(20-12-2013, 04:00 PM)Нимбус Пише: Нисам ја ову мапу иза Тите цртао:
![[Слика: Avnoj1.jpg]](http://www.novinar.de/wp-content/uploads/2012/01/Avnoj1.jpg)
Где је "слободна територија" што се тиче српског етничког простора? Хоће ли од помоћи бити ако напишемо "запад-југозапад"
Нијеси ти цртао мапу иза Тите. Но, ко год ју је цртао, цртао ју је из пропагандни разлога.
Мапа не одговара стању на терену, јер испада да четника није ни било. С киме су онда Титовци још двије године водили борбе по Лици, Сјеверној Далмацији и Босанској крајини, можда сами са собом?
Требам ли ја постављати мапу Ужичке републике, одакле је покретнута југо-комунистичка револуција? И ђе је створено језгро Титине војске, пролетерске бригаде, од "поносни синова Шумадије", како су Титовци имали обичај рећи?
Цитат:Колико год думао, ја не могу да разумем Србе са тог простора, с обзиром на страхоте које су преживели у оба рата, да се ставе у однос слепе покорности Хрватима - "комунистима". За оно што су урадили партизани пристиги са тих страна и из Црне Горе у Србији од `44 једноставно нема правдања. Ваљда је јасна ноторна истина да нису Шумадинци ишли у Дрвар да за рачун усташа требе тамошње Србе, већ је било обрнуто. И није проблем што "Лепи Бора" пише гадости, свуда има моралних отпадака, већ што га ви остали не осудите.
Думај и даље. Шумадинци су ишли на Дрвар за рачун усташа да требе тамошње Србе.
Оклен су оно биле прве пролетерске бригаде? Аха, Србијанци ојачани Црногорцима. "Поносни синови Шумадије", пролетери, су цртали ту мапу иза Тите са српском крви.
Знаш то ти је онај продор пролетерски бригада у Босанску крајину, у другој половини 1942. године.
Цитат:Замислите избеглице (1600 комада) који су `44 пришли партизанима и пуцали у домаћине?! По једном таквом школа у мом месту носи поносито име. Херојски погинуо у борби с четницима. Након што је од једног турчина, присталице и комуниста и усташа, добио дојаву да се спрема покољ Срба и пошто је конспирација изнад свега, побегао је из Херцеговине у Србију не говорећи ником ништа. Његово село са околином је сатрвено у јамама, али је тај постао скор Херој пуцајући на Србијанце. Ништа логичније већ да му рођени брат, заклети комуниста, (који је претходну причу испричао у серијалу "Сведочанства" РТВ) постане члан ВАНУ (Војвођанска академија знаности и умјетности) за време аутономаша, и код Слобе Приједсјдник владе у коју је изабрао министре поглавито пореклом из АУ и свега пар Србијанаца.
Замишљам да су ваш Србијанци од свију Срба имали највише положаје у Титином посљератном режиму. Остали изроди из другије српски простора били су официри, ђенерали и пуки извршиоци злочина над Србима.
Нешто ми падају на памет Ранковић, Крцун, Марковићи, Стамболићи, Ћосић итд.
Не само да није мањкало Србијанаца међу Титиним јањичарима и зликовцима, него су држали и најважније положаје у антисрпском апарату. Уз Црногорце наравно.
Цитат:Тачно је да има мало написа на теме "Срби из Аустроугарске у Првом светском рату" и "Срби у усташама". То су још увек табу-теме.
Нијесу то "табу-теме", но би ви писали о томе све у шеснест, да имате материјала. Но, немате. Ништа. Осим Гојка Николиша и Васе Казимировића.
Немате ништа друго. Ватате се за сваког појединачног изрода, како би приказали да је то било масовно.
Али нема од тога ништа.
Цитат:Но и оно што је доступно толико је мучно али необориво, да једноставно нема шта да се убеђујемо. Маните се појединачних примера, тиме се не може променити суштина; а има на претек и супротних примера, тако да вам не вреди.
