[Nedicevac]

U vreme kada je Srbska nacija raspinjana na krstu lažne levice ( Milosević, Đinđić...) i lažne desnice ( Drašković, Šešelj...), a hrvatsko- muslimanski nož ponovo pravio rane na telu našeg narodnog bića, u vremenu progona, gladi, sankcija, u deceniji nebivalog stradanja svega što je Srbsko i pravoslavno, na političkoj sceni pojavio se Nebojša M. Krstić, sociolog po obrazovanju, hrišćanski nacionalista u srcu i političar po prizivu Božijem. Verujući da je čovek, kao Ikona Boga Živog i Istinitog, pre svega Crkveno, a ne partijsko biće, Krstić je svojim političkim angažovanjem stremio ka sabiranju i ujedinjenju svih Srbskih nacionalističkih snaga, u cilju obnove Srbske države i Vaskrsa raspetog Srbstva. Znajući za šta valja mreti, ali presvega i za šta živeti i boriti se, Nebojša je Srbskoj omladini ponudio jedini mogući put opstanka. Odbacivši sve zablude Evropsko-židovskog materijalizma, oličenog u raznim socijalističkim eksperimentima, ali i zabludu tz. hipi pravoslavlja i gradjanske tolerancije, koji su već tada pretili svojim otrovnim pipcima, Nebojša je hrabro istupio kao otvoreni antiglobalista, i protivnik svakog oblika demokratskog uređenja Srbske države. Nakon petoktobarske revolucije, kada je crvena okupacija smenjena žutom, nove vlasti po diktatu svojih čivutskih gospodara, pokušavaju da izvrše pritisak na Nebojšu Krstića. Od njega se traži da ne odustaje od svog političkog angažmana, ali da se stavi u službu DOSovske države i da tako zavodi i obmanjuje nacionalističke snage, na isti način kao što su to činili, Koštunica i Drašković. „Neustrašivi Nebojša, krstonosni Krstić" odbio je sve pritiske i ostao veran svojim idealima. Konačno, po direktnom naredjenju „visokog predstavnika evropske unije", Nebojša Krstić je ubijen u noći između 3. i 4. decembra 2001. godine. Pokret koji je Krstić osnovao i predvodio do same smrti, ubrzo nakon toga je stavljen pod kontrolu tajnih policijskih službi, odbori sirom Srbije su raspušteni, a cilj koji je Krstić postavio, zamenjen praznim partijaškim parolama i mlakim delima. Baš onako kako je demokratska vlast i želela.
U nadi da Nebojša Krstić nije uzalud umro, i da će u Srbiji kad za to dođe vreme, ponovo stasati neki novi Krstići, postavljam ovaj snimak sa jedne od desetina tribina pod nazivom Raspeto Srbstvo, održanih od 1999. do 2001. širom Srbije. U sećanje na Nebojšu Krstića, Srbskog viteza....

1. deo
http://www.youtube.com/watch?v=DlVv0jdLBW4

2. deo
http://www.youtube.com/watch?v=g5KUYQ6FtME

3. deo
http://www.youtube.com/watch?v=CzQ8rznyLrw

4. deo
http://www.youtube.com/watch?v=W3PgKjmgLC8

5. deo
http://www.youtube.com/watch?v=pTIOD1V7vdY

[Лепи Бора]

Бог да му Душу Прости и Насели у Небеској Србији.

[Милослав Самарџић]

А јел имаш неки доказ да је Небојша користио термин ''Жидови'', или опет додајеш, као ономад у оном случају?

[Лепи Бора]

И ја реко дал да дискутујем о пропратном тексту Недићевца?
Али реко боље да не чачким мечку.
И онако се све види...

У сваком случају боље да пише о Небојши, него љоти.