04-08-2013, 06:30 AM
Свети Николај Жички и Охридски је тврдио да су три највеће вредности србског народа Бог, Краљ и Дом. Зато је он, као Србин
веран Краљу Петру II и одан монархији, био на страни Краљевог министра војног,Ђенерала Драгољуба - Драже Михаиловића....
За време познатог монструозног процеса ђенералу Дражи Михаиловићунеколико пута је поменуто и Владикино име, као име човека блиског Равногорском покрету и самом ђенералу. Михаиловић је рекао да је са Николајем држао везу преко човека "који је усмено могао да запамти сваку реч која му се каже и ништа није говорио. Ја говорим, он запише то у мозгу". Ђенерал Михаиловић је поменуо писма која је примио од патријарха Гаврила и владике Николаја, истичући да је "Николај биопротив комуниста".
Ове оскудне изјаве, ипак, не откривају значај односа који је Николај
имао са равногорцима и њиховим командантом.
Један од бораца ЈВуО, Јован Контић, из србског војног логора на
Синају, писао је 15. марта 1947. године владики Николају о Дражином
односу према њему, епископу Жичком, следеће: "Крајем марта 1943.
године био сам последњи пут код српског првоборца за слободу
ДражеМихаиловића. То је било у склопу планине Сињавине, у Црној Гори, уједној планинској колиби. Седео је он, Драгиша Васић и ја. Нештодоцније, пошто је са мном, новодошлицом, завршио главни део разговора,уђоше пуковници Лалатовић, Остојић и још неки, мени непознати, члановиШтаба.
Спуштала се ноћ. Онако тмурна и сањива и нехотично нас је подсећала нанеизвесну судбину мученичког српског народа. Сви смо ћутали. Изземунице, при брегу, допирала је песма војника Горске гарде:
Планино мајко љубави,
Планина цвете убави,
У теби живот проводе
Синови наше слободе.
Планино мајко љубави,
Планино цвете убави,
Чувај нам Дражу јунака,
Народног борца првака.
А када буде пред зору,
Сви ћемо с Дражом у гору,
У име Краља и Бога,
Да нам се врати слобода.
Неко од присутних рече: 'Ову је песму испевао владика Николај.' Чича
је, као и увек, нераздвојан од своје луле, пушио и замишљено ћутао.
Наједанпут одвоји лулу од усана и, док му је из очију избијала дубока
сета, изговори: 'Само да нам га Бог сачува, да преживи овај страшни
рат, јер смо много осиротели.'
Он, Дража Михаиловић, не рече ни да сте, нити да нисте Ви написали
горњу песму, коју сам вероватно неверно репродуковао, јер сам је
доцније забележио, али из дубине своје племените и витешке душе упутимолитву Богу 'да Вас сачува јер смо много осиротели'. У људима разумесе."
И заиста, од самих почетака рата однос ђенерала Михаиловића и владикеНиколаја био је синовско-очински. Николај је успевао да пошаље понекупоруку Дражи, а Дража је покушавао да га ослободи немачког ропства истарао се да послуша савете заточеног жичког епископа.
Из Љубостиње, а у току опсаде Краљева, Николај је 1941. молио Дражу да народ не излаже суровим нацистичким репресалијама. Писао му је да нам земља неће користити ако се истреби народ. Упозорио је Дражу да сечува острашћеног партијаштва и да му узор буде "патриотска Босна", укојој су се Срби, као један, окупили око заједничке борбе противусташких истребитеља. Ту је Николај Дражи указао и на стратегију:
"Ујединимо ово мало свежих народних снага, не да се с неким далеко
јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане."
Дража је већ 20. децембра 1942. године, од стране команданта Србије, ђенерала Мирослава Трифуновића, обавештен о томе да је Николај одведен из Љубостиње. Трифуновић је 31. јануара 1943. године пренео порукуНиколајеву Дражи: "Они који су ухапшени без кривице, ако буду ослобођени без икаквих услова, продужиће, као и до сада, Светосавским путем, а временом - остале комбинације. Деда - Чичи!" То значи да су Николају Немци нудили слободу под одређеним условима, али он то није прихватао (услови су свакако подразумевали известан вид колаборације). А 3. јануара 1943. ђенерал Дража преко Калабићевог курира поздравља Николаја, обавештава га о томе да Италијани и даље држе у ропству владику далматинског Иринеја (Ђорђевића), Николајевог пријатеља, и поручује: "Држимо тачно свој пут и на том путу ћемо истрајати Божјом помоћи." Четници су планирали ослобађање патријарха
Гаврила и Св. Николаја Српског из Војловице и 1943. године. Ови су на то били пристали, али од плана, због немачких мера чувања заточеника, није било ништа.
Јула 1944, у четничком листу "Шумадија", појавио се Николајев текст "О јунаштву". У фебруару 1945, Николај је, из немачког ропства, послао благослов Дражи, "великом војводи и јунаку нашем", указујући да је земаљска Србија малена, а небеска све већа и већа, да су јачи мртви од живих, да се води велика битка Христа против антихриста. Упозоравао га је да иде светим путем, да се Бог не псује, да буде "света војска" и "свети пут".
Ђенерал Михаиловић је одобрио да се у Словенији обједине националне снаге под вођством Дражиних официра; за то је био и владика Николај. У једном писму упућеном обједињеним националним снагама, ђенерал Дража каже: "Ако извучете патријарха (Гаврила Дожића) и епископа Николаја (Велимировића), могу нам много користити, али пазите да се они нигде не појављују где би се могла тумачити ма и најмања корист за Немачку. Они морају своје име сачувати потпуно светло за будућност. Ако стигну до Вас, поздравите их и молите благослов."
Николај је свим срцем био на страни Југословенске војске у Отаџбини - као монархиста, легитимиста и родољуб, и као поштовалац личних врлина ђенерала Михаиловића. Он је и у емиграцији наставио да се бори за истину о Ђенералу и његовој борби. Приликом свог сусрета са англиканским бискупом Џорџом Белом, 16. новембра 1945, Николај га је обавестио о свом ставу према Михаиловићу и комунистима: "Питао сам га за Михаиловића - да ли сам био у праву кад сам га похвалио 1941. (он је знао за ту моју беседу)? Да, рекао ми је он, нема ничег што би се могло одбацити: хвалите га и сада, с правом - он је добар човек, побожан човек - он жели уставну монархију. Али, Тито (за кога се Черчил у говору 1944. хвалисао да је његово откриће) је сатанистички човек, као и Лењин. Стаљин је још гори: његов режим је ужасан.
Јутославија је сада, попут Украјине, део Совјетске државе - а ови
бољшевици поступају према хришћанима исто као што су они бољшевици 1917-18. поступали према хришћанима у Русији."
Већ 1946. Николај је написао десетерачку песму "Дражин дух говори", у којој се Дража из Небеске Србије обраћа Србима, окружен народним
борцима - Павлом Бакићем, Јакшићима, хаџи Проданом, ђаконом Авакумом, Карађорђем, Алексом Ненадовићем, Илијом Бирчанином, Зеком Буљубашом и Хајдук Вељком, Змајем од Ноћаја и Јованом Курсулом, Милошем Обреновићем и кнегињом Љубицом, јунацима са Куманова и Кајмакчалана. Дража најављује да ће Србија бити ускоро слободна, а његов гроб откривен.
Николај је држао и везу са остацима војски ђенерала Михаиловића.
Чувени командант четника са истока Србије, Синиша Оцокољић-Пазарац,
који је у Италији покушавао да организује борбу против комуниста,
писао је владики молећи га за помоћ (имао је илегалну радио-станицу
"Сувобор" преко које је емитовао програм са италијанско-југословенске границе, све док га УДБА није киднаповала и убила). Из писама које је Пазарац упутио Николају види се да га је Николај смиривао и говорио му да ће се тешко шта постићи. Пазарац је, у писму од 25. априла 1953, рекао да је свестан горке истине да "Американци подржавају Тита и комунисте", али треба се борити и ширити гласове да Американци подржавају националне борце.
У свом делу "Земља Недођија" Николај је дао историософски осврт на
четничку борбу против нациста. Главни јунак дела је Спасо Спасовић,
који се нашао у немачком логору и кога нацисти муче. Он четничку борбу тумачи као борбу за србску слободу, а против крвожедне утопије "Трећег Рајха". Та је борба у складу са србском историјом и предањем. Говорећи о ђенералу Михаиловићу 18. јула 1954, у храму Христовог Васкрсења у Чикагу, Свети Николај је рекао: "Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим, тиме што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека, него за Бога. (...) Дража је био народни човек. (...) Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, причешћивао се и држао крсну славу. (...) Дража је био у законитом браку с венчаном женом. (...) Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. (...) Дража Михаиловић је био легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол Светог ратника. С временом ће тај ореол бити све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу."
Свети Николај Србски је прекоревао оне који су се клели у Дражу, а
живели неморално, непобожно и ширили неслогу међу Србима. За њега је Дража био човек достојан подражавања управо јер је био прави син светосавске Мајке Цркве.
Комунисти су ђенерала Михаиловића прогласили издајником и слугом
нацизма, као и Светог Николаја Србског. Они који настављају
комунистичку причу међу Србима, треба да знају да им подухват неће
успети.
Писма Светог Николаја Ђенералу Дражи
Прво сачувано писмо Николајево Дражи било је написано у јесен 1941, за време опсаде Краљева; оно гласи:
>> "Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа Србског сада се врши са неколико страна. Бог и народ -- треба се Бога бојати и Богу се молити, а народ свој волети и жалити.
Али, на жалост, има пуно безбожника који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи су од њих благовремено извукли своје породице из Градова, па онда почели немилосрдно да их руше, уништавају туђу имовину и убијају туђе мајке, синове и кћери. Авај, погибија србска од безбожника!
Неизмерно боли и мене и многе друге Србе, што се у последње време
почело ово рушење приписивати и Вама. Свет је у неизвесности, односно Ваших планова. Да ли заиста и Ви учествујете у борбама око Краљева или то неко злонамерно, а у своју корист ставља под Вашу фирму? Тако и по другим вестима: и ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког србског родољуба.
Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за србску слогу. Ако
икад она четири слова С треба да имају неки практичан и спасоносни
значај, то треба у овом времену.
Војвода Б.Г. (Богдан Гордић -- прим. В.Д.) причао ми је много о Вама.
Са дивљењем говори о Вашој мисаоности и храбрости. Али, жалим што не долазите с њим у везу, као и са другим чисто националним јединицама. Учините у овом правцу све што можете и то хитно. Чувајте се свих оних ортака који у Бога не верују. Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага - говоре Срби одувек. Зар могу радити на добру свог Божијег народа они људи који немају дубоку душу Србинову нераскидиво везану с Богом и Свецима крсним славама?
Партијаштво нас је страшно упропастило и осрамотило. Па зар да још
партијашимо? И то данас, и то у Шумадији? Па-триотска Босна данас може да послужи примером партијашкој Шумадији. Али, пођимо за неким примером. Ујединимо ово мало свежих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља србског у животу до бољих дана и за боље дане. Као кроз тунел путујемо. Али, моја је непоклебљива нада да ће Бог благи опростити нам многе и премноге грехе наше и да ће нас извести на велику светлост.
Уосталом, тако је прорекао и онај чудни кремански пророк, чија су се
сва прорицања до сада збила и с невероватном математичком тачношћу испунила. То није био неки гатар него прави Божји човек и визионар. Молим Вас, наредите Вашим људима да нипошто не псују Светиње, да се посведневно Богу моле и своје крсне славе како могу држе. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити прави Србин.
С поздравом и благословом одани Вам +Е. Николај
БОГ НЕКА ВАМ ЈЕ НА ПОМОЋ!"<<
На Богојављење 1944. патријарх србски Гаврило и Владика Николај из
заточења у Војловици пишу четницима посланицу:
>> "Велика страдања крсног распећа које преживљава благочестиви Србски народ на својој Голготи мученичке данашњице, падају тешкпм болом и раздиру неизмерном тугом срце Србскога Патријарха. Немајући могућности да ублажи и олакша чемерну судбину свога свештенства и народа, свестан своје заклетве, позива, дужности и части, он је радије остао сужањ у затвору уместо да буде на престолу издајник и сарадник са извеснима, који, свесно или несвесно, измећаре џелатима свога народа. У чврстој вери и непоклебљивој нади да ће доћи дан васкрса народа и државне слободе и срећне будућности Србског народа, а сматрајући верност Светосавској Цркви, своме узвишеном Краљу и љубљеној Отаџбини као највећи свој идеал и своју дужност, он остаје у своме ставу бескомпромисно и после 33 месеца свога заточеничког живота, јер једанпут само човек умире, па треба умрети часно и поштено, србски и хришћански, кад дође тај удес судбине.
