[Бенито]

Има већ неколико година, а о томе јавност зна врло мало, како се појавила једна идеја код политичке елите у Србији. Игром случаја знам о томе нешто.
Имају намеру да зидају, праве и конституишу велике спомен -комплексе на различитим локацијама у Србији где су се десили велики или мањи историјски догађаји, у којима је погинуо велики број Срба.
Фокус им је на Првом светском рату.
Да ли има потребе трошити неколико милиона, или чак неколико десетина милиона евра, да би се неко место обележило је једно озбиљно питање. То питање треба и морају да решавају људи из струке, а тек онда да буде предмет политичке подршке. Овде се, на жалост, изгледа изабрао други пут ка реализацији.
Поставља се питање зашто је владајућој политичкој елити, после више од десет година владавине, када нису показали амбиције у том правцу, управо сада постало неопходно потребно да покажу своју бригу ка историјској реминисценцији. 
Мени није потребан одговор на то питање.
Ова тема је отворена да би се потврдило на колико места ће они покушати или успети то да ураде.
У том смислу треба и гледати на избор да Никола Селаковић, бивши шеф кабинета Овај, постане министар културе.

[sagus]

Годинама планирају на Церу да праве комплекс насупрот споменику Церским јунацима. Цер је добио статус као планина од изузетног значаја и за сада је обустављено. Туристички водич планине Цер Ана Павловић се свакодневно бори око свега овога. За сада успешно.

[Бенито]

Сагус, прво да избацимо из теме ово око Фрушке Горе, јер то нема везе са овом темом.
Што се тиче великих спомен-комплекса, приметио сам да је власт заинтересована да их ради на оним историјским местима где се окупља велики број људи. Ми из удружења имамо за сада два таква случаја. Лично нисам са властима био у контакту, али знам шта се преговарало.
Оно што јесте позитивно је да су отворени за све идеје. Инсистирају да се не иде преко локалних самоуправа, што је нама у почетку било баш занимљиво. Траже да се уради комплетан пројекат и онда нађе најбољи понуђач, у зависности шта се ради, а да ће држава све то финансирати и да не требају приватне донације. Са друге стране, људи из удружења инсистирају да буде приватних донација, јер се тако удружења дефинишу као задужбинари. И ови немају ништа против.
Оно на чему сам инсистирао је да се укључе локалне или регионалне установе културе, иако најчешће ништа нису учиниле поводом тих меморијала, него су их удружење оживела и спасила од заборава. Инсистирао сам искључиво због тога што се мора испоштовати струка из различитих области, односно правила која се могу испоштовати само са ресурсима и знањима стручњака који су запослени у тим установама.
Углавном, провалио сам их, а то ми је сазнање ово око Цера само потврдило, да такве спомен-комплексе желе да праве само тамо где су неки људи приватном иницијативом направили велики помак у култури чувајући од заборава одређене историјске догађаје. Тако су и увидели масовност "Церског марша", а и у овом нашем случају је идентично. Практично они себи присвајају културу сећања коју су други однеговали и вероватно желе да је злоупотребе у идеолошке и политичке сврхе.
Са друге стране, а што је већ више интелектуалаца у нашој јавности објаснило, ова власт има изузетно велику склоност ка јавној демонстрацији, некој врсти "сајамског" да не кажем баш "вашарског национализма ", чиме се очигледно нешто прикрива. А јасно је, ваљда, до сада и шта. 
Мислим да госпођа са Цера треба да брани просторну целину "Националног парка планине Цер", али није ту суштина. Чак верујем да су они и склони да све то испоштују, само да протуре велики спомен-комплекс како би испунили оно о чему сам горе писао.

[Ђорђе Ивковић]

Оно што јесте позитивно је да су отворени за све идеје. Инсистирају да се не иде преко локалних самоуправа, што је нама у почетку било баш занимљиво. Траже да се уради комплетан пројекат и онда нађе најбољи понуђач, у зависности шта се ради, а да ће држава све то финансирати и да не требају приватне донације.

НЕ ВЕРУЈ ДАНАЈЦИМА НИ КАД ТИ ДАРОВЕ НОСЕ!