[Ратко]

ОСВЕТЉАВАЊЕ ИСТИНЕ
ДОКУМЕНТА ЗА ПОЛИТИЧКУ И ВОЈНУ ИСТОРИЈУ ЧАЧКА 1938-1941.
КЊИГА ПРВА:
http://www.snc.rs/tekstovi/na-vetrometin...NE%202.pdf


БР. 9, ЗБОР ЖИВКА ТОПАЛОВИЋА У ЧАЧКУ-ИЗВЕШТАЈ СРЕСКОГ
НАЧЕЛСТВА, 26. ЈУН 1938.
НАЧЕЛСТВО
СРЕЗА ТРНАВСКОГ
ЧАЧАК
Примљено: 27. јуна 1938. год.
Пов. 720/38

Предмет: Раднички збор у Чачку,
Извештај

Краљевској банској управи
Управно одељење - II -
САРАЈЕВО


У вези телеграфског извештаја овог начелства Пов. Бр: 720. од 26-VI-1938. године, част ми је поднети следећи извештај: Најављени за 26-VI- т.г. и одобрени од стране потписатог Раднички збор одржат је у Чачку дана 26 о.м. у просторијама хотела “Касина”. Збор је отворио пријавитељ истог Бојовић Душан, абаџ. радник из Чачка у 10 часова предложивши да присутни на овом збору изаберу председника. Неколицина присутних радника предложила је за председника Ћурчић Александра, овд. адвоката, који је и био
изабрат акламацијом присутних.
Захваљујући присутним на указаном поверењу претседник Ћурчић представио [је] збору присутног Др. Живка Топаловића, ком
је одмах затим дао реч. Бурно поздрављен од присутних Др. Топаловић почео је да држи говор на тему “о политичком положају радничке класе у Југославији”.
У самом почетку именовани је нагласио да пре кратког времена имао је могућности да посети нашу драгу савезницу Чехословачку, земљу чије име налази се у центру пажње целог света. Био је задивљен моћним положајем радничке класе у тој земљи
и решеношћу те класе да се одупре инвазији страних фашистичких земаља и да до краја штите завојевање слободе и демократске установе своје земље. Након тога прешао је на излагање положаја и економског и политичког радничке класе код нас у Југославији, оцртавајући тај положај у црним и песимистичким бојама.
Прелазећи на држање радника приликом будућих политичких избора у Народну скупштину, почео је да анализира закључени споразум бивше Х.С.С. и С.Д.К. са У.О. полит. странкама у којим [је] заступљен део Српског народа. Прочитавши тај споразум рекао је да радничка класа, ма да није звата и консултована при
редакцији тог споразума, начелно пружа руку том споразуму и подржаваће га принципијелно, јер одредбе тог споразума ма у многим детаљима нерасветљене и нејасне ипак су један корак ка већим слободама и завојевањима демократије.
Као први услов тог споразума је укинуће садањег устава, установљење приременог т.з. основног закона, са владајућом династијом Карађорђевића и постојећим Краљевским намесништвом. Други услов доношења изборног закона, по коме
ће се провести избори у уставотворну скупштину. Како се види из предњег, по мишљењу Др. Топаловића, не постоји никаква бојазан за расцеп државе на три дела, нити постоји бојазан за слабљење државног организма, јер војска од 150000-људи чиновнички апарат преко 300000 лица, 30000 жандарма и други чиниоци дају гаранцију за несаломљивост државног организма са његовом гвозденом конструкцијом. Што више тај споразум, тај споразум даје веће гаранције за прелаз од централизма, ка већој децентрализацији, што сада код нас није случај, а када
се опажа све јача укалупљеност и све веће ограничење слободе појединаца, а то све почев још 1928. године. По мишљењу Др. Топаловића потребан је заборав прошлости, која је одвајала Србе од Хрвата нарочито почев од скупштинских догађаја 1928. године и тек тада може да буде подигнут заједнички мост између
Београда и Загреба.
Садање стање у држави Др. Топаловић упоређује са колима
у која су упрегнута с једне стране коњ с друге стране крава (алузија на Србе и Хрвате), а код којих се невиди никаквог кретања ни напред ни назад, тако исто ни напредовање код државне целине, с обзиром на потпуно различите интересе Срба и Храва а који се нису могли споразумети се ни за 20. година.
Заступајући споразум између вођства Х.С.С. и вођства У.О. Др. Топаловић позива раднике да пруже подршку споразуму али наглашава да ипак није све јасно у њему, а нарочито у оном месту где се тражи укидање устава. У том његовом делу ништа није речено шта ће бити са недемократским и штетним по радничке интересе, по мишљењу Др. Топаловића законима о штампи, закону о збору и договору, а нарочито Закон о заштити државе. Ту се говорник осврће на случај приликом недавног боравка у Чехословачкој где је на позив присутних на тргу под отвореним небом могао да одржи говор без икакаве претходне пријаве полицијске власти. Без укинућа ових закона и дате широке амнестије за политичке кривце неможе замислити слободне
изборе у народну скупштину, онакве какви би конвернирали и радничкој класи и свима пријатељима слободе и демократије у овој земљи. Осим те нејасноће и неодређености у споразуму говорник прелази на другу његову нејасноћу а то је у делу где се говори о странкама “које имају корен у народу”. Непориче да многи министри у владама од 6 јануара па до сада имају присталице у народу, али сматра за потребно да такви министри у ауторитативним и диктаторским владама буду онемогућени за бирање за народне посланике или да уђу у будуће владе. Сматра потребним а изражава и наду, да ће неко у будуће платити цену коштања оних 40.000-бесплатних желез. карата са којима су путовали радници на недавни збор “Југораса” у Београду. Док не буду расветљене те нејасноће у споразуму нема гаранције да ће евентуална будућа влада бирана од стране странака заступљених у споразуму, неће бити какво четврто издање диктаторске владе и само они који су отворени присталице грађанских слобода смеју да уђу у будуће владе. По томе прелазећи на међународни положај говорник са симпатијом говори о Кини, Абисинији и Шпанији и каже да је на реду као жртва међународног фашизма била је скоро и наша савезница Чехословачка. Само јаким напрезом свих својих снага уз реалну помоћ њених савезница Француске и Совјетске Русије иста је могла да одбрани своје слободе, демократске установе и свој интегритет. Констатује са жаљењем да у свима земљама огромне управо невероватне своте новца троше се на наоружање “где се народни зној претвара у гвожђе”, али каже да је то једино срество заштити опстанке држава према оној народној “не боји се свака шуша Бога него батина”. На завршетку свога говора позива да радничка класа буде сложна, организована у своје синдикалне организације и тек онда може да постигне остварење својих интереса, јер каже да и диктатуре у свим земљама имају ослонца у делу народа, а то послодавци, чиновници и сви они који мање више зависе од постојећег владиног режима.
Каже да слободе као божји дух код човека неможе се никада угушити него само за кратко време ограничити; позва да радници
високо држе запаљену буктињу слобода и да не пружају руку фашистима.
Након одржатог говора Др. Живка Топаловића узео је реч претседавајући збору Ћурчић Александар овд. адвокат и завршујући збор између осталог рекао “ми марксисти
као лево крило социјалиста увек смо тврдили да се необрачунавамо са својим противницима путем псовки и погрда као недостојних човеку манифестација.
Нити такве псовке ни погрде [нисте] могли чути на овом збору”. Након тога позвао [је] раднике и сељаке да се једни другима помажу да буду сложни у борби за своја права и интересе и да се придруже свима онима који се боре за слободу и
демократију. Присутни збору при његовом дочеку било [је] око 200 а на завршетку 250 лица. Говорници су били прекидани честим знацима одобравања. Мир и ред није био нарушаван, и након збора присутни су се разишли у реду својим кућама.
Збор је завршен у 11.30 часова.
О предњем Министарство је извештено.