Уз топли архипастирски благослов и искрени братски поздрав са дубоким поштовањем и великим дивљењем великом Чичи и његовим херојским саборцима доставити одговор".<<
У фебруару 1945. године, Владика Николај поново пише србском Чичи
>> "Бог Вас благословио, велики војводо и јуначе наш. И Вас и све Ваше сатруднике и сапаћенике, борце храбре за Крст Часни и Слободу Златну.
Малена је земаљска Србија, али је велика, и све већа бива Небеска
Србија, моћна и неодољива. Нека Вам је Небеска Србија на помоћи. Јачису мртви од живих. У Бога нема мртвих.
Где је Бог, ту је већина, ту и победа. Овај рат је највећи у историји
рат Христа против антихриста. То сви за сад не виде, али ће ускоро
видети. Јер ће се материјалистички рат јавити на крају као верски.
Зато нека буде света војска, свети народ, свети пут. Где се Бог псује,
ту је пропаст Готова. Бог је свемоћан. Он охоле обара, а кротке
прославља.
Крсташ барјак наш је народни барјак (на Плочнику, на Косову, на
Мишару, у Такову). Богомољци су повратили крсташ барјак.
Бог воли братство и јединство. Сједините се са свима који се Бога бојеи браћу воле. И Небеска Србија летеће пред Вама. Троје држати: тајну,свезу и дисциплину.
Нека Бог благослови душе родитеља Ваших, који се моле за Вас.
Вас и све Ваше поздравља Ваш смерни молитвеник
+Еп. Николај."
Из ових писама се види љубав Светог Николаја Свесрбског према вођи
Трећег србског устанка, који је био наставак Карађорђевог и Милошевограта за слободно Србство у слободној Европи.
Предајући ово дело Светог епископа охридског и жичког у руке браћи
Србима, надамо се да нас Господ неће презрети и да ће земаљску Србију,јадну и намучену, молитвама Небеске Србије вратити Богу и себи.
Преузети делови из књиге Жички устав аутора Слободана Обрадовић из Горњег Милановца.
Одбор за маркетин и информисање Равногорског покрета.
С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ
РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА
С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
веран Краљу Петру II и одан монархији, био на страни Краљевог министра војног,Ђенерала Драгољуба - Драже Михаиловића....
За време познатог монструозног процеса ђенералу Дражи Михаиловићунеколико пута је поменуто и Владикино име, као име човека блиског Равногорском покрету и самом ђенералу. Михаиловић је рекао да је са Николајем држао везу преко човека "који је усмено могао да запамти сваку реч која му се каже и ништа није говорио. Ја говорим, он запише то у мозгу". Ђенерал Михаиловић је поменуо писма која је примио од патријарха Гаврила и владике Николаја, истичући да је "Николај биопротив комуниста".
Ове оскудне изјаве, ипак, не откривају значај односа који је Николај
имао са равногорцима и њиховим командантом.
Један од бораца ЈВуО, Јован Контић, из србског војног логора на
Синају, писао је 15. марта 1947. године владики Николају о Дражином
односу према њему, епископу Жичком, следеће: "Крајем марта 1943.
године био сам последњи пут код српског првоборца за слободу
ДражеМихаиловића. То је било у склопу планине Сињавине, у Црној Гори, уједној планинској колиби. Седео је он, Драгиша Васић и ја. Нештодоцније, пошто је са мном, новодошлицом, завршио главни део разговора,уђоше пуковници Лалатовић, Остојић и још неки, мени непознати, члановиШтаба.
Спуштала се ноћ. Онако тмурна и сањива и нехотично нас је подсећала нанеизвесну судбину мученичког српског народа. Сви смо ћутали. Изземунице, при брегу, допирала је песма војника Горске гарде:
Планино мајко љубави,
Планина цвете убави,
У теби живот проводе
Синови наше слободе.
Планино мајко љубави,
Планино цвете убави,
Чувај нам Дражу јунака,
Народног борца првака.
А када буде пред зору,
Сви ћемо с Дражом у гору,
У име Краља и Бога,
Да нам се врати слобода.
Неко од присутних рече: 'Ову је песму испевао владика Николај.' Чича
је, као и увек, нераздвојан од своје луле, пушио и замишљено ћутао.
Наједанпут одвоји лулу од усана и, док му је из очију избијала дубока
сета, изговори: 'Само да нам га Бог сачува, да преживи овај страшни
рат, јер смо много осиротели.'