Дајде примјере, књиге, доказе. Лако је "мудро" зборити, "знадете ви добро, АЛИ..."!
Цитат:Нема спора да Срби, официри АУ нису прелазили на српску страну. Може ли неко замислити да су на исти начин, верни заклетви, поступали Хрвати и Словенци 1941. а поготово 1991? Паралела је јасна и непобитна.
Срби официри који су имали прилику и прешли су. Високи официри нијесу.
Јер да су и покушали не би им успјело. Сви Срби су прве двије године били стављени под ознаку "политички сумњив", па ако се мотрило на обичног редова, како се тек официре, а поготово ђенерале пратило.
Ја знам за десетину официра А-У, Срба, који су били на Солунском фронту.
Цитат:Срби заробљени на Источном фронту, радије су прилазили "црвенима" и настављали борбу против Руса, него што су прилазили српској војсци. Па и тада борили су се безвољно.
Нијесу могли "прилазити црвенима" јер "црвених" тад није ни било. Српски добровољачки корпус у Русији је основан крајем 1915. године, а Прва српска добровољачка дивизија у априлу 1916. године и имала је 19 000 војника, подофицира и официра (официри су били у великом броју Србијанци). Значи готово двије године прије и појма о црвенима. Колко су се борили безвољно најбоље говори да је Прва српска добровољачка дивизија одликована највишим одликовањима од Русије, Румуније и лично похваљена за држање на бојном пољу од руског Цара.
У битци код Добруџе Прва српска добровољачка дивизија је једина успјела остварити све постављене задатке, али због несналажења и неодлучности руски ђенерала, битка је изгубљена и дивизија је претрпила због тога велике губитке. У битци су учествовале удружене дивизије Румуна, Руса и Срба. Попуштио је најприје руски дио фронта, па румунски. Срби су замало одсјечени и имали су велике губитке.
Колка је у питању безвољност, Српски добровољачки корпус је имао 40 000 војника на врхунцу снаге, од чега су Срби чинили 90 посто војника. По трећина Крајишника, Босанаца и Херцеговаца и Војвођана.
Цитат:Нема спора ни око тога да је у јединицама из јужнословенских предела Аустроугарске стопа дезертерства била најнижа. Нижа него међу Аустријанцима и Мађарима!!!??? Ова чињеница води ка дефиницији о "робовском менталитету". Само ова дефиниције може бити кључ за разумевање каснијег понашања "западних Срба" или како год вам је прихватљивије да их зовете.
Занимљиво.
Робовски менталитет људи који су 15-20 генерација живили као слободни сељаци кад је било незамисливо да неко ко није од "боље крви" не буде кмет тј. роб.
На земљи у којој није било феудалног система. Јест, то је прва ствар која падне на памет.
Робовски менталитет.
А уствари, у питању је потпуно непознавање основних ствари из историје и психологије.
Цитат:Зашто се, даље, гура под тепих опет необорива чињеница да су између два рата исти ти Срби били жестоки поборници Бановине Хрватске и то да буде што већа, е да би се скупа са Хрватима лакше борили против "великосрбијанске хегемоније". Добојски логор их очигледно ничем није научио?!
И ово је јако занимљиво.
Ти исти Срби били жестоки поборници "бановине хрватске", а да их нико ништа при томе није ни питао, него су те одлуке донешене у Боеграду.
Цитат:Скоро да је логична последица да много Срба, свакако превише да би народ могао опстати, није доживљавала НДХ као смртог непријатеља, већ као своју "природну" државу.
Да, и мој прађед, инвалид из Првог свј. рата без ноге, којег су уватили кад је ишао да купи дувана и заклали, првих дана рата, исто је ваљда доживио то као "природну" ствар.
Цитат:Такво стање је трагично само по себи. Но, горе је због тога што су Србијанци у ратовима 1912-1918 биолошки сатрвени, те су упрво ти несретни Срби требали постати лучоноше државотворности. Како се сваки дан уверавамо, ништа од тога.
