[Ђорђе Ивковић]

"Или ћемо у банкрот?"
Ти нешто преспавао?

Ја нисам економиста и клоним се давања мишљења на ту тему. Поготово се клоним нуђења спасоносних рецепата. Наравно, свако од нас ће рећи да економија није добра ако му фали пара за основне потребе. Још ако сељак на пијаци моју жену части са луком јер је купила пасуљ, уз образложење да је једина муштерија од јутрос, а било је 12, 30., ја се питам како смо уопште живи поред серије банкрота (да не кажем банкротова, јер је множина у питању)?
Искуство других нас учи да улазак у ЕУ није решење.
Хоћемо ли експериментом "ин виво" доказати да смо убедљиво највеће будале од свих, тако што ћемо се свом снагом потрошеног и преосталог бића залетети на камен о који су се разбили сви глупави мали народи, ли ћемо погледати шта то раде Исланђани, Швајцарци и слични зајебанти светског економског система?
Не, у опште не очекујем да ћу успети да те спречим да расцопаш главурду од тај камен, али је проблем што за собом вучеш и мене и, још горе, моју децу.
...
Међутим, наша пропаст није само екомомска, већ биолошка.
И, да разумеш, у то сам сигуран, без обзира на мањкавост економског експертизма, Срби, да би опстали, морају да почну да се јебу. И то заправо, како Бог заповеда. Нема, поновићемо НЕМА, опоравка без демографског напретка. Не могу старци да издржавају мало деце, већ обрнуто - много деце може да издржава своје старе. ЈАСНО?
Све стабилне економије имају добар прилив младих. Истина, негде је то приливом мозгова и мишића из глупавих малих земаља, а не сопственим рађањем, али, све једно, формула је иста.
Можда не знаш, није ти казало, у Немачкој њихова држава не да Немцима да раде јефтине послове. Постоји социјални програм, седи Немче кући, финансијски ћеш боље проћи него да радиш "једноставне", да не кажем прљаве послове. То раде Пољаци, Украјинци, Балканци, Турци и Курди. Иду жене по старачким домаћинствима да чисте, али међу таквима НИ ЈЕДНЕ НЕМИЦЕ НЕМА. Како то себи могу да приуште? Па зато што нижој раси ударају камату 18%, а својима 4%. Шта ту није јасно? Кад то апсолвираш, можемо даље да се разговарамо.

[Громовник]

На текстове о субнору нико не реагује, а зашто је тако можете видети и на овом сајту, подфоруму Историја, у теми која је актуелна и где се упоређују Краљевина Југославија и СФРЈ. Тек ту, и то на једном, без сумње србском сајту, може се јасно видети колика је количина непознавања сопствене историје, стереотипа, комуно-носталгије и инфлитрације неоусташије под фирмом "србског национализма" у нашој нацији.

Такође на подфоруму Четнички покрет, у теми "Домаћа и инострана литература о четничком покрету", управо је мунгос поставио књигу неоусташе пуковника Бранислава Пантића где у предговорну неоусташки пуковник без сумње показује велику количину непознавања стања у војсци КЈ и стереотипа о њој.

[Chicot]

Хвала Бенито.

Наравно, можда се нисам довољно прецизно изразио, сви знамо да се број од 80.000 партизана односи да завршницу рата, никако на почетак.

Пишем подоста на овакве теме. Ево једнога написа за који сам био у дилеми да ли да га у опште објављујем, због гломазности (16 страна). Међутим, прилично је раширен "блогосфером", па је чак стигао и до "Википедије". Наслов:
ЈУГОНОСТАЛГИЧАРСКИ АМОК (Може да се нађе и под другим нсаловом "Приручник за југоносталгичаре").

Нимбусе, свака част за чланак. Текст је сјајно написан.
Мој предлог је само да се потрудите да га боље поткрепите (боље од новинских чланака) како би текст имао јачу "позадину". Тиме бисте избегли насртаје и злонамерне коментаре читалаца типа (МyCity)"Луне".
Ја сам писао о сличним стварима, користио сам друге изворе, па знам да је ово што сте писали потпуно тачно.
Дајте још неки

[Bacvanin]

Хвала Бенито.