(ИАЧ, К-4, бр. 70) Срески начелник,
Арсен Петковић

Ћурчић је био члан и један од главних организатора КПЈ у Чачанском крају.

---

Пример јавног роварења комуниста када су забрањени и не могу отворено да наступају са чисто комунистичких позиција:

БР. 17, КОНФЕРЕНЦИЈА УДРУЖЕНЕ ОПОЗИЦИЈЕ-ПОЛИТИЧКА ГРУПА
ДРАГИШЕ МИШОВИЋА У ЧАЧКУ-ИЗВЕШТАЈ ПОЛИЦИЈЕ, 30. ОКТОБАР
1938.

НАЧЕЛСТВО
СРЕЗА ТРНАВСКОГ
ЧАЧАК
31 октобар 1938
Пов. Бр. 1312

Предмет: Извештај о одржаној конференцији
удружене опозиције у Чачку на дан 30. октобра тек. год

Краљевској банској управи
Управно одељење - II -
Сарајево

У вези шифроване депеше Пов. Бр. 1312/38 од 30. овог месеца част ми је поднети следећи извештај:
На дан 30. октобра 1938. године од 10.20 до 12. часова одржана је у кафани “Касина” у Чачку конференција присталица удружене опозиције-социјалистичке групе у Чачку на којој је извршена кандидација за посланичког кандидата и њему заменика за срез трнавски. На конференцији је било присутно око 250 лица, највећим делом радника, око 30 земљорадника и неколико студената.
Први говорник био је Александар Ћурчић адв. из Чачка познати комуниста који је у краћем говору објаснио присутнима важност предстојећих избора и позвао присталице опозиције да овога пута изађу заједнички на изборе да би после победе на истима вратили народу слободе, демократију и парламентаризам.
Нарочито је подвукао важност сарадње и удруживања између земљорадника и радника који су најбројнији у овој земљи, јер ће само удружени моћи да победе.
После Ћурчића говорио је Милић Марић кројачки радник из Чачка, који је истакао потребу и радничких претставника у парламенту, наглашавајући потребу да се удруже варошки и пољопривредни радници, јер су њихови интереси истоветни, а само удружени моћи ће да победе на изборима.
После овога говорио је Јовашевић Милош земљорадник из Прељине, који је нагласио данашњу тешку ситуацију наших земљорадника, који су неспособни да конкуришу на светским пијацама пољопривредним произвођачима из Америке и других земаља у којима се земља обрађује модерним пољопривредним справама и
где се обрађују огромни комплекси земљишта, док наши земљорадници обрађују примитивним срествима мале комплексе земљишта. Да би се то поправило он каже да је потребно да у парламент уђу прави представници земљорадника и радника, а
то ће успети само удружени на предстојећим изборима.
За овим је Јевтовић Милорад, студент права из Чачка испоручио присутнима поздраве уједињене студентске омладине из Београда која ће овога пута узети активног учешћа на изборима тражећи за народ слободе, права и хлеб.
Нагласио је важност удруживања радника, сељака и интелектуалаца. После Јевтовића говорио је Др. Драгиша Мишовић лекар из Чачка, познати комуниста, који је као такав одговарао код судских и полицијских власти. Придајући велику важност предстојећим изборима он каже да је потребно да се овога пута
удруже радници и сељаци, занатлије и ситни трговци као и интелектуалци јер ће само тако удружени моћи да извоју народна права слободе и праву демократију која ће омогућити и економску независност поменутим.
За данашњег претседника владе каже да је после доласка на власт казао да изборни закони нису добри у овој земљи и да ће их он изменити, али до данас он то није учинио, мада је то могао учинити, за три и по године своје владавине, па каже да је Др. Стојадиновић обећао да ће ове рђаве законе либерално примењивати, о чему ћемо се уверити ових дана.
За спољну политику каже да је треба управити и упутити на пријатељство према демократијама, које још нису пропале и које имају мана али их треба поправити.
Изражава неповерење Хитлеру, јер верује у незајажљивост његових прохтева за освајањем, помињући случај са Сарском облашћу, Аустријом и Чехословачком.
Говорећи о Мачеку, др. Мишовић каже да је он прави народни борац Хрвата и да је заузео правилан став у борби за народна права. Изражавајући своју веру у победу др. Мишовић позива присутне да се ангажују у предстојећој изборној борби до максимума и да буду дисциплиновани у том смислу, што ће мањина
строго поштовати одлуке већине, као што је правило код демократије.
После Мишовића поново је добио реч Александар Ћурчић, адвокат из Чачка, који је предложио за посланичког кандидата удружене опозиције за срез трнавски, као правог представника радника и сељака Др. Драгишу Мишовића лекара из Чачка, чија прошлост сведочи о томе, а њему за заменика предложен је од стране конференције Милутин Стојић24 земљорадник из Бањице, благајник
општине Јежевачке, што је конференција једногласно усвојила.
После овога конфереција је одлучила по предлогу Др. Мишовића да се упуте поздравни телеграми Блоку народног споразума и Др. Мачеку.
Са овим је конференција закључена у 12. часова. Иста је протекла у реду и миру.
Министарство је извештено.

