Опет.
машиш и уопштено причаш!
Павле Евдокимов је био лаик, друго ниси поткрепио став ни са једним правим аргументом!
Али да не ширимо, за почетак ми наведи који свештени канон дозвољава саслуживање или у најмању руку присуство Православних ритуалима иноверних?
Ево неколико канона који о томе говоре:
10. Апостолски канон:"Који се заједно са одлученим, ма и у кући, буде молио, нека се одлучи."
45. Апостолски канон:"Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи".
64. Апостолски канон: "Клирик или световњак који пође у синагогу јудејаца или јеретика да се моли, нека буде и свргнут и одлучен".
9. канон Лаодикијског сабора: "Не може се допустити да они који припадају цркви иду ради молитве или службе у гробља или у тзв. мученичке храмове јеретика..."
33. канон Лаодикијског сабора: "Са јеретицима или расколницима не треба се заједно молити".
О заједничкој молитви са јеретицима св. Јустин Српски је овако писао:
"Свој став према јеретицима, - а јеретици су сви који су неправославни -, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: "Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне...
Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима...Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. Важе несумњиво и за наш став према римокатолицима и протестантима. Јер римокатолицизам је многострука јерес, а о протестантизму и да не говоримо. Није ли још Свети Сава у његово време, пре седам и по векова, називао римокатолицизам " латинска јерес". А колико је од тада нових догамата папа измислио и "непогрешиво" одогматио!
Ово је свети Јустин писао Синоду СПЦ 1974. године, пред крај свог живота.
О томе да су канони који забрањују заједничке молитве са јеретицима и даље актуелни, јасно је из следећег тумачења еп. Никодима Милаша 2. канона Трулског сабора (иначе овим каноном је одређено који све канони, до тада, тј. до 692. године, донети, чине корпус свештених канона Православне Цркве) :
"...Дух Свети, који је надахњивао Оце, кад су издавали, обзиром на потребе у Цркви у једном веку, своја правила, тај исти Дух није престајао, нити ће престати надахњивати Оце, када се они у другоме веку у Његово име саберу, да према новим потребама Цркве пређашња правила промене или нова издаду. Али док се не истакне једно законодавно тело са онаквом надлежношћу какву је имао Трулски или други Васељенски сабор у погледу издавања правила, дотле свако правило које саставља данас општи канонички кодекс, у складу са другим односним правилима истога кодекса, безусловно је ваљано и строго обавезно за свакога ко хоће да припада Цркви".
„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)
(Последња измена: 11-02-2015, 04:12 PM од
херцеговац.)
