Поруке: 155
Теме: 3
Придружен: Jun 2022
Углед:
16
По априлском слому и предаји наше војске долази до заробљавања од прилике 344 хиљада војника, подофицира и официра.Том приликом Немци су пуштали све војнике осим Срба(и просрпских Словенаца).Остало их је око 260 хиљада.
Војници су били слати широм поробљене Европе, од Италије до Норвешке.
Да напоменем и да су заробљене четнике слали у заробљеничке ,а добрим делом и логоре смрти.
Поруке: 15,036
Теме: 362
Придружен: Feb 2015
Углед:
954
Лука, тај лик преноси и комунистичке изворе попут:
- Илија Мргић - Скојевац и илегалац у окупираном Београду
- Ловћенски НОП одред, оснивање, команданти, акције...
- Исповест Слободана Крстића Уче, о хватању Драже, издајству Калабића и сл.
- НДХ и четници из Босне, преговори, споразуми и сарадња
- Карло Лукач, скојевац и илегалац КПЈ - "Паја Бакшиш из Отписаних"
- Писмо Тита Стаљину....
Итд. Да не наводим више.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
Поруке: 7,137
Теме: 3
Придружен: Mar 2016
Углед:
1,731
Ђенерал Брашић је чврстом руком и тактичним понашањем успео да заведе примеран ред и дисциплину. Поставио је за команданте блокова /по неколико барака/ потпуковнике: Тројановића, Михајловића, Мишковића и Вуксановића и остало особље које је уживало поверење и углед међу друговима официрима. Сва четири команданта блокова били су чланови тајне организације ЈВЗ /југословенске војске у заробљеништву/ која је била основана по инструкцијама примљеним од ђенерала Драже Михаиловића, а звала се популарно организација Д.М. Ђенерал Брашић је био дискретно обавештен о раду организације, али није јавно учествовао у њеном раду, да не би довео у сумњу свој положај у очима наших окупатора. Али када је дошао час опасности онда је ђенерал Брашић показао величину свога карактера и примио одговорност на себе. То је било овом приликом:
На дан 27. марта 1945. колона америчке војске са тенковима успела је да пробије фронт немачке војске на отсеку р. Мајне код Ашафенбурга (ј.и. од Франкфурта) и упути се ка логору Хамелбург, где је било око хиљаду ратних заробљеника Американаца, међу којима и зет ђенер. Патона. Циљ им је био да ове Американце ослободе. Не знајући да се ради о врло малој америчкој снази, сматрали смо да је то тренутак ослобођења, па је наша организација Д.М. по раније израђеном плану предузела акцију - разоружала неке немачке стражаре, себе наоружала, блокирала бараке у којима су били "наши" комунисти и спречила да ови изазову сукобе, неред или чак и крвопролиће, нашта су се били припремали. Али је радост била краткога века. Та мала америчка колона /Таск форсе-капетана Баума/ била је уништена истог и идућег дана, а одробљени Американци враћени у логор. Наша организација је себе разоружала када су се Немци вратили да преузму власт у логору. Био сам на једној капији баш кад је наилазио после поноћи, немачки командант логора генерал Гекл са пратњом. Дао сам му обавештење у логору и обавестио га да имамо неке заробљене немачке војнике, да су под нашом заштитом и да им се ништа није десило. На то је генерал тражио да му дам пратњу да оде до ђенерала Брашића. Овај му је поновио шта је све урађено, али је сву одговорност примио на себе, као да је он наредио, а не организација Д.М. Реткост је наћи човека таквог карактера, који ће се заложити за другог у часовима када је могла да уследи немачка грозна одмазда. Ми смо, збиља, провели неколико дана као осуђеници на "белом хлебу", јер смо могли свашта очекивати, а после неколико дана, баш на дан 6. априла дошло је коначно ослобођење, када су стигле главне америчке снаге. Том приликом је организација Д.М. поновила оне исте мере обезбеђења реда и мира у логору и то са пуним успехом. Од комуниста је био успео само један да се провуче и наоружа се једним пиштољем и бомбом, али је одмах препознат и разоружан од стране мајора Синише Катанића и Златомира Мишковића. Тај комунист је био активни потпоручник неки Тоша, из Крагујевца. Ђенерал Гекл је био резервни официр немачке војске, а не нациста. Он је успео да једна СС дивизија која се повлачила правцем преко нашег логора, буде скренута на север, тиме је логор спашен и избегао је уништење и покољ. Ту су заслугу Американци уважили и пустили га на слободу после заробљеништва.
Извор: Угљеша Михајловић, "Илија Брашић", Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош", свеска 57 - јуни 1987, стр. 36-38