Он, Дража Михаиловић, не рече ни да сте, нити да нисте Ви написали
горњу песму, коју сам вероватно неверно репродуковао, јер сам је
доцније забележио, али из дубине своје племените и витешке душе упутимолитву Богу 'да Вас сачува јер смо много осиротели'. У људима разумесе."
И заиста, од самих почетака рата однос ђенерала Михаиловића и владикеНиколаја био је синовско-очински. Николај је успевао да пошаље понекупоруку Дражи, а Дража је покушавао да га ослободи немачког ропства истарао се да послуша савете заточеног жичког епископа.
Из Љубостиње, а у току опсаде Краљева, Николај је 1941. молио Дражу да народ не излаже суровим нацистичким репресалијама. Писао му је да нам земља неће користити ако се истреби народ. Упозорио је Дражу да сечува острашћеног партијаштва и да му узор буде "патриотска Босна", укојој су се Срби, као један, окупили око заједничке борбе противусташких истребитеља. Ту је Николај Дражи указао и на стратегију:
"Ујединимо ово мало свежих народних снага, не да се с неким далеко
јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља српског у животу до бољих дана и за боље дане."
Дража је већ 20. децембра 1942. године, од стране команданта Србије, ђенерала Мирослава Трифуновића, обавештен о томе да је Николај одведен из Љубостиње. Трифуновић је 31. јануара 1943. године пренео порукуНиколајеву Дражи: "Они који су ухапшени без кривице, ако буду ослобођени без икаквих услова, продужиће, као и до сада, Светосавским путем, а временом - остале комбинације. Деда - Чичи!" То значи да су Николају Немци нудили слободу под одређеним условима, али он то није прихватао (услови су свакако подразумевали известан вид колаборације). А 3. јануара 1943. ђенерал Дража преко Калабићевог курира поздравља Николаја, обавештава га о томе да Италијани и даље држе у ропству владику далматинског Иринеја (Ђорђевића), Николајевог пријатеља, и поручује: "Држимо тачно свој пут и на том путу ћемо истрајати Божјом помоћи." Четници су планирали ослобађање патријарха
Гаврила и Св. Николаја Српског из Војловице и 1943. године. Ови су на то били пристали, али од плана, због немачких мера чувања заточеника, није било ништа.
Јула 1944, у четничком листу "Шумадија", појавио се Николајев текст "О јунаштву". У фебруару 1945, Николај је, из немачког ропства, послао благослов Дражи, "великом војводи и јунаку нашем", указујући да је земаљска Србија малена, а небеска све већа и већа, да су јачи мртви од живих, да се води велика битка Христа против антихриста. Упозоравао га је да иде светим путем, да се Бог не псује, да буде "света војска" и "свети пут".
Ђенерал Михаиловић је одобрио да се у Словенији обједине националне снаге под вођством Дражиних официра; за то је био и владика Николај. У једном писму упућеном обједињеним националним снагама, ђенерал Дража каже: "Ако извучете патријарха (Гаврила Дожића) и епископа Николаја (Велимировића), могу нам много користити, али пазите да се они нигде не појављују где би се могла тумачити ма и најмања корист за Немачку. Они морају своје име сачувати потпуно светло за будућност. Ако стигну до Вас, поздравите их и молите благослов."
Николај је свим срцем био на страни Југословенске војске у Отаџбини - као монархиста, легитимиста и родољуб, и као поштовалац личних врлина ђенерала Михаиловића. Он је и у емиграцији наставио да се бори за истину о Ђенералу и његовој борби. Приликом свог сусрета са англиканским бискупом Џорџом Белом, 16. новембра 1945, Николај га је обавестио о свом ставу према Михаиловићу и комунистима: "Питао сам га за Михаиловића - да ли сам био у праву кад сам га похвалио 1941. (он је знао за ту моју беседу)? Да, рекао ми је он, нема ничег што би се могло одбацити: хвалите га и сада, с правом - он је добар човек, побожан човек - он жели уставну монархију. Али, Тито (за кога се Черчил у говору 1944. хвалисао да је његово откриће) је сатанистички човек, као и Лењин. Стаљин је још гори: његов режим је ужасан.
Јутославија је сада, попут Украјине, део Совјетске државе - а ови
бољшевици поступају према хришћанима исто као што су они бољшевици 1917-18. поступали према хришћанима у Русији."
Већ 1946. Николај је написао десетерачку песму "Дражин дух говори", у којој се Дража из Небеске Србије обраћа Србима, окружен народним
борцима - Павлом Бакићем, Јакшићима, хаџи Проданом, ђаконом Авакумом, Карађорђем, Алексом Ненадовићем, Илијом Бирчанином, Зеком Буљубашом и Хајдук Вељком, Змајем од Ноћаја и Јованом Курсулом, Милошем Обреновићем и кнегињом Љубицом, јунацима са Куманова и Кајмакчалана. Дража најављује да ће Србија бити ускоро слободна, а његов гроб откривен.
Николај је држао и везу са остацима војски ђенерала Михаиловића.
Чувени командант четника са истока Србије, Синиша Оцокољић-Пазарац,
који је у Италији покушавао да организује борбу против комуниста,
писао је владики молећи га за помоћ (имао је илегалну радио-станицу
"Сувобор" преко које је емитовао програм са италијанско-југословенске границе, све док га УДБА није киднаповала и убила). Из писама које је Пазарац упутио Николају види се да га је Николај смиривао и говорио му да ће се тешко шта постићи. Пазарац је, у писму од 25. априла 1953, рекао да је свестан горке истине да "Американци подржавају Тита и комунисте", али треба се борити и ширити гласове да Американци подржавају националне борце.
У свом делу "Земља Недођија" Николај је дао историософски осврт на
четничку борбу против нациста. Главни јунак дела је Спасо Спасовић,
који се нашао у немачком логору и кога нацисти муче. Он четничку борбу тумачи као борбу за србску слободу, а против крвожедне утопије "Трећег Рајха". Та је борба у складу са србском историјом и предањем. Говорећи о ђенералу Михаиловићу 18. јула 1954, у храму Христовог Васкрсења у Чикагу, Свети Николај је рекао: "Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим, тиме што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека, него за Бога. (...) Дража је био народни човек. (...) Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, причешћивао се и држао крсну славу. (...) Дража је био у законитом браку с венчаном женом. (...) Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. (...) Дража Михаиловић је био легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол Светог ратника. С временом ће тај ореол бити све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу."
Свети Николај Србски је прекоревао оне који су се клели у Дражу, а
живели неморално, непобожно и ширили неслогу међу Србима. За њега је Дража био човек достојан подражавања управо јер је био прави син светосавске Мајке Цркве.
Комунисти су ђенерала Михаиловића прогласили издајником и слугом
нацизма, као и Светог Николаја Србског. Они који настављају
комунистичку причу међу Србима, треба да знају да им подухват неће
успети.
Писма Светог Николаја Ђенералу Дражи
Прво сачувано писмо Николајево Дражи било је написано у јесен 1941, за време опсаде Краљева; оно гласи:
>> "Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа Србског сада се врши са неколико страна. Бог и народ -- треба се Бога бојати и Богу се молити, а народ свој волети и жалити.
Али, на жалост, има пуно безбожника који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи су од њих благовремено извукли своје породице из Градова, па онда почели немилосрдно да их руше, уништавају туђу имовину и убијају туђе мајке, синове и кћери. Авај, погибија србска од безбожника!
Неизмерно боли и мене и многе друге Србе, што се у последње време
почело ово рушење приписивати и Вама. Свет је у неизвесности, односно Ваших планова. Да ли заиста и Ви учествујете у борбама око Краљева или то неко злонамерно, а у своју корист ставља под Вашу фирму? Тако и по другим вестима: и ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког србског родољуба.
Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за србску слогу. Ако
икад она четири слова С треба да имају неки практичан и спасоносни
значај, то треба у овом времену.
Војвода Б.Г. (Богдан Гордић -- прим. В.Д.) причао ми је много о Вама.
Са дивљењем говори о Вашој мисаоности и храбрости. Али, жалим што не долазите с њим у везу, као и са другим чисто националним јединицама. Учините у овом правцу све што можете и то хитно. Чувајте се свих оних ортака који у Бога не верују. Никад у историји ниједан Србин без вере у Бога није учинио ниједно велико дело, од Немање до Карађорђа и војводе Мишића. Без Бога ни преко прага - говоре Срби одувек. Зар могу радити на добру свог Божијег народа они људи који немају дубоку душу Србинову нераскидиво везану с Богом и Свецима крсним славама?
