их да изгину да би титићи учврстили власт у "овој држави" како често зову Србију ?То је већ виђено 1944-е па опет 1991-е.

[victoria]

Сремски фронт 3,само јужније.Боље да омладина буде у рову или у гробу него да се буни на улицама.