Пре 9 часова
Да, има и то.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
ПАРАДА У МОСКВИ 2025
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пре 7 часова
Застава победе: Истине и лажи о најпознатијој фотографији Другог светског рата
Иако је фотографија „Застава победе над Рајхстагом” деценијама била незаобилазан историјски извор и главна илустрација совјетске победе у Другом светском рату, скоро све у вези са овом антологијском фотографијом је лаж
Пише Радина Вучетић
Према званичној совјетској историји, која је током година, у различитим фазама Совјетског Савеза преиспитивана, чувену црвену заставу са српом и чекићем подигли су на немачком Рајхстагу (данашњем Бундестагу) совјетски војници 2. маја 1945. године, и ова застава од тада представља симбол совјетске победе, и симбол тријумфа над фашизмом. Аутор фотографије је чувени совјетски фотограф, Јеврејин украјинског порекла, Јевгениј Халдеј (1917–1997). Као фото-репортер совјетске агенције ТАСС, Халдеј је документовао готово сваки дан борби током Другог светског рата, а поред антологијске фотографије „Застава победе над Рајхстагом”, чувене су и његове фотографије из будимпештанског гета, као и фотографије ослобађања Берлина, Беча, Будимпеште, Букурешта и Београда.
Иако је фотографија „Застава победе над Рајхстагом” деценијама била незаобилазан историјски извор и главна илустрација совјетске победе у Другом светском рату, скоро све у вези са овом антологијском фотографијом је лаж. Фотографија коју сви данас знамо је била режирана, а многи подаци везани за њу показују како је креиран мит о њој, како је постала симбол победе у Другом светском рату, и како је коришћена од 1945. до данас. Ни сама застава, ни датум, као ни војници који су је подигли, нису исти на легендарној фотографији и у историјским чињеницама везаним за драматичне завршне борбе пред пад Берлина 1945. године.
Фотограф Јевгениј Халдеј сведочио је касније да је на њега јако утицала, и била му инспирација, још једна иконична фотографија са заставом, као симболом победе у Другом светском рату – „Подизање заставе на Иво Џими”, чувеног америчког фотографа Џоа Розентала. Под снажним утицајем ове фотографије, а у жељи да направи сличну фотографију која би обележила совјетску победу, Халдеј је у Берлин дошао са заставом направљеном од три црвена столњака из ресторана агенције ТАСС у Москви, и направио низ фотографија на три локације – на аеродрому Темпелхоф, на Бранденбуршкој капији и на Рајхстагу.
Важно је напоменути да застава коју је донео и фотографисао Халдеј, није била прва застава која се завијорила над Рајхстагом, јер је још 22. априла 1945. Трећа ударна армија дала војницима девет совјетских застава, с идејом да прва подигнута на Рајхстагу у знак победе постане Застава победе. Поред ових девет застава, било је још много совјетских застава, које су са собом носили војници, не би ли баш њима припала част да буду први који ће ослободити Рајхстаг. Прва совјетска застава се завијорила на Рајхстагу 30. априла у 22.40, али је она у даљим борбама скинута, а застава коју је фотографисао Халдеј подигнута је 2. маја, за сврхе фотографисања, и управо је та, режирана фотографија, постала симбол совјетске победе у Другом светском рату.
Ни режирана фотографија коју је снимио Халдеј 2. маја 1945, међутим, није била идентична оној објављеној у совјетским медијима, и касније умножавана у најразличитијим приликама, већ је ретуширана. На оригиналној фотографији коју је снимио Халдеј 2. маја, један од двојице војника је имао два сата – један на левој, други на десној руци, и, према сведочењу самог фотографа, уредник агенције ТАСС му је тражио да се један сат избрише, да не би изгледало да совјетски војници краду, што су два сата сугерисала. Халдеј је избрисао други сат, а фотографији је ретуширањем додао и димове, да би цела сцена изгледала што драматичније.
