Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Филм ''ОТАЦ''
#1

У току је рад на пројекту који за циљ има израду првог играног филма о Св. Сави и Симеону Немањи!

www.film-otac.com

Тренутно се довршава сценарио и прикупљају средства за остварење пројекта. Сви који уплате било који износ постају ктитори филма и могу да прате настанак сценарија, кад дође време за то - аудиције за поједине глумце и још понешто што неће бити доступно свима. Прва сцена је доступна свима!

Филмски пројекат ОТАЦ покренули су Фондација Наслеђе Отаца и продукцијска кућа ОПЕТ&ОПЕТ и убрзо је наишао на подршку у државним и црквеним круговима, међу Србима у Србији и расејању. Да би ОТАЦ заиста био српски национални пројекат неопходно је да буде резултат што шире подршке и заједничке воље. Воље сваког од нас!

Посетите интернет презентацију филма ОТАЦ, упознајте се са идејом српског повратка у будућност и учествујте у њој!

http://film-otac.com/rs/film

ДИНАРСКЕ УПЛАТЕ

Прималац: Фондација НАСЛЕЂЕ ОТАЦА, Љубе Дидића 21/с1, Београд
Сврха плаћања: Донација
Број рачуна: 160-389870-92

ДЕВИЗНЕ УПЛАТЕ
(СВЕ ВАЛУТЕ)

Beneficiary:
IBAN /RS35160005400000473457
FONDACIJA NASLEDJE OTACA
LJUBE DIDICA 21/C1
Beograd (Palilula)
Republic of Serbia

Account with institution:
Swift: DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVIĆA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA

УПЛАЋИВАЊЕ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА - на сајту

[РАДЊА ФИЛМА]

Сценарио филма ОТАЦ бави се периодом од доласка остарелог владара Немање као монаха на Свету Гору до повратка са очевим чудесно мироточивим моштима његовог сина Саве у грађанским ратом опустошену, осиромашену и изгладнелу Србију – десет година касније.
Зашто баш овај период живота две велике личности српске историје, два велика светитеља?
У поновном сусрету, тамо далеко од Србије, две јаке личности – оца, остарелог успешног владара и сина, младог монаха дубоке духовности – формиран је темељ српске државе, културе и цркве. Обојица су учинили оно неопходно да би свим својим силама послужили Богу и своме роду. Поднели су жртву. Немања је жртвовао заслужену удобну старост да би у аскетском подвигу још за живота додирнуо небеско и оставио наследницима свети узор, а Сава се одрекао мира Свете Горе да би Србе увео у ред озбиљних, духовно освешћених народа.

Један другог су својом љубављу на то практично принудили. Један другом су, понекад можда и на ивици сукоба, помогли да извуку најбоље из себе и тиме заувек остали да заједно служе Богу и роду. Отац и син. Као узори за вечност.
Филм ОТАЦ ће нам помоћи да за тренутак оставимо по страни клишее којима смо заробили два великана (а урадили смо то да бисмо лакше прихватили сопствену пасивност и раслабљеност). У филму ћемо сагледати чудо преображаја старог владара огрубелог од многих ратова и терета власти – у кротког и незлобивог светитеља, онога који се дословно руководи јеванђељским „кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга“ и, с друге стране, преображају младог човека великог духовног дара, у потпуности посвећеног самоусавршавању – у оца нације, који се враћа у немир света како би свим силама служио својим ближњима.
Опасност у филмском приступу овој теми лежи у владајућем сентименталном клишеу, а њено пуно откривање и разумевање могуће је тек у искреном, реалистичком сагледавању људских судбина. Да филм не би остао само добронамеран али тенденциозан поглед на националну историју, не смемо изгубити осећај за светост, али не смемо заборавити ни на успутне сукобе као и хумор, неопходан за истинито сагледавање догађаја и ликова.
Да бисмо лакше приступили великанима помажу нам и драгоцени ликови Немањиних пратилаца, старих ратника који су се заклели свом господару на верност до краја, који су дошли са њим и на Свету Гору да га прате до смрти. Као и већина публике они у почетку немају разумевање за високе духовне теме, а кад почну да се труде да ратничке способности претворе у духовне – то постаје извор низа симпатичних, па и комичних ситуација. Тек кад приону на подизање српског манастира на Светој Гори – за потомство – они у потпуности пронађу себе. На крају, љубављу ће и они заједно са својим господарем однети победу.

„Тромо се време вуче,
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Право је рекао Жерајић,
тај српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
ко хоће да мре нек живи!“
(Гаврило Принцип)
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним