[Шумадинац]

О овој теми је врло мало писано. Поставља се питање који је први ослобођени град у Европи? Које место или насеље је прво ослобођено у Европи?

Е сад, оно што сам сазнао из бројне литературе а и давних писанија овуден је да је прво ослобођено место било село Казанци - 5/6. јун 1941., а прво ослобођено општинско место Автовац, на Видовдан. Што се тиче града званично је Лозница први ослобођени град у Европи на данашњи дан. А шта је са Ивањицом 2 дана раније?

[Бенито]

О овој теми је врло мало писано. Поставља се питање који је први ослобођени град у Европи? Које место или насеље је прво ослобођено у Европи?

Е сад, оно што сам сазнао из бројне литературе а и давних писанија овуден је да је прво ослобођено место било село Казанци - 5/6. јун 1941., а прво ослобођено општинско место Автовац, на Видовдан. Што се тиче града званично је Лозница први ослобођени град у Европи на данашњи дан. А шта је са Ивањицом 2 дана раније?

Ускоро посебан текст о томе. Већ је требало да се појави у јавности, али изгледа да многи не схватају значај тог историјског открића Младомира Ћурчића.

[Душан Вукашиновић]

Дефинитивно је Ивањица прва већа варошица која је особођена од Немаца. Ту је била нека јединица царинске чете и било је Албанаца у немачким униформама.
Разлика између Ивањице и Лознице је негде два до три сата.

[Шумадинац]

Дефинитивно је Ивањица прва већа варошица која је особођена од Немаца. Ту је била нека јединица царинске чете и било је Албанаца у немачким униформама.
Разлика између Ивањице и Лознице је негде два до три сата.

Ваљда два дана....

[Перун]

Најмеродавније је, према у то време важећој административној подели, гледати датуме ослобађања појединих средишта срезова. Затим, посматрати да ли је град борбом ослобођен или је противничка војна формација исти напустила. Трећа, ништа мање битна ставка, односи се на то која је непријатељска формација бранила среско место. 

Имамо случајеве да су партизанске формације на пар сати преотеле од жандарма поједина среска места још средином августа 1941. Такви примери се никако не могу поредити са примером Лознице.

[Душан Вукашиновић]

Код Ивањице имамо својеврсни преседан у устаничкој години а то је напад четника из организације војводе Косте Пећанца. А то су војни одред војводе Радомира Ђекића и одред Боже Јаворског. Ивањицу су браниле жандармеријске снаге, 20 припадника фелджандармерије коју су чинили мобилисани Албанци са Косова и 20 припадника немачке граничне полиције. Њихов командант је погинуо када су одбили да се предају.
Е сада се поставља логично питање: зашто Немце и жандарме нападају четници Косте Пећанца када је Пећанац на Букуљи позвао своје четнике да обуставе било какву противнемачку активност?
Одговор се крије у књизи Дејана Ђерића и Зорана Недељковића о носиоцима Карађорђеве звезде коју овом приликом свима топло препоручујем.
Наиме, мајор Бошко Тодоровић је планирао напад на Зворник, па је с тога тражио да се немачки гарнизони који иду према Дрини мало притисну како се немачка појачања не би слала преко Дрине.
Управо су једно такво наређење добили Ђекић и Јаворац, па су напали Ивањицу, а онда и Ариље. У овој другој варошици били су само Недићеви жандарми.

Пуковник Веселин Мисита је погинуо приликом ослобађања Лознице 31. августа, док је напад изведен, опет, према наређењу мајора Тодоровића. Истог дана нападнути су и Богатић и Мачванска Митровица. Њих је напао Церски четнички одред капетана Драгослава Рачића и опет према наређењу како би се олакшала предстојећа Зворничка операција. У ночи између 31. августа и 1. септембра нападнути су и Бајина Башта, Љубовија и Рогачица. У овим местима се налазила немачка гранична полиција, прилично слаба, па је ослобођење било прилично лако.

Мајор Јездимир Дангић је прво покушао да дипломатијом добије Зворник тако што би немачке јединице наредиле хрватским оружаним формацијама да препусте варош четницима, док би се четници обавезали да предају наоружање Немцима након успостављања власти у Зворнику.
Немци нису пристали, па је мајор Тодоровић разрадио оперативни план који је предвиђао притисак на све немачке гарнизоне који иду према Дрини и појачавање устанка на Мајевици (слање капетана Ристе Ћуковића) како би се немачке и хрватске снаге расуле на више страна.
Немци су у Зворник послали појачања из Богатића и Мачванске Митровице што користи капетан Рачић и наређује напад. Митровица је пала 1. септембра, док је Богатић бранила ојачана немачка јединица која је пристигла из Шапца и он је пао 2. септембра.

[Бенито]

Код Ивањице имамо својеврсни преседан у устаничкој години а то је напад четника из организације војводе Косте Пећанца. А то су војни одред војводе Радомира Ђекића и одред Боже Јаворског. Ивањицу су браниле жандармеријске снаге, 20 припадника фелджандармерије коју су чинили мобилисани Албанци са Косова и 20 припадника немачке граничне полиције. Њихов командант је погинуо када су одбили да се предају.
Е сада се поставља логично питање: зашто Немце и жандарме нападају четници Косте Пећанца када је Пећанац на Букуљи позвао своје четнике да обуставе било какву противнемачку активност?
Одговор се крије у књизи Дејана Ђерића и Зорана Недељковића о носиоцима Карађорђеве звезде коју овом приликом свима топло препоручујем.
Наиме, мајор Бошко Тодоровић је планирао напад на Зворник, па је с тога тражио да се немачки гарнизони који иду према Дрини мало притисну како се немачка појачања не би слала преко Дрине.
Управо су једно такво наређење добили Ђекић и Јаворац, па су напали Ивањицу, а онда и Ариље. У овој другој варошици били су само Недићеви жандарми.

Пуковник Веселин Мисита је погинуо приликом ослобађања Лознице 31. августа, док је напад изведен, опет, према наређењу мајора Тодоровића. Истог дана нападнути су и Богатић и Мачванска Митровица. Њих је напао Церски четнички одред капетана Драгослава Рачића и опет према наређењу како би се олакшала предстојећа Зворничка операција. У ночи између 31. августа и 1. септембра нападнути су и Бајина Башта, Љубовија и Рогачица. У овим местима се налазила немачка гранична полиција, прилично слаба, па је ослобођење било прилично лако.

Мајор Јездимир Дангић је прво покушао да дипломатијом добије Зворник тако што би немачке јединице наредиле хрватским оружаним формацијама да препусте варош четницима, док би се четници обавезали да предају наоружање Немцима након успостављања власти у Зворнику.
Немци нису пристали, па је мајор Тодоровић разрадио оперативни план који је предвиђао притисак на све немачке гарнизоне који иду према Дрини и појачавање устанка на Мајевици (слање капетана Ристе Ћуковића) како би се немачке и хрватске снаге расуле на више страна.
Немци су у Зворник послали појачања из Богатића и Мачванске Митровице што користи капетан Рачић и наређује напад. Митровица је пала 1. септембра, док је Богатић бранила ојачана немачка јединица која је пристигла из Шапца и он је пао 2. септембра.

Прво: нисам хтео да реагујем, док не изађе текст Младомира Ћурчића "Дражина Ивањица - прва ослобођена варош у Европи". Проблем је испао у томе што уредник једног часописа, који је требало да објави тај текст још пре неколико месеци, изгледа уопште није схватио значај овог историјског открића, па је одлагао објављивање овог текста из броја у број, док су у међувремену, субноровци ступили у акцију и почели да проглашавају њихове нападе на жандармеријске станице, за ослобађање вароши "од окупатора". Надам се да ће текст, КОНАЧНО, бити објављен!!!!!
Под 2: Никакво наређење Бошка Тодоровића нема везе са ослобођењем Ивањице, јер Радомир Ђекић, високо у планинама, није имао никакву везу скоро ни са ким. А поготово зато што је Божо Јаворац, по свој прилици, сам донео одлуку о упаду Ивањицу, без консултација са Ђекићем, који му је био формално надређени. 
Има објашњење у тексту Ми. Ћурчића, тако да ми је глупо да препричавам. .....

[Милослав Самарџић]

Наиме, мајор Бошко Тодоровић је планирао напад на Зворник, па је с тога тражио да се немачки гарнизони који иду према Дрини мало притисну како се немачка појачања не би слала преко Дрине.

Би ли навео извор за ово, или Перун, мислим да је много важно.

П.С.
Такође као и Бенито, не верујем да је то наређење дошло до Јаворца. Сем ако се докаже.

[Бенито]

Наиме, мајор Бошко Тодоровић је планирао напад на Зворник, па је с тога тражио да се немачки гарнизони који иду према Дрини мало притисну како се немачка појачања не би слала преко Дрине.

Би ли навео извор за ово, или Перун, мислим да је много важно.

П.С.
Такође као и Бенито, не верујем да је то наређење дошло до Јаворца. Сем ако се докаже.

Ма, нема шансе. Јаворац је крајње специфичан случај у односу на остатак Србије....

[Перун]

Слажем се са њима двојицом да су минималне шансе да је Тодоровићево наређење стигло до Ђекића. Њихово познанство никако се не сме доводити у питање будући да је Ђекић још лета 1941. ишао у Београд ради хватања везе са Командом Београда, а и касније у Источној Босни био је један од мајорових најбољих сарадника.

Што се Јаворца тиче, он је у то време био под Ђекићевом командом, све док се нису разишли по уласку партизана у Ужице. Самим тим, налазио се у командној структури јединица Команде четничких одреда ЈВ пуковника Михаиловића.

ПС Документ који колега Душан помиње је сјајан по много чему, јер руши све митове поратне и новокомпоноване историографије. Мајор Бошко Тодоровић заслужио је много вишенод оне сјајне биографије у књизи “Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941-1945”. Колега, слободно постави документ на форум.

[Милослав Самарџић]

СПошто је познавао Тодоровића, онда шансе нису баш минималне...

[Potporucnik1]

Прво ослобођено среско сjедиште у Југославији је Андријевица, коју су устаници ослободили 16.7.1941.

[Potporucnik1]

Прво ослобођено среско сjедиште у Југославији је Андријевица, коју су устаници ослободили 16.7.1941.

У том периоду је у Црној Гори било 10 срезова, данас постоји 2 и по пута више општина.

[Бенито]

Прво ослобођено среско сjедиште у Југославији је Андријевица, коју су устаници ослободили 16.7.1941.

Овде је тема ослобођење од Немаца.