Па нијесу могли бити лучоноше државотворности, СРПСКЕ, јер су Србијанци стварали државу за несрбе. При томе су Срби и преко Дрине и преко Саве и Дунава извукли дебљи крај и платили цех, најприје тиме што су културно и економски заостали горе него под Турцима, а онда су и биолошки тамањени без милости. И то баш преко те "бановине хрватске", створене од Београда, при чему нико те Србе није ништа питао.
Ако те занимају више та дешавања, прочитај Мољевићева писанија из тога времена.
Но, и он теби исто ваљда не ваља јер је и он с те друге лоше стране ријеке.
Цитат:Напримјер, веома уважени члан предсједништва Хрватског државног сабора Независне државе Хрватске био је др Саво Бесаровић, иначе блиски пријатељ Др Анте Павелића.
Чланови Хрватског државног сабора у том сазиву били су Срби др Светислав Шумановић, вице-бан Хрватске и Славоније од 1903 до 1906 године, те предсједник Управног одбора Српске банке из Загреба од 1929 до 1941. године, као и Урош Додер.
Министар “без лиснице” у Влади НДХ био је и магистар фармације Љубомир Пантић, апотекар из Бијељине.
Србин, генерал Ђуро Грујић, особа од највећег Павелићева повјерења, главар главног стожера Хрватских оружаних снага је на процесу пред Врховним војним судом у Београду, у септембру 1945 године изјавио: ”Велики број Срба православаца је био високо позициониран у Хрватској војсци, а велики број цивила, православаца и Срба своју су обвезу према држави одрађивали на друге начине.
Федор Драгојлов био је генерал-пуковник у Хрватској војсци, а у периоду од 1943 до краја 1944 главни заповједник Хрватске војске.
Високе положаје у војсци Независне државе Хрватске имали су и слиједећи Срби: генерал Јован Искрић, генерал Михајло Лукић, генерал Мирослав Опачић, усташки крилник и генерал Душан Палчић, генерал Милан Десовић, зракопловни генерал Ђуро Драгичевић, те зракопловни генерал Милан Узелац.
Од оних такозваних „ситнијих риба “ мислим да свакако треба споменути познатог усташу-кољача Марка Шарца. Он је до Другог свјетског рата био Србин са дна каце, а од настанка Независне државе Хрватске усташа са још дубљег дна каце. Тај ноторни кољач је био усташки таборник у Торњу и Пакрацу, а касније логорник у Пакрацу. Био је човјек од особног повјерења пуковника Макса Лубурића, у ствари његова десна рука за подручје Пакраца, Липика, односно Западне Славоније.
(Ћирилизовао Нимбус).
Остало:
http://www.bosnjackooko.com/index.php?op...&Itemid=68[/quote]
Не видим какве везе то има са било чим, ал' ајде. Ти изузетци су примјер за шта тачно?
Ниједан од тих појединаца се није изјашњавао као Србин, него као Хрват.
Дакле, не могу они бити "ми" никако.
Цитат:И, шта сада? Наследици поменутих као канцер окупирао Србију, након што су прктично сами себе истребили из родних крајева.
Не бој се неће ти нико ништа отети. Ако ти сметају, а ти јатаган у руке па сјеци.
Немој овако ка пица некоме то набијати на нос, онако колективно, и ко је крив и ко није.
(18-12-2013, 11:20 PM)Нимбус Пише: Да не будем оптужен за необјективност или непознавање проблематике, ево вам један линк:
http://www.srpskikulturniklub.com/rezerve1
Не само не познајеш проблематику, него не познајеш ни најосновније ствари што се тога тиче.
Узми љепо па исчитај нешто, литературе има колко оћеш. И то не на брзину исписане чланке, него историјску грађу.
Цитат:Није спорно да су Срби у АУ 1914 (али и раније - сетимо се Калаја) били у тешкој ситуцији.
Није спорно ни да је било добровољаца. Чувен је нпр. Сремски добровољачки одред.
Међутим, чињенице претежу на другу страну.
Чиљенице претежу на другу страну? Стварно ја не знам који је враг био онијем Личанима и Херцеговцима, да из Америке преко цијелог свијета, потегну да дођу да се боре за Србију?
Откуд баш Личани и Херцеговци? Па отуда што је српска емиграција у Америци била мала, а из та два краја највише је било Срба у Америци.
И то су Срби који су остављали сређен живот, посао, све погодности, да иду да се боре за ту Србију, коју никад нијесу ни видили у животу.
По теби и твојијем чињеницама, они су били будале. И ја то мислим у неку руку, јер мало-мало па читам ваше пљување по њима.
Ти људи нијесу били мобилисани у А-У војску, јер нијесу били у А-У у тренутку рата.
Ништа они нијесу другачији од њихове родбине који су мобилисани.
Откуд то да они долазе чак из Америке да се боре за Србију, који никад нијесу ни видили у животу, и о којој су највјероватније знали веома мало, готово ништа.
Осим да су тамо Срби.
Од моје прабабе брат је био један од њих. Једва да се знао и потписати. Готово ка дјете је отишао у Америку.
Цитат:Ни један Србин, високи официр, није прешао на српску страну, без обзира на ужасе Добојског, Арадског и других логора, од којих памет стаје. Не ради се само о Боројевићу. А шта ћемо с онима који су касније пребегли у НДХ и ставили се Павелићу на располагање?
Проценат дезертерства у БиХ био је убедљиво најнижи у АУ Монархији. Генерално, Срби су се борили одлучно, често до последњег метка. Супротно, они који су заробљени на руском фронту, па се (невољно?) пријавили у добровољце, лоше су се показали. У Добруџи толико лоше да су повучени са фронта као неупотребљиви. На Солунски фронт их је стигло око 12.500.
Кад се све сабере, више је Срба одликовано и унапређено од ћесара због храброг држања, него што је било добровољаца. (О мајору "Суџуку" и његовим "делима" у Мачви нећемо, ваљда је у питању појединац).
Увијек исти "извори". Гојко Николиш и Васа Казимировић.
Цитат:Али, ово је само први део проблема.
Како је могуће, са свим помињаним искуствима, да се "западни" Срби тако масовно ставе под хрватску команду а против своје државе и своје Краљевине и свог народа од 1941 па надаље?
Као прво, четници и партизани у тијем крајевима су били пола-пола. Као друго, појачања партизанима су стизала са разни страна, а четници нијесу добијали никаква појачања осим од партизански пребјега.
Ђујић је тражио од Драже појачања цијели рат а Дража му послао пар људи.
Онда је послао Херцеговце. Ђе су Србијанци били? У пролетерским бригадама?
Цитат:Оно што су партизани урадили у Србији 1944, када су упали иза руских тенкова - пазите, у Србију у којој је било скоро 500.000 избеглица, рођака тих партизана - ти злочини и пљачка, је апсолутни скандал и морални фијаско Крајишника и Црногораца.
Биће није се дало Ранковићу, Круцуну, Марковићима, Стамболићима, Ћосићу и другим србијанским пролетерима убијати по Србији? Што је то, ко страшније, него кад су "поносни синови Шумадије" у име револуције убијали по другим српским крајевима? То је фијаско, а ово ко није.
Мало сутра.
Цитат:Чини се као да су се светили због пораза у Првом светском рату. Па и да није у питању освета, јесте срамота која се не може опрати.
Срамота је опрата.
"Оскудним"
бројем добровољаца. Иако сами Србијанци, официри и ђенерали, свједоци, тврде да је та помоћ била ко од Бога послата.
![[Слика: 575743_674700632570491_1490211627_n.jpg]](https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/575743_674700632570491_1490211627_n.jpg)
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)
![[Слика: 57290917.jpg]](http://img36.imageshack.us/img36/8620/57290917.jpg)
![[Слика: Bosnjaci_I_svjetski_rat_3.jpg]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/bs/2/26/Bosnjaci_I_svjetski_rat_3.jpg)