Партијаштво нас је страшно упропастило и осрамотило. Па зар да још
партијашимо? И то данас, и то у Шумадији? Па-триотска Босна данас може да послужи примером партијашкој Шумадији. Али, пођимо за неким примером. Ујединимо ово мало свежих народних снага, не да се с неким далеко јачим од себе боримо сада, него само да очувамо што више робља србског у животу до бољих дана и за боље дане. Као кроз тунел путујемо. Али, моја је непоклебљива нада да ће Бог благи опростити нам многе и премноге грехе наше и да ће нас извести на велику светлост.
Уосталом, тако је прорекао и онај чудни кремански пророк, чија су се
сва прорицања до сада збила и с невероватном математичком тачношћу испунила. То није био неки гатар него прави Божји човек и визионар. Молим Вас, наредите Вашим људима да нипошто не псују Светиње, да се посведневно Богу моле и своје крсне славе како могу држе. Тешко је бити прави Србин. Само прави човек може бити прави Србин.
С поздравом и благословом одани Вам +Е. Николај
БОГ НЕКА ВАМ ЈЕ НА ПОМОЋ!"<<
На Богојављење 1944. патријарх србски Гаврило и Владика Николај из
заточења у Војловици пишу четницима посланицу:
>> "Велика страдања крсног распећа које преживљава благочестиви Србски народ на својој Голготи мученичке данашњице, падају тешкпм болом и раздиру неизмерном тугом срце Србскога Патријарха. Немајући могућности да ублажи и олакша чемерну судбину свога свештенства и народа, свестан своје заклетве, позива, дужности и части, он је радије остао сужањ у затвору уместо да буде на престолу издајник и сарадник са извеснима, који, свесно или несвесно, измећаре џелатима свога народа. У чврстој вери и непоклебљивој нади да ће доћи дан васкрса народа и државне слободе и срећне будућности Србског народа, а сматрајући верност Светосавској Цркви, своме узвишеном Краљу и љубљеној Отаџбини као највећи свој идеал и своју дужност, он остаје у своме ставу бескомпромисно и после 33 месеца свога заточеничког живота, јер једанпут само човек умире, па треба умрети часно и поштено, србски и хришћански, кад дође тај удес судбине.
Уз топли архипастирски благослов и искрени братски поздрав са дубоким поштовањем и великим дивљењем великом Чичи и његовим херојским саборцима доставити одговор".<<
У фебруару 1945. године, Владика Николај поново пише србском Чичи
>> "Бог Вас благословио, велики војводо и јуначе наш. И Вас и све Ваше сатруднике и сапаћенике, борце храбре за Крст Часни и Слободу Златну.
Малена је земаљска Србија, али је велика, и све већа бива Небеска
Србија, моћна и неодољива. Нека Вам је Небеска Србија на помоћи. Јачису мртви од живих. У Бога нема мртвих.
Где је Бог, ту је већина, ту и победа. Овај рат је највећи у историји
рат Христа против антихриста. То сви за сад не виде, али ће ускоро
видети. Јер ће се материјалистички рат јавити на крају као верски.
Зато нека буде света војска, свети народ, свети пут. Где се Бог псује,
ту је пропаст Готова. Бог је свемоћан. Он охоле обара, а кротке
прославља.
Крсташ барјак наш је народни барјак (на Плочнику, на Косову, на
Мишару, у Такову). Богомољци су повратили крсташ барјак.
Бог воли братство и јединство. Сједините се са свима који се Бога бојеи браћу воле. И Небеска Србија летеће пред Вама. Троје држати: тајну,свезу и дисциплину.
Нека Бог благослови душе родитеља Ваших, који се моле за Вас.
Вас и све Ваше поздравља Ваш смерни молитвеник
+Еп. Николај."
Из ових писама се види љубав Светог Николаја Свесрбског према вођи
Трећег србског устанка, који је био наставак Карађорђевог и Милошевограта за слободно Србство у слободној Европи.
Предајући ово дело Светог епископа охридског и жичког у руке браћи
Србима, надамо се да нас Господ неће презрети и да ће земаљску Србију,јадну и намучену, молитвама Небеске Србије вратити Богу и себи.
Преузети делови из књиге Жички устав аутора Слободана Обрадовић из Горњег Милановца.
Одбор за маркетин и информисање Равногорског покрета.
С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ
РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА
С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
