Поруке: 355
Теме: 24
Придружен: Feb 2015
Углед:
38
Само мала исправка на текст. Наиме, по уставу из 1974. у СР Хрватској је био званични хрватски књижевни језик. То значи да је тад у СФРЈ било 4 званична језика: словеначки, хрватски књижевни, српскохрватски/хрватскосрпски и македонски. Што ће рећи да Хрватска није 1992. одустала од српскохрватског него 1974.
Поруке: 132
Теме: 1
Придружен: Apr 2025
Углед:
24
Један народ, једна држава, један вођа, један језик, један дијалкет, једно писмо...
Једноумље.
Поруке: 8,882
Теме: 239
Придружен: Jul 2013
Углед:
378
(15-05-2025, 10:11 PM)Коле Којот Пише: Један народ, једна држава, један вођа, један језик, један дијалкет, једно писмо...
Једноумље.
Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
Поруке: 3
Теме: 0
Придружен: Aug 2025
Углед:
0
Najpre treba razgraničiti neke stvari...
Konstantin, u monaštvu Kiril, je kreator glagoljice, a njegov učenik Kliment je kreator „ćirilice”. Umesto da srpsko pismo nosi naziv „klimentovica”, nosi naziv po nekome, ko nema nikakve veze sa njom. Srpska istorija se ogrešila o sv. Klimenta.
Vuku S. Karadžiću se pripisuje da je kreator „ćiriličnih” slova „ћ”, „ђ”, „љ”, „њ”, „j”, „џ” i „х”. Istina je zapravo da je kreator slova „љ” i „њ”. „ћ” i „ђ” je kreirao Pavle Solarić. „х” je postojalo i mnogo pre Vuka Karadžića. Latinično „j” ima svoj ekvivalent u „crkvenoslavenskom” slovu „ȋ”. „џ” je iz vlaške azbuke.
Vuk S. Karadžić je učinio jednu lošu stvar u svojoj reformi azbuke. Preuzeo je iz latinice slovo „j”. To iskustvo iz istorije, srpskom narodu uopšte nije trebalo, jer srpski narod je imao svoje slovo „j”, iz „crkvenoslovenske” azbuke. Veliko se piše „I”, a malo „ȋ”.
Ukratko, sledi zaključak da srpski narod još nije raščistio sa nekim svojim mitovima iz istorije i još uvek je podložan manipulacijama.
Из прошлости, Срби требаȋу схватити II ствари.
I Лоза „Свевладовић” ȋⲉ стварна кaо и Годфроа, конте Монмираȋа.
II Mаршал Трто (1892−1980) ȋⲉ велики државник, кaо и Николаȋ Чаушески (1918−1989), Салот Сар (1925−1998), Мобуту Сесе Секо (1930−1997), Алфред Стреснер (1912−2006) и сл.
Мстко.