Срески начелник
[нечитко]

---

Још један пример, са новим чланом екипе - комунистом и будућим партизанским командантом, Молом Радосављевићем:

БР. 22, ЗБОР УДРУЖЕНЕ ОПОЗИЦИЈЕ (СОЦИЈАЛИСТИЧКА ГРУПА), У
ТРНАВИ, 24. НОВЕМБАР 1938.

НАЧЕЛСТВО
СРЕЗА ТРНАВСКОГ
ЧАЧАК
25 - XI – 1938. год.
Пов. Бр. 22678

Предмет: Конференција удружене
опозиције социјалистичке групе у
Трнави на дан 24. овог месеца

Краљевској банској управи
Управно одељење - II -
Сарајево

У вези телеграфског извештаја под горњим бројем од данас, част ми једоставити следећи извештај:
На дан 24. овог месеца од 14.20 до 15.30 часова одржана је конференција удружене опозиције-присталица социјалистичке групе у селу Трнави овог среза, у кафани Чеде Салевића.
На овој конференцији било је присутно око 60 лица.
Први је говорио Момчило Радосављевић студент из Чачка, подвлачећи важну улогу студената у борби за добијањем народних права и слобода, а нарочито у времену када нема слободе штампе, слободе збора и договора, због чега су студенти једина гласила за сељака и радника, јер се ови само могу преко њих да се обавесте о догађајима како у нашој држави тако и у целом свету.
Како влада Др. Стојадиновића не влада по демократским принципима, већ се више служи фашистичким методама како се то ради у Немачкој и Италији, то је први задатак удружене опозиције да се бори противу фашизма и да тражи у овој земљи владавину како је у Енглеској и Француској.
После овога говорио је Душан Бојовић абаџијски радник из Чачка, који је излагао тешко материјално стање земљорадника и радника, критикујући при том уредбу о минималним надницама, јер радник са надницом према овој уредби неможе да живи, те је у овим моментима потребно да се уједине сељаци и радници и да гласају за Др. Мачека да би тако поправили свој социјални, економски и
привредни положај.
Последњи говорник био је Александар Ћурчић, адв. из Чачка који каже за владу Др. Стојадиновића да је најгора од свих после рата, нападајући је нарочито због тога што је обећала народу политичке законе, па је то прећутала те влада по старим наслеђним законима. Критикује: нема слободе збора и договора, и данашњи изборни закон, па каже да се у оваквом стању на изборима неможе
изразити права народна воља. У спољној политици за Др. Стојадиновића каже да је кривац за слабљење Мале Антанте и пропаст Чехословачке, јер у најновије доба Др. Стојадиновић се приближује нашим непријатељима који у својим земљама владају
фашистички, а то су Италија и Немачка. На крају свога говора хвали Др. Мачека за кога каже да је прави народни човек који тражи да се у народу заведе правда, која ће бити иста за сељака и за радника, а не да се води банкарска политика и политика богатих људи.
Са овим је конференција закључена у реду и миру.
Министарство је извештено у дупликату.


Срески начелник
[нечитко]

[Ратко]

Добар пример антидржавног и антисрпског рада комуниста, по принципу ''што горе, то боље'', уз забринутост за права Хрвата и клицање ''братском хрватском народу''. Просто је комично колико се користе одбрамбени механизми негације и пројекције:

БР. 23, ПИСМО ДРАГИШЕ МИШОВИЋА БИРАЧИМА И РЕЗОЛУЦИЈА
ЊЕГОВИХ ПРИСТАЛИЦА ДА ГЛАСАЈУ ЗА УДРУЖЕНУ ОПОЗИЦИЈУ, 27.
НОВЕМБАР 1938.

Писмо Друга Драгише Мишовића присталицама његове кандидатске листе за посланичке изборе 11. децембра 1938. године.

Другови!