Наравно, можда се нисам довољно прецизно изразио, сви знамо да се број од 80.000 партизана односи да завршницу рата, никако на почетак.

Пишем подоста на овакве теме. Ево једнога написа за који сам био у дилеми да ли да га у опште објављујем, због гломазности (16 страна). Међутим, прилично је раширен "блогосфером", па је чак стигао и до "Википедије". Наслов:
ЈУГОНОСТАЛГИЧАРСКИ АМОК (Може да се нађе и под другим нсаловом "Приручник за југоносталгичаре").

Одличан текст! Ево само једна мала допуна у вези бесповратне помоћи коју је СФРЈ добила од Америке и других земаља ''трулог'' Запада у периоду 1948-1964.

http://www.pecatmagazin.com/2009/08/%E2%80%9A1/

Trumanova jaja, tenkovi, avioni i kamioni
Broj 78 | Piše: Radica Momčilović • 27. август 2009

Novonastala država FNR Jugoslavija, prve korake u svet napravila je uz obilatu pomoć Zapada. Mada su darovi počeli da pristižu još ratne 1943, u vidu savezničke podrške Titovoj vojsci, znak U.N.R.R.A. dao je pečat obnovi u dve posleratne godine. Ekonomska pomoć se zbog navodne ratne opasnosti protegla sve do prelomnih šezdesetih godina.



SAMO ZA DECENIJU I PO, OD 1949. DO 1964. GODINE, SAD I DRUGE ZEMLJE S ONE STRANE „GVOZDENE ZAVESE“ DODELILE SU JUGOSLAVIJI BESPOVRATNIH 30 MILIJARDI DOLARA!

Dug je zao drug. Ovu poslovičnu istinu, znanu diljem zemaljskog šara, zaobilaze jedino sadašnje srpske vlasti. Kredit na kredit, zajam na zajam, dug na dug. Što više to bolje, za bolje sutra. Nedvosmisleno obznanjuju gladnom narodu, ispijajući šampanjac prilikom svakog parafiranja menica na milionske sume pozajmica. Prezadužena Srbija grca. Niko se više i ne nada boljem životu, jer zna da svetski lihvari jedva čekaju ovcu koju će jednog dana staviti na ražanj sa sve runom. Pašće im u ruke kao pečena ševa, pravo s neba. Zašto bi, inače, sebe i zvala „nebeskom zemljom“?

Kovači lažnog novca, neuki, samozadovoljni nazovi eksperti (destruktivne) ekonomije, koji početak ovog milenijuma uzimaju kao biblijski datum rođenja nove Srbije, očigledno ne haju za učiteljicu života- istoriju. I ne žele da je upoznaju. A vredelo bi, svi su oni deca komunizma koji je opstao tolike decenije, jer su njegovi vrhovnici umeli i znali da se bespovratno domognu tuđih para zarad sveopšteg boljitka, a da o dilovima te vrste ne prozbore ni reč za javnost. Sve se radilo iz potaje, što bi narod rekao – ispod žita. Embargo ni danas nije „probijen“. A da je bilo pokušaja da se skine oznaka „strogo pov“ svedoče potonji redovi.


SVE NAŠE MISTERIJE

Pre tačno dve decenije, nekako uoči totalnog sloma Titove Jugoslavije, kao grom iz vedrog neba obelodanjen je, doduše na sasvim pouzdan podatak, da je novonastala država prve korake u svet napravila uz obilatu pomoć Zapada. Samo za deceniju i po, od 1949. do 1964. godine, SAD i druge zemlje s one strane „gvozdene zavese“ dodelile su Jugoslaviji bespovratnih 30 milijardi dolara!

Da je pomoć izdašno pristizala šuškalo se i tih zlatnih šezdesetih godina onog veka, koje danas izvesni domaći ekonomisti smatraju decenijom uzleta, s obzirom na neviđenu stopu rasta. Tu zabludu umnogome razbija činjenica u vidu brda novca koji je pristizao preko granice, uz naznaku da čak ni cifra od 30 milijardi dolara nikako nije konačna.