Главне заслуге за подизање заставе припале су, и данас припадају, нареднику Михаилу Јегорову и Мелитону Кантарији из 150. стрељачке дивизије, који су подигли заставу над Рајхстагом прво 1. маја, а потом и 2. маја, иако су прву Заставу победе 30. априла подигли војници из 3. ударне армије. Међутим, ни Јегоров ни Кантарија нису на фотографији коју је снимио Халдеј, већ друга два војника из 8. гардијске армије које је он ангажовао само за потребе фотографисања.
У креирању мита о Застави победе кључна је била улога врховног вође, Стаљина. Да би се заслуге за подизање Заставе победе приписале њему, позивало се на његов говор од 6. новембра 1944, у коме је најавио да пред Црвеном армијом стоје мисија и циљ да се „финализира дебакл фашистичке немачке војске, докрајчи фашистичка звер у сопственој јазбини” и да се подигне застава победе над Берлином. Постављало се, међутим, питање шта симболизује Берлин. Да ли је то Бранденбуршка капија, Канцеларија Рајха, или на крају изабрани Рајхстаг, који се више везивао за доба демократије Вајмарске републике него за нацистичку Немачку. Према писању Џеремија Хикса, московска Правда, једно од главних пропагандних гласила Совјетског Савеза, била је прва која је 9. маја 1945. године навела Рајхстаг као симбол Берлина, да би се након тога, први пут у јавности, 13. маја 1945. појавила Халдејева фотографија „Застава победе над Рајхстагом” у листу Огоњок. Од тог 13. маја кренула је употреба овог симбола у пропагандне сврхе и конструкција мита који и данас траје. Застава је као артефакт похрањена у Музеју оружаних снага у Москви, а изношена је и коришћена у специјалним приликама, од којих је најзначајнија била њена употреба у војним парадама на Дан победе 9. маја у Москви, приликом јубилеја 1965. и 1985. године, а потом и у сасвим новим околностима у 21. веку.
Радина Вучетић је редовна професорка и управница Центра за америчке студије Филозофског факултета у Београду
https://velikeprice.com/drustvo/zastava-...skog-rata/
Иако је фотографија „Застава победе над Рајхстагом” деценијама била незаобилазан историјски извор и главна илустрација совјетске победе у Другом светском рату, скоро све у вези са овом антологијском фотографијом је лаж
Пише Радина Вучетић
Према званичној совјетској историји, која је током година, у различитим фазама Совјетског Савеза преиспитивана, чувену црвену заставу са српом и чекићем подигли су на немачком Рајхстагу (данашњем Бундестагу) совјетски војници 2. маја 1945. године, и ова застава од тада представља симбол совјетске победе, и симбол тријумфа над фашизмом. Аутор фотографије је чувени совјетски фотограф, Јеврејин украјинског порекла, Јевгениј Халдеј (1917–1997). Као фото-репортер совјетске агенције ТАСС, Халдеј је документовао готово сваки дан борби током Другог светског рата, а поред антологијске фотографије „Застава победе над Рајхстагом”, чувене су и његове фотографије из будимпештанског гета, као и фотографије ослобађања Берлина, Беча, Будимпеште, Букурешта и Београда.
Иако је фотографија „Застава победе над Рајхстагом” деценијама била незаобилазан историјски извор и главна илустрација совјетске победе у Другом светском рату, скоро све у вези са овом антологијском фотографијом је лаж. Фотографија коју сви данас знамо је била режирана, а многи подаци везани за њу показују како је креиран мит о њој, како је постала симбол победе у Другом светском рату, и како је коришћена од 1945. до данас. Ни сама застава, ни датум, као ни војници који су је подигли, нису исти на легендарној фотографији и у историјским чињеницама везаним за драматичне завршне борбе пред пад Берлина 1945. године.
Фотограф Јевгениј Халдеј сведочио је касније да је на њега јако утицала, и била му инспирација, још једна иконична фотографија са заставом, као симболом победе у Другом светском рату – „Подизање заставе на Иво Џими”, чувеног америчког фотографа Џоа Розентала. Под снажним утицајем ове фотографије, а у жељи да направи сличну фотографију која би обележила совјетску победу, Халдеј је у Берлин дошао са заставом направљеном од три црвена столњака из ресторана агенције ТАСС у Москви, и направио низ фотографија на три локације – на аеродрому Темпелхоф, на Бранденбуршкој капији и на Рајхстагу.
Важно је напоменути да застава коју је донео и фотографисао Халдеј, није била прва застава која се завијорила над Рајхстагом, јер је још 22. априла 1945. Трећа ударна армија дала војницима девет совјетских застава, с идејом да прва подигнута на Рајхстагу у знак победе постане Застава победе. Поред ових девет застава, било је још много совјетских застава, које су са собом носили војници, не би ли баш њима припала част да буду први који ће ослободити Рајхстаг. Прва совјетска застава се завијорила на Рајхстагу 30. априла у 22.40, али је она у даљим борбама скинута, а застава коју је фотографисао Халдеј подигнута је 2. маја, за сврхе фотографисања, и управо је та, режирана фотографија, постала симбол совјетске победе у Другом светском рату.
Ни режирана фотографија коју је снимио Халдеј 2. маја 1945, међутим, није била идентична оној објављеној у совјетским медијима, и касније умножавана у најразличитијим приликама, већ је ретуширана. На оригиналној фотографији коју је снимио Халдеј 2. маја, један од двојице војника је имао два сата – један на левој, други на десној руци, и, према сведочењу самог фотографа, уредник агенције ТАСС му је тражио да се један сат избрише, да не би изгледало да совјетски војници краду, што су два сата сугерисала. Халдеј је избрисао други сат, а фотографији је ретуширањем додао и димове, да би цела сцена изгледала што драматичније.
Главне заслуге за подизање заставе припале су, и данас припадају, нареднику Михаилу Јегорову и Мелитону Кантарији из 150. стрељачке дивизије, који су подигли заставу над Рајхстагом прво 1. маја, а потом и 2. маја, иако су прву Заставу победе 30. априла подигли војници из 3. ударне армије. Међутим, ни Јегоров ни Кантарија нису на фотографији коју је снимио Халдеј, већ друга два војника из 8. гардијске армије које је он ангажовао само за потребе фотографисања.
У креирању мита о Застави победе кључна је била улога врховног вође, Стаљина. Да би се заслуге за подизање Заставе победе приписале њему, позивало се на његов говор од 6. новембра 1944, у коме је најавио да пред Црвеном армијом стоје мисија и циљ да се „финализира дебакл фашистичке немачке војске, докрајчи фашистичка звер у сопственој јазбини” и да се подигне застава победе над Берлином. Постављало се, међутим, питање шта симболизује Берлин. Да ли је то Бранденбуршка капија, Канцеларија Рајха, или на крају изабрани Рајхстаг, који се више везивао за доба демократије Вајмарске републике него за нацистичку Немачку. Према писању Џеремија Хикса, московска Правда, једно од главних пропагандних гласила Совјетског Савеза, била је прва која је 9. маја 1945. године навела Рајхстаг као симбол Берлина, да би се након тога, први пут у јавности, 13. маја 1945. појавила Халдејева фотографија „Застава победе над Рајхстагом” у листу Огоњок. Од тог 13. маја кренула је употреба овог симбола у пропагандне сврхе и конструкција мита који и данас траје. Застава је као артефакт похрањена у Музеју оружаних снага у Москви, а изношена је и коришћена у специјалним приликама, од којих је најзначајнија била њена употреба у војним парадама на Дан победе 9. маја у Москви, приликом јубилеја 1965. и 1985. године, а потом и у сасвим новим околностима у 21. веку.
Радина Вучетић је редовна професорка и управница Центра за америчке студије Филозофског факултета у Београду
https://velikeprice.com/drustvo/zastava-...skog-rata/
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)