[Громовник]

Ако нисте до сада ово видели, ово су материјални остаци цивилизације приручно назване "Тиванаку", односно народа којем право име није ни забележено, с обзиром да иза њих нису остали никакви писани трагови. Доба највећег развоја ове цивилизације чија се држава простирала на територији данашње Боливије, Перуа и Чилеа и у којој је живело између 285,000 и 1,482,000 душа сматра се за период од 300 - 1000 године нове ере. Негде око 1000. године су трагом нестали, претпоставља се, због суше која је завладала у том периоду. Сматра се да је народ Инка наследник ове цивилизације, јер се настанак Инканске цивилизације (13. век) поклапа са изненадним нестанком ове цивилизације. 1445. године Инке су завладале овом територијом која је у то време увелико била напуштена.

Оно најимпресивније што је остало иза овог, наизглед неписменог народа, јесте њихово зидарско и каменорезачко умеће, које далеко превазилази достигнућа и касније цивилизације Инка, а и свих светских цивилизација тог времена, па чак и каснијих. Најзанимљивији, а чини се и централни археолошки сајт овог народа представља Пумапунку комплекс, за који су Инке веровале да је "место на коме је настао свет". Њега чини 167.36x116.7 метара мегалитским блоковима саграђен монумент, од којих је највећи блок 7.81м дугачак, 5.17м широк и 1м дебео, а тежина му се процењује на око 130 метричких тона. Осим тог градитељског достигнућа, около леже разбацани блокови и разне чудне грађевине са урезаним знаковима и орнаментима. Интересантно је да је најближи каменолом једне врсте камена од којих су блокови направљени удаљен 10км, док је онај друге врсте камена од којих су направљени блокови удаљен чак 90км, и налази се са друге стране језера Титикака. Још интересантније да су ови блокови у градњи слагани без употребе малтера нити икаквог везивног средства, већ су брушени, слагани и уклапани са милиметарском прецизношћу. Поједини блокови су тако прецизно уклопљени и избрушени, да ни сечиво ножа не може стати између њих.

---

На овој слици, ако пажљиво погледате, унутар прецизно уклесане линије могу се видети још прецизније ситно избушене рупе у њој:









Научници за ово немају објашњење, и признају да је за израду оваквог вида уметности потребно веома напредно познавање брушења и сечења камена, као и разумевање дескриптивне геометрије. Осим ових знања, оно што је још потребније, јесу адекватни алати за овакве радове, алати које је Европска цивилизација изумела стотинама година касније.

---

[Милослав Самарџић]

Мел Гибсон је лепо описао те цивилизације...

[Николај]

Да нису и они били Срби...

[Громовник]

Мел Гибсон је лепо описао те цивилизације...

Подсети ме?

Да нису и они били Срби...

Најбоље да питамо Лепог Бору

[Милослав Самарџић]

Мел Гибсон је лепо описао те цивилизације...

Подсети ме?

http://www.youtube.com/watch?v=8eE1hxj1yzU

[Лепи Бора]

...
Најбоље да питамо Лепог Бору

Лепи Бора неће ти каже ништа, сем:

Пошто си напамет научио ову википедија песмицу, ево да покажем да нису у праву твоји идоли.

На једној горе слици, се лепо види да су користили систем са оловним спонама, за нека места...

Рецимо, тако је грађен (слично - готово исто) Акропољ, а пре њега Микена и Крит.

Могу они микрометар да ... себи у ...

Лаж је болест. Али добро, а што онда турају микрометар на стену? Зато што је лакше рећи Громовниколикима да су ово градили марсовци, него рећи име градитеља.

[Громовник]

Наравно да је лаж јасно се препознају симболи Илирске уметности

Рецимо, тако је грађен (слично - готово исто) Акропољ, а пре њега Микена и Крит.

Да, само што су градитељи Акропоља, Микене и Крита имали у својој околини на располагању коње и осталу теглећу стоку, док су средњовековни становници Анда могли једино да упрегну ламе А пошто то нису практиковали, већ су блокове транспортовали путем клизања преко дебала, нису имали потребе ни да измишљају точак.

А заборавих да поменем да на локацији Пумапунку због надморске висине не расте скоро никакво употребљиво дрвеће за померање блокова на тај начин.

[Лепи Бора]

Наравно да је лаж јасно се препознају симболи Илирске уметности

Рецимо, тако је грађен (слично - готово исто) Акропољ, а пре њега Микена и Крит.

Да, само што су градитељи Акропоља, Микене и Крита имали у својој околини на располагању коње и осталу теглећу стоку, док су средњовековни становници Анда могли једино да упрегну ламе А пошто то нису практиковали, већ су блокове транспортовали путем клизања преко дебала, нису имали потребе ни да измишљају точак.

А заборавих да поменем да на локацији Пумапунку због надморске висине не расте скоро никакво употребљиво дрвеће за померање блокова на тај начин.

И методологичару, какве везе има недостатак коња и точкова, или достатак лама, или надморска висина са спонама на камењу?

Кад би ти знао бар о чему причаш...

Мали тест на т... :
"Што није било точка у цивилизацију од сунца?"

Одговор лијеве године, а вероватно ни тад...

[Громовник]

"Наска" линије:

https://www.google.com/search?q=nazca+li...80&bih=687

http://sr.wikipedia.org/wiki/Наска_линије

Назиру се са околних висоравни, али се лепо и прецизно виде једино из авиона.

[Bacvanin]

Ostaci ovakvih megalitskih struktura (ukljucujuci i piramide) se mogu naci na svim kontnentima, i poticu iz vremena pred-potopnih civilizacija, sto znaci da su stari vise od 12.000 godina.

Preporucujem dokumentarac:

[Свевлад]

Још једна слика са Пумапунку налазишта: