[Шумадинац]

[Милослав Самарџић]

Велика препорука!

[Бенито]

Ова књига има неколико скривених "ексклузива". Једну од њих сам и ја поменуо, доста давно, у Квизу Српска историја. Сазнао сам је управо читајући овај рад док је био још у рукопису. Ту "ексклузиву", али ексклузиву само за српску историчарску и културну јавност, а иначе чињеницу познату у европској историографији, у међувремену су потврдила чак двојица српских историчара, који су тражили и видели оригинал тог документа. 
Међутим, на овом форуму, због изнетог податке, доживео сам опште нападе "спасилаца Сербства", с нарочито данас покојног Просветара, коме се историјске чињенице нису уклапале у мозаик историје који је сам створио. 
Наравно, није то ништа ново. Често људи буду измснипулисани, па од жртве манипулације, постану ватрени заступници те исте манипулације, а да тога не постану свесни до краја свог живота. 
Ко буде прочитао књигу, кад налети на тај податак, сетиће се о чему је реч.

[Митић]

Ова књига има неколико скривених "ексклузива". Једну од њих сам и ја поменуо, доста давно, у Квизу Српска историја. Сазнао сам је управо читајући овај рад док је био још у рукопису. Ту "ексклузиву", али ексклузиву само за српску историчарску и културну јавност, а иначе чињеницу познату у европској историографији, у међувремену су потврдила чак двојица српских историчара, који су тражили и видели оригинал тог документа. 
Међутим, на овом форуму, због изнетог податке, доживео сам опште нападе "спасилаца Сербства", с нарочито данас покојног Просветара, коме се историјске чињенице нису уклапале у мозаик историје који је сам створио. 
Наравно, није то ништа ново. Често људи буду измснипулисани, па од жртве манипулације, постану ватрени заступници те исте манипулације, а да тога не постану свесни до краја свог живота. 
Ко буде прочитао књигу, кад налети на тај податак, сетиће се о чему је реч.

Јел то беше у вези са одласком Франца Јозефа у Русију 1897. године кад је договорено да се на Балкану одржи статус кво. Такође је договорено, ако дође до промена на Балкану, да се оснује албанска држава.

Извор: Ана Филиповић, "Јован Јовановић Пижон - Дипломатија високог оковратника", ЦЕМ д.о.о. - Удружење "Драгачево Јован Бојовић", Ужице - Београд 2025, стр. 83

[Бенито]

Браво, Митке.
Ако Те не мрзи, можеш да погледаш на Квизу Српска историја које године сам поставио то питање.

[Митић]

Одговор на ово питање си написао 30. јануара 2017. године.

Ево линка према Твом одговору

https://www.pogledi.rs/forum/thread-2396...l#pid63789

То је страна 27, а питање се налази на стр. 25

https://www.pogledi.rs/forum/thread-2396...l#pid63751

[Митић]

Одлична научна студија!

Кроз архивска документа и богату литературу, сазнајемо биографију и професионални рад Пижона. И ту биографију упознајемо кроз историју Француске и Србије, и на тај начин видимо шири историјски контекст тог времена у којем је Пижон радио и борио се за своју Отаџбину.

И опет ћу да се поновим, биографије у фуснотама су изузетне.

[Бенито]

И опет ћу да се поновим, биографије у фуснотама су изузетне.

Важно је да су ово приметио. Постоји тип историографских радова, у овом случају биографије, који се назива "огледало", па сад иде уз то назив типа рада: расправа, монографија, синтеза итд... Дакле, овде се ради о огледало-биографији.
Ауторка не показује развој Пижонове биографије само кроз политичку и културну историју Краљевине Србије, него и савремене Француске републике, јер јој је јасно, из проучене грађе, шта Пижон у то време чита, а што је морало знатно утицати на његово поимање света и политике. 
Историјски радови у форми огледала су врло ретки у нашој историографији. Најчешћи су код синтеза, али су и тамо ретки, јер се историчари плаше да уплове у те воде. То је, донекле, и разумљиво, јер тешко један научник може довољно да спозна историју једног народа или државе, а камоли две истовремено. Па, чак, ако и у томе успе, не значи да су управо те две различите територије и њене савремене историје толико компатибилне да се могу посматрати упоредо.
Ова књига је, а то је важно нагласити, писана је пре доласка на власт режима АВ, чак пре доласка на власт не само Макрона, него и Оланда. Дакле, није ауторка имала ни најмању намеру да прави поређење са данашњим временом. Али, када се данас чита ова књига, неминовне су паралеле са овим нашим временом и колико се наш данашњи свевладар разликује, а колико сликује са краљем Александром Обреновићем, или колико Макрон може да носи воду великанима француске политике и дипломатије с краја 19 и почетка 20-ог века. 
Ту је најважнија вредност ове књиге.
Тек наставци Пижонове биографије показаће какав је значај имало његово рано образовање. А тим новим књигама о Пижону надамо се од истог аутора.