Како су наступили нови моменти, како се ситуација за нас променила, тосмо принуђени да брзо заузмемо ново држање, како не би било штете за општу ствар, која је у питању.
Наша је листа одбијена. Сад није моменат да тражимо кривце. Они ће се сами показати. Ко није поуздан савезник у нашој општој народној борби за ослобођење од диктатуре и полуфашистичког смрада, тај ће открити своје лажно демократско лице.
Народ и историја ће их жигосати и дати за право онима, који су били и остали прави, несебични борци за добро радног народа и спас своје отаџбине.
Највећа одговорност лежи, у данашњој борби против најцрње реакције, на нама, на савезу радника сељака и свих поштених људи који су свесни тежине, озбиљности и важности садашњих избора. Наша група, свесна спољње фашистичке опасности која прети нашој, кврљу и гробовима милиона наше браће и другова,
створеној отаџбини, иде напред. Ми нисмо партизани себични и тесногруди. Ми нетражимо неки ћелепир за себе, за своју групу а на штету других савезничких група или на штету целог нашег народа. Не! Ми то нећемо! Пре свега и нада свим у нашем програму су поштење, правда, искреност и несебичност. Све за народ и
ништа противу народа. Кога је страх од тога, тај може сада и само још сада да нам наноси штете и да нас омета. Али ми знамо свој пут, пут опште народне борбе за слободу, правду и независност нашу. И тим путем хоћемо, треба и морамо, све чвршће, у првим редовима напред.
Пошто влада др. Милана Стојадиновића преставља стуб реакције и највећу препреку у данашњем моменту за остварење наше слободе и ослобођење од ропства, мрака и фашистичког блата у које упадамо, то смо ми т.ј. наша група, дужни да сваког дана све снажније иступамо против ње.
Слобода, демократија, народни споразум, то је оно за шта се боримо. Човек и покрет у које ми имамо поверење да ће ту борбу часно и поштено водити јесте носилац земаљске листе др. Мачек и покрет блока народног споразума, на чијем је он челу. Пошто другог и бољег начина за сада немамо, нити тренутно можемо
имати, то нам је дужност са др. Мачеком и осталим правим и искреним борцима за слободу и демократију, остати истрајно, чврсто и доследно. У удруженој опозицији постоје милиони наше браће и другова, честитих бораца и поборника демократије.
Ако у вођству “горе” или “доле” има по неки сумњиви, себичан и лажан “вођ” и “борац”, то није разлог да се ми смемо зауставити. На против! Баш то је доказ да морамо још боље кајише притегнути, да би још снажније наставили борбу у којој смо свом снагом и до сада учествовали, и 11. децембра гласати за земаљску листу др. Мачека.
Зашто?-Питаћете!
Баш зато да би се тих “тутора” и “цензора”, поред осталих невоља
ослободили. Да би једног дана и и ми могли као људи, са поносом живети, бирати, критиковати и под народну контролу све ставити.
Сад вам је јасно!
За сада вође и вођства контролишу народ. Народ иде својој победи после које ће све па и вођства сам бирати и контролисати.
Зато сви у борбу! Победа је на нашој страни!
Живела слобода!
Живела демократска слободна и независна Југославија народног споразума!
Живео савез радника, сељака и поштених људи!

25. новембра 1938. год. у Београду Др. Драгиша Мишовић с.р,


На радничко-сељачком збору одржаном 27. новембра 1938. године у Чачку у хотел “Касини” решено је да се вођству блока народног споразума и јавности упути следећа

Резолуција:

Избори од 11. децембра расписани су у веома тешкој унутрашњој и
међународној систуацији. Унутар земље беспослица и сиромаштво са једне стране, безакоње, корупција, безобзирно богаћење и насиље са друге стране. Радни народ лишен свих права и средстава да стане на пут овоме злу из дана у дан постаје све незадовољнији. Поред овога Хрватски народ и остали народи наше земље погођени
у најосновнијим националним осећајима, суровим гажењем њихових националних права и вређањем њихових осећаја, траже да им се у овој држави обезбеди живот достојан слободних народа. Овакво унутрашње стање постаје утолико опасније што доводи у питање опстанак државе, јер после предаје Чехословачке Хитлеру
долази на ред наша држава. Данас је свакоме јасно да је то питање дана.
Радничка класа Чачка заједно са сељацима и осталим сиромашним
слојевима, схватила је значај децембарских избора. Схватила је да од децембарских избора зависи којим ће путем кренути државна политика, да ли ће поћи опасним путем који води данашња Ј.Р.З. влада, путем још веће пљачке и насиља, путем пооштрене диктатуре, путем фашизирања и предаје државе на милост и немилост заклетим непријатељима наших народа Хитлера и Мусолинија, или пак, путем унутрашњег сређивања, слободе и демократије, братског споразума са Хрватима и осталим народима, путем јачања и спремања за одбрану државне независности и
националне слободе.
Радничка класа у заједници са сељацима и осталим сиромашним слојевима радног народа, ушла је у изборну борбу у савезу са осталим грађанским демократским странкама. У ту борбу није ушла да добије политичке мандате, већ зато што је сматрала да је дошао одсудни час да се извојују хлеб, мир, и слобода за све оне који поштено раде, за нову слободну и срећну Југославију, засновану
на братском споразуму слободних народа. Радничка класа заједно са сељаштвом и осталим сиромашним слојевима, пошто најактивније у народној ослободилачкој борби учествује сматрала је да има право - право за које је веровала да јој га нико поштен неможе оспорити - да у изборној борби кандидује и своје претставнике за
народне посланике. Хтела је да се у будућој Народној скупштини чује и њен глас и оно зашто се она бори.
С обзиром на све ово радничка класа среза Трнавског са сељацима и осталим сиромашним слојевима, на кандидационој конференцији одржаној 30 октобра на овом истом месту, кандидовала је друга Драгишу Мишовића на земаљској листи др. Мачека. Данима се са задовољством и одушевљењем хрлило у изборну борбу са
чврстом вером у победу народа над својим непријатељем Ј.Р.З. владом.
Међутим десило се оно чему се нико поштен није могао надати. Нашло се у вођству У.О. елемената који су спречили да се кандидација др. Мишовића прими на земаљску листу др. Мачека, јер да би то, тобож, било од штете за општу народну борбу противу режима. Колико је ово оправдано и колико су по општу борбу штетни они који су у њој најдоследније и најпожртвованије учествовали и водили је, подносећи при том беспримерне жртве, нека сваки поштен човек оцени. Ово одбијање није само лично погодило друга Мишовића већ и све оне које је он претстављао. Радни народ среза Трнавског то схвата као покушај његовог
отстрањивања из велике ослободилачке борбе наших народа и он ће умети достојно одговори онима који су одговорни за овакав поступак. Наглашавамо да то није дело читаве У.О. већ појединаца из вођства У.О. Одајемо признање претставнику др. Мачека и хрватског народа у Радном одбору У.О: који се искрено залагао да се и радном народу Србије да право да слободно кандидује оне претставнике које сам жели, па и радном народу среза трнавског да кандидује друга Мишовића.
Али ово ни за час није могло поколебати радничку класу, сељаке и остале сиромашне слојеве среза трнавског у њиховој решености да и даље учествују на челу снажног народног ослободичког покрета, јер радни народ зна да је главни народни непријатељ влада Ј.Р.З. и да је главни задатак дана за радни народ и све остале демократске и родољубиве покрете обарање те противнародне и издајничке
владе. У.О. не сачињавају само они из вођства, који су спречили кандидацију др. Мишовића већ огромне масе радника, сељака, сиромашних занатлија, трговаца и интелектуалаца, који желе само једно: да уједињени и непобедиви фронт слободе однесе победу над најопаснијим народним непријатељем Ј.Р.З. владом, и донесе
слободу, хлеб, мир, срећу и равноправност свих братских народа наше државе, на основи народног споразума и на тај начин створи срећу, демократску и снажну заједничку државу, која ће моћи да сачува националну независност и народну слободу, које су данас толико угрожене од Ј.Р.З. владе и њених савезника Хитлера
и Мусолинија.
Због тога је дужност сваког припадника покрета радничке класе, сељака и осталих сиромашних слојева, да и даље, и то са још већим полетом учествује у изборној борби и на децембарским изборима заједно са припадницима осталих демокрастких странака у срезу трнавском гласа за листу др. Мачека, око које се скупља читав радни, демократски и родољубиви народ целе земље.
За остварење народног споразума, за мир, хлеб, слободу и демократију, за срећну, слободну, и демократску Југославију, независну и снажну, напред ка победи!
Живео савез радника, сељака и свих сиромашних и обесправљених!
Живео братски Хрватски народ!
Живео народни споразум!