Ne čekajući da istina o tome nekome postane potrebna u tekućoj politici, ćutanje je sasvim namerno prekinuo naš znameniti istoričar, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, sada počivši dr Branko Petranović, prilikom promocije svoje knjige „Istorija Jugoslavije 1918-1988“ u Budvi. Mada ovaj podatak nije uneo u svoje trotomno delo, bila je to prilika da ponovi ono što je u prvoj polovini decembra 1988. izjavila profesorka međunarodnog prava na Beogradskom univerzitetu dr Smilja Avramov u intervjuu jednom omladinskom listu.
Tajna o izvorima blaga koji su presušili nekako uoči gromovito najavljene privredne reforme polovinom šezdesetih godina obelodanjena je, naime, najpre u uskom krugu stručnjaka, na beogradskom skupu jugoslovensko-američkih istoričara septembra iste godine. Govorilo se, između ostalog, i o američkim davanjima Jugoslaviji, ali pomenuti iznos nije potvrđen. Ubrzo posle toga, dr Smilja Avramov, inače aktivni učesnik, koja je i podnela saopštenje o političkoj strani ekonomske pomoći SAD-a Jugoslaviji 1949. godine, nedvosmisleno kazuje:

„Niko danas sa sigurnošću ne može predvideti dalji tok događaja. Jedno je, međutim, nesporno: uzalud je očekivati da će bilo koji međunarodni kontekst rešiti našu sopstvenu krizu, koja nije rezultat „nepravde“ vezane za međunarodni poredak, ili, pak, spoljnih pritisaka. Umesno je postaviti obrnuto pitanje: kako je zemlja koja je primila ogromnu pomoć od organizacije UNRA neposredno posle rata, više od 30 milijardi dolara nepovratne pomoći od SAD-a u vremenu od 1949. do 1964. prihvaćena u svetu kao pobornik mira i kao takva učestvovala u četiri mirovne operaciji Ujedinjenih nacija, upala u sveopštu političku, ekonomsku i moralnu krizu, bez presedana u sedamdesetogodišnjoj istoriji?“

[Ђорђе Ивковић]

Хвала Бенито.

Наравно, можда се нисам довољно прецизно изразио, сви знамо да се број од 80.000 партизана односи да завршницу рата, никако на почетак.

Пишем подоста на овакве теме. Ево једнога написа за који сам био у дилеми да ли да га у опште објављујем, због гломазности (16 страна). Међутим, прилично је раширен "блогосфером", па је чак стигао и до "Википедије". Наслов:
ЈУГОНОСТАЛГИЧАРСКИ АМОК (Може да се нађе и под другим нсаловом "Приручник за југоносталгичаре").

Нимбусе, свака част за чланак. Текст је сјајно написан.
Мој предлог је само да се потрудите да га боље поткрепите (боље од новинских чланака) како би текст имао јачу "позадину". Тиме бисте избегли насртаје и злонамерне коментаре читалаца типа (МyCity)"Луне".
Ја сам писао о сличним стварима, користио сам друге изворе, па знам да је ово што сте писали потпуно тачно.
Дајте још неки

Захваљујем, још једном. Напоменућу ипак да напис има толико јаке темеље да фанатици који покушавају да се споре делују као кафнски теоретичари опште праксе подупрти о шанк.
Базни подупирач мог написа је научна студија наведена под бројем 2. Слободан Вуковић "Заузимање стартних позиција" Ја, заправо, нисам сигуран да сам извукао најрелевантније факте из те анализе. Ако будете имали стрпљења да прочитате толику гомилу факата, видећете да се аутор С. Вуковић позива на преко сто оригиналних докумената.

Знам Лунета.

Дајте још неки

Па ОК, но проблем. Ево једнога, за који сматрам да сам смислио добар наслов: "ЦРВЕНИ БАНОВИ, ЦРНЕ БАНОВИНЕ"

БАЧВАНИНЕ, такође хвала на конкретној подршци.

[херцеговац]

Теденција је повлачење са периферије и граница, што је директна послиједица уништавања сељака од стране комуниста, касније Милошевића и Кизиних жутаћа...

[Mekenzi]

Mene najjviše nervira i činjenica da ne postoje ista prava za život u Srbiji.
Deca koja su hiperinteligentna po selima nemaju istu šansu kao druga deca u Beogradu. Većina naših velikih mislilica je iz malih srpskih sela širom Srbije, Tako danas Beograđani u nedostatku intelektualaca kradu Teslu, Vladiku Nikolaja, Mihajla Pupina i mnoge druge poznate ličnosti.
Ali zato je Beogra prvi po starletama, prostitukama, splavovima, nocnom provodu tu nema premca...

[Громовник]

Ali zato je Beogra prvi po starletama, prostitukama, splavovima, nocnom provodu tu nema premca...

Alo dečko što se tvog moralisanja tiče, Danas je XXI vek, a ti ko živiš u XIII. Čoveče ako morališeš što čitaš te časopise pošto si vidim dobro upućen. Dečko Stvari se menjaju. Ako ti smeta pravac manastir. U poslednjih 30 godina sve se 100 puta na brže promenilo. Ne mogu devojke da idu sa marama i čarapama oko glave kao naše babe i prababe. Danas su druga vremena i biće još drugačija.

[Мргуд]

Хаха, угаси га. ))

[Mekenzi]

Ali zato je Beogra prvi po starletama, prostitukama, splavovima, nocnom provodu tu nema premca...

Alo dečko što se tvog moralisanja tiče, Danas je XXI vek, a ti ko živiš u XIII. Čoveče ako morališeš što čitaš te časopise pošto si vidim dobro upućen. Dečko Stvari se menjaju. Ako ti smeta pravac manastir. U poslednjih 30 godina sve se 100 puta na brže promenilo. Ne mogu devojke da idu sa marama i čarapama oko glave kao naše babe i prababe. Danas su druga vremena i biće još drugačija.

Iza ovoga stojim, da se zivot promenio 100%. Danas je tako.Svako selo ima nocni klub. I sta je tu lose.
Ali sta Beograd moze sem nocnog zivota da ponudi ?

[Mekenzi]

Današnji članak iz Blica:

14. 04. 2014. - 14:08h.

ISTRAŽIVANJE Kako izgleda život van Beograda: Bez para, posla, škole i kulture


Manje šanse za zaposlenje, niže zarade, slaba kulturna ponuda i sužen izbor škola - neki su od problema s kojima se suočavaju oni koji žive van Beograda.

Zato se u prestonicu i slila četvrtina Srbije, a san mnogih iz unutrašnjosti je karta u jednom pravcu. Do glavnog grada.

Svake godine u Beograd se doseli jedna varoš - između 16.000 i 25.000 ljudi. Sociolozi i ekonomisti kao razloge za tu migraciju navode neuporedivo bolji kvalitet života i mogućnosti koje pruža prestonica.

Ceo članak imate ovde:

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/45770...-i-kulture

Šta reći nego TUGA...

[Романија]

Svake godine u Beograd se doseli jedna varoš - između 16.000 i 25.000 ljudi. Sociolozi i ekonomisti kao razloge za tu migraciju navode neuporedivo bolji kvalitet života i mogućnosti koje pruža prestonica.

Ма тако је исто и у Новом Саду. Не можеш наћи старосједиоца, ил је из Босне или из ЦГ или из неког села по Војводини. Нпр. Футог је било прије рата обично село код Новог Сада, а сад се спојио са градом и има преко 50 000 људи, махом из Босне.
Нови Сад зову Равна Босна

[регул]

Иста ситуација и у Нишу,Панчеву..сви иду у велике центре.Таква је тенденција у целом свету!То само није јасно овом вршачком мандрилу није јасно!Вероватно му је Вучић крив што има ретку столицу на уста па мора негде то да избаци!

[херцеговац]

И ти очекујеш превише од једног бившег пит була.