Саопштење радницима и сељацима, присталицама листе радничко- социјалистичких групација, кандидата ДР. Драгише Мишовића из Чачка, и његовог заменика Милутина Стојића, земљ. из Бањице

Акциони одбор на конференцији од 27. новембра 1938. год. саопштио да ће дати даље директиве о држању на дан 11. децембра. Овим путем се саопштава да је акциони одбор одлучио, да се бирачима остави слободно опредељивање за ма коју
опозициону листу у нашем срезу.
Акциони одбор апелује на бираче:
Да ни један не изостане са биралишта, јер би то био злочин према
демократији и слободама!
Да сваки настане на томе, да и његови познаници и пријатељи не дају свој глас за Ј.Р.З. јер је она непријатељ демократије и слободе и непријатељ сељака и радника.
Напред до победе!

АКЦИОНИ ОДБОР
(НМЧ, Збирка микрофилмова, K-2-618)

---

Нови лик је Ратко Митровић, комуниста и будући партизански комесар, а видимо како је Драгољуб Јовановић и у ово време (као и 1945) са ђаволом тикве садио:


БР. 28, ИЗВЕШТАЈ СРЕСКОГ НАЧЕЛСТВА О ДЕМОНСТРАЦИЈАМА У
ЧАЧКУ 9. ДЕЦЕМБРА 1938.

НАЧЕЛСТВО
СРЕЗА ТРНАВСКОГ
ЧАЧАК
Примљено 10. децембра 1938. год.
Пов. Бр. 1561

Предмет: Демонстрације присталица
У.О.-крајњих левичара у Чачку
9. овог месеца.

Краљевској банској управи
Управно одељење - II -
Сарајево


У вези телефонског извештаја од 9. овог месеца под бр: 23589, част ми је поднети следећи извештај:
На дан 9. овог месеца за 17. часова у хотелу “Крен” у Чачку био је заказан збор Ј.Р.З. - присталица посланичког кандидата Светолика Станковића. На овај збор дошло је око 1000. људи, већином сељака из разних општина среза трнавског.
Како је збор био заказан у биоскопској сали хотела “Крен”, то је исти око 17,30 часова отворен и отпочео свој редован рад. На збору је за време рада владао ред и мир.
У исто време, односно за време трајања збора око 18. часова скупила се једна група опозиционара, предвођена од крајњих левичара, у којој је било око 250. лица и отпочела да демонстрира против Ј.Р.З. пред самим хотелом “Крен” намеравајући да уђе у хотел “Крен” да тамо изазове пометњу, неред и тучу.
Како су органи полиције већ били на лицу места и видели отворене намере демонстраната који су предводили познати комунисти и присталице Др. Драгољуба Јовановића, који су масу били харангирали, раздражили и у великој мери наоштрили, спречили су
улазак у хотел “Крен” позивали их да се разиђу. Међутим демонсранти нису хтели одазвати се позиву власти да се разиђу и да престану са демонстрирањем пред хотелом “Крен”, већ су чак почели каменицама гађати у прозоре хотела “Крен”, тако да су разбили неколико прозора.
Из поступака лица која су водила демонстранте и дражили на стварање хаоса и нереда, као и њиховог става према полицијским органима видело се да исти желе судар и са влашћу, односно судар са полицијским органима, јер су својим држањем изазивали полицијске органе на употребу силе, те је на лице места доведена и жандармерија, пошто је на лицу места већ била градска стража, те је
тако на лицу места био довољан број полицијских чиновника, жандармеријских органа и полицијских стражара способних с обзиром на њихово бројно стање да демонстративно спрече у њиховој жељи да продру у хотел “Крен” да разбијају камењем стакла на хотелу, неупотребљавајући при том ни хладно ни ватрено
оружје.
Када су демонстранти видели да се на лицу места налази довољан број органа јавне безбедности и да ће им бити онемогућено извођење демонстрација како су то они намеравали, они су почели да се повлаче, али је неко од њих у том моменту испалио два револверска хитца и бачено је неколико каменица на прозоре хотела
“Крен”, па се један део истих удаљио у правцу Велике пијаце. Како је у то време баш поред хотела “Крен” отпочео корзо, то је се скупила једна маса радозналог света, те су полицијски органи приступили одмах успостављању потпуног реда у улици удаљујући са лица места све демонстранте, који су били ту заостали. За то
време први део демонстраната, који се је мало раније повукао испред хотела “Крен” пролазећи улицом “Краља Милана” разбио је прозор на књижари Браће Шљивића, а затим прозор на канцеларији Г. Војка Чвркића, Министра пошта, телеграфа и телефона и најзад развалио један део ограде на дворишту адв. Васић Миодрага,
посланичког кандидата на листи Ј.Р.З. разбивши му при том каменицом и један прозор. Како су ту полицијски органи разбили демонстранте исти су се удаљили и касније поново почели да скупљају у хотелу “Лазовић”, где су имали намеру да одрже манифестациону конференцију. За то време био је потпуно успостављен ред и мир пред хотелом “Крен”, те је чак и сам корзо отпочео да се нормално креће. Тада су сви демонстранти, као и један део осталих присталица У.О. скупили се у хотелу
“Лазовић” у намери да одрже конференцију а ако им иста није била одобрена од стране власти. Полицијски чиновник је одмах ушао и саопштио вођству удружене опозиције и сазивачима ове конференције, да је иста од стране власти забрањена, па их није позвао да се разиђу и да присутни несмеју ноћу, јер је тада било око
20. часова, да манифестују или демонстрирају, јер ће искусити строге законске последице и силом власти бити растерани. Међутим сазивачи, као и вођство У.О. није хтело и поступити по тражењу власти и отпочело је са конференцијом. С обзиром на то да је маса присутних била у раздраженом стању, и под утицајем алкохола, а наочито имајући у виду то да су крајњи левичари односно комунисти
и присталице Др. Драгољуба Јовановића желели да изазову власт на употребу силе, то је од стране власти сматрано као целисходно, да власт не продире у сам локал, већ су органи поставили са свих страна хотела “Лазовић”, ради спречавања других лица да уђу у хотел, као и ради тога да регулишу излажење масе из хотела
на улицу.
Око 21.30 часова присутни су почели да се разилазе из хотела “Лазовић” појединачно или по два до три, а органи власти су регулисали то излажење и опомињали исте да се разилазе својим кућама, јер ће свако манифестовање ноћу бити силом власти спречено те су се сви присутни ускоро разишли својим кућама,
тако да је око 21.30 часова заведен потпун ред и мир у вароши Чачку.
До прикупљања демонстраната, који су око 18. часова правили изгреде пред хотелом “Крен”, дошло је у главном захваљујући томе што је у Чачку био пазарни дан, те је град био препун сељака, међу којима је било доста и напитих, а комунисти, нарочито чачански студенти и присталице Др. Драгољуба Јовановића вршили
су преко целог дана опозициону агитацију међу сељацима и другим елементима левичарски расположеним, те су успели да скупе масу од око 250. лица, како је горе напоменуто. Вођство ових демонстрација држао је у својим рукама Ђорђе Поповић адв. из Чачка, који је код власти евидентиран као комуниста и познат као
један од блиских срадника Др. Драгољуба Јовановића, који је по својој природи веома темпераментан и изразито бунтован човек, тако да у моментима губи сваки критеријум и пада у један чудновати занос, желећи судар било са противником у
политичком погледу било са органима власти, што је такође отежавало уредовање у горе поменутој ситуацији. У овом његовом послу, Поповића су помагали: Ђока Миловановић, дипломирани правник, волонтер при Окружном суду у Чачку, Богдан Теофиловић, адв. из Чачка, Александар Ћурчић, адв. из Чачка, Ратко
Митровић, студент из Чачка, Момчило Вилимановић, студ. права, Вук Стојић, земљ. из Трнаве, Момчило Радосављевић, студ. права, Милосав Милосављевић, обућарски радник из Чачка, и др., који су евидирани и познати као комунисти, а који су од стране полицијске власти и раније кажњавани за сличне изгреде.
Запажено је да се у групи, која је демонстрирала није налазило озбиљних лица и честитих грађана било са села било из града, а држање и поступање демонстраната наишло је на осуду целокупног грађанства, како оног које је видело, тако и оног које о догађају било обавештено преко других лица.
Грађанство је исто тако у потпуности одобрило држање полицијске власти, које је хладнокрвно и разумно интервенисала, тако да ниједно лице ма са које стране није повређено, а заведен је потпуни ред и мир и демонстранти спречени у њиховој намери да
продру у хотел “Крен”, спрече збор и изазову тучу са присутнима на збору. Према кривцима, односно изазивачима овог изгреда и демонстрација биће предузете законске мере.
Министарство је извештено.

Срески начелник
[нечитко]

КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 7395 Примљено 12. XII 1938
(ИАЧ, ДБ, К-5, бр. 101)

[Ратко]

Нови познати лик је комунистички терориста Раденко Мандић (грешком је уписано ''Манић''):

БР. 32, ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ЧАЧКУ 9. ДЕЦЕМБРА 1938. ИЗВЕШТАЈ
ЖАНДАРМЕРИЈЕ


КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ
Бр. 979
13. јануара 1939. год.
Београд

КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ
САРАЈЕВО


Команда жандармерије актом Ј.Б. бр. 135 доставила је следеће:
“Команда дунавског жанд. пука актом под Ј.Б. бр. 24. од 4. јануара о.г. извештава:
Приликом одржавања демонстративне поворке на дан 10. децембра пр. год. у Чачку, Дринске бановине која је поворка била забрањена од стране власти, учествовале су са осталим грађанима и ниже означени мајстори-радници, запослени у III одељењу војно-техничког завода у Чачку и то:
Човић Никола, радник 1. одељка; Васић Средоје, радник 1 одељка; Динић Витез радник 3 одељка; Манић Раденко мајстор-дреер 1 одељка; и Митровић Периша радник 1 одељка.
У демонстративној поворци радник Човић Никола носио је заставу а исти напред наведени певали су песму: “Ој девојко јаранице дошо Хитлер до границе, а Милан му ништа неће већ код њега мирно шеће”. Сем певања ове песме викали су: “Доле влада Милана Стојадиновића, доле полиција, доле жандармерија, доле батинаши и без законици који су продали све Милану Стојадиновићу да нас
туку”.
Све ове раднике приметио је каплар 4 специјалне станице у Чачку,
Радељевић Лука, који је тог дана био по наређењу Управника завода придодат на службу органима среза трнавског.
О предњем је 4 специјална станица у Чачку доставила пријаву Управнику III одељка војно-техничког завода.
Извештај није раније достављен с тога, што је станица проверавала податке по предњем”.
Министарству унутрашњих послова част је доставити предње Кр.банској управи с молбом за извештај.

По наредби
Министра унутрашњих послова
начелник
[нечитко]

---

Индоктринација личности у формирању...

БР. 37, ИЗВЕШТАЈ ЖАНДАРМЕРИЈЕ ПОВОДОМ ОТПУШТАЊА ЂАКА ИЗ ГИМНАЗИЈЕ У ЧАЧКУ, 2. АПРИЛ 1939.
Дежурни официр Команде Дринског жандармеријског пука у Сарајеву дана 5 априла 1939. год. у 21 час јавља телефонски.
-2 овог месеца приликом сахране Јаковљевић Стеве, ћака VI разреда гимназије у Чачку неки ђаци исте гимназије приложили су венац са комунистичком траком а када су професори скинули траку још у гимназији ђаци су протествовали.
Због тога је професорски савет чачанске гимназије 5 овог месеца отпустио 30 ученика који су уз протесте и негодовање напустили зграду гимназије. Демонстрација и нереда није било. Потребне су мере предузете.
[нечитко]

КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 1452 Примљено 6. IV 1939

---

''Ми, наука и религија''... А ту су и Хитлер и Мусолини

БР. 39, КОМУНИЗАМ У ЧАЧКУ-ИЗВЕШТАЈ ПОЛИЦИЈЕ 29. АПРИЛ 1939.
КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
ОДЕЛЕЊЕ ЗА ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ
Пов.бр. 25.543
29. априла 1939. год.
Београд

ПРЕДМЕТ: Комунизам у Чачку

КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ
САРАЈЕВО

Министарство унутрашњих послова примило је од Главног ђенерлаштаба у
горњем предмету извештај следеће садржине:
Главни ђенералштаб добио је извештај следеће садржине:
“9. априла т.г. око 19 часова испред хотела “Русија” у Чачку избиле су демонстрације у којима је узело учешће око 5-600 грађана, највише радника и средњошколске омладине. Демонстрације је предводио др. Лазовић. Чули су се повици; “Доле рат, доле завојевачи, доле тирани, доле Хитлер, доле Мусолини” у
хору поновљено је више пута: “Боље гробом него робом”.
Демонстрације су инспирисане од стране комуниста који су у последње време узели маха у Чачку, а који су успели да у сваку политичку акцију уведу и средњошколску омладину оба пола.
Са комунистима из Чачка одржава везе Милојко Ћирјаковић, земљорадник из села Вирова, који је 1927. године у Крагујевцу ухапшен због комунизма, а који је у једном припреманом чланку за “Чачански глас” написао следеће: “Ми, наука и религија”, па наводи: “Показало се је овде тачна констатација Карла Маркса у
предговору “Капитала”, да би црква радије допустила да нападнете 38 од њених 39 правила вере, него да јој одузмете 1 од 39 њених прихода”.
У томе чланку који није штампан Ћирјаковић говори: о једном предавању неког свештеника у Гучи о безверју и одпадништву од Бога и то предавање назива”планским заглупљивањем народа и одвођењем од стварног живота у коме се налази”.
Ћирјаковић спроводи комунистичку пропаганду по селима на врло вешт и убедљив начин и као такав познат је у целој околини.
Министарству унутрашњих послова част је предње доставити с молбом за
најхитнију и детаљну проверу и извештај о резултату.

По наредби
Министра унутрашњих послова
В.Д.начелника
[нечитко]
(ИАЧ, ДБ. К -5, бр. 47.)

[Ратко]

Сада нема говоранције о крвавом фашизму, злочинцима Хитлеру и Мусолинију, под тачком 1 је ''неучествовање у империјалистичком рату''...

БР. 49, ПЛАКАТ О ЗАКАЗИВАЊУ ЗБОРА У ЧАЧКУ ЗА 10. ДЕЦЕМБАР
1939. ГОДИНЕ, РАДИ СТВАРАЊА “СТРАНКЕ РАДНОГ НАРОДА” (ПОД
КОНТРОЛОМ КОМУНИСТА)
У недељу 10. децембра 1939. год. у 11 часова пре подне у сали хотела “Лазовић” у
Чачку одржаће се
ВЕЛИКИ ЗБОР
РАДНОГ НАРОДА
На овом збору говориће следећи говорници:
Веселин Маслеша, публициста из Београда
Драгојло Дудић, земљорадник и Клинаца Срез Ваљевски
Момир Томић, кројачки радник из Чачка
Милојко Ћирјаковић, земљорадник из Вирова, Срез Драгачевски
Милутин Стојић, земљорадник из Бањице, Срез Трнавски
Мирко Томић, адв. приправник из Београда
Александар Ћурчић, адв. из Чачка
Радници и сељаци, интелектуалци, ситне занатлије и ситни трговци,
омладино!-Радни народе
Бројност, снага и велика стваралачка моћ радног народа не могу дозволити да увек радни народ само помаже грађанске партије. Ми хоћемо Странку радног народа. Странку у којој омрзнута висока господа и крупни богаташи не могу имати утицаја, јер ову Странку стварају угњетени и оштећени, радни и сиромашни.
Оснива се наша странка правде и борбе за слободу. У нашој странци не могу бити заједно банкари и презадужени народ, власници фабрика и искоришћавано радништво, силни капиталисти и привредно угњетени. Ко честито жели бољи живот неће у господске и богаташке партије, јер оне су стваране да штите интересе обесних финансијера и властољубивих отпадника од народа, а њихови су интереси у супротности са интересима радног народа, умних радника, ситних занатлија и ситних трговаца.
Интерес радног народа могла би да одбрани само једна странка који би на своју заставу као свој програм ставила следеће захтеве:
1) Неучествовање у империјалистичком рату. Савез балканских држава са наслоном на Совјетски Савез
2) Демократизација земље. Расписивање скупштинских и општинских избора са општим непосредним и тајним правом гласа и пропорцијалним преставништвом. Доношење закона о слободи збора, штампе и политичког
удруживања. Укидање закона и суда за заштиту државе и амнестија за све политичке осуђенике. Право гласа за оба пола, као за људе тако и за жене.
3) Потпуна слобода организовања радничких организација и право штрајка. Модерно социјално законодавство.
4) Спровођење аграрне реформе; доба манастирских и државних имања земљорадницима који су без земље, или са мало земље. Бесплатни лекари и лекови за сиромашне сељаке, јефтина лекарска помоћ радницима, сељацима, ситним занатлијама и ситним трговцима, социјализацијом лекарске и апотекарске службе.
Брисање дужне порезе дужним занатлијама и ситним трговцима,
прогресивна пореза, јефтин кредит за занатлије и ситне трговце, социјално осигурање занатлија и ситних трговаца, укидање картела.
Таква странка, која ће напред изложено имати у свом програму и спроводити у раду неће бити господска и богаташка, већ ће то бити Странка радног народа.
Странка радног народа је према томе насушна потреба радника и сељака и свих ситних и сиромашних, јер они који раде, који све стварају што је за живот потребно, који хране све, могу и морају да утичу на политички живот земље, да кажу како треба управљати земљом и шта њима треба.
Само ће Странка радног народа, којој неће на челу стајати господа и
богаташи, већ радници, сељаци, поштени интелектуалци и ситни сопственици, борити искрено за слободу и интерес радног народа.
Зато дођите сви на велики збор радног народа, на заједнички договор о припремама за стварање странке радног народа.
О свему овоме говориће се на овом збору, а говориће о томе људи који су и до сада познати да хоће да се боре за ове захтеве не бојећи се жртава.
децембра 1939. год. САЗИВАЧИ

(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-44-6)

---

''Македонски и црногорски народ, обавештавају да српски радни народ подупире њину борбу за потпуну националну слободу. Борба српског народа да је и за њихову ствар. Да се здруже у овој борби за своју националну слободу и бољи живот у миру.
Народи Војводине и Босне, позивају се у борбу за њина права за
демократскије народне аутономије, заједно са српским радним народом да учине крај политичким угњетавањима, израбљивањима и ратним припремама...''

БР. 57, КОМУНИСТИ ПРОТИВ СРПСКОГ ХЕГЕМОНИЗМА-ИЗВЕШТАЈ
ПОЛИЦИЈЕ О ЛЕЦИМА, 21. ЈАНУАР 1940.
НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ТРНАВСКОГ
Пов.БР. 140/40. год.
21. јануара 1940. године
ЧАЧАК

Предмет: Убацивање и доношење комунистичких летака у Чачак

КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО


Начелству је част о следећем известити и послати по три примерка
пронађених летака:
Начелство је пронашло летке, летак под насловом “РАДНИ НАРОДЕ” у 62 комада, и летак под насловом: “НАРОДЕ” у дванајест комада. Што значи да је у Чачку донесен већи број ових летака и да је тај број растурен и сакривен.
Из летка под насловом: “РАДНИ НАРОДЕ” са потписом: “Учесници:
четрнајестог децембра”, кога су издали сигурно студенти комунисти из Београда, где је летак рађен и вађен на шапирографу, децембра месеца прошле године, очигледно је, да студенти комунисти удружени са радницима комунистима, траже и изазивају покрете маса, јер се то види из садржине летка. У овом летку се износе
догађаји сукоба студената и радника са органима власти, а ти се догађаји у летку препричавају на начин комунистички, да у масама изазивају незадовољства и сажаљење маса, као да је власт крива за те догађаје и да се власт осуди за изнете смртне случајеве, а не они који су изазвали сукобе и створили то крвопролиће.
У том летку се позива Српски Народ, да устане и пође у борбу за слободу. У борбу за слободу радног народа и његовог организовања. У борбу за слободу угњетених народа. Да се радници збију у своје редове у борби за боље животне услове, противу
скупоће и беспослице. Сељаци, да се повежу чврсто са радницима у градовима у борби за општа права, за укидање порезе за средњи и сиромашни сељачки сталеж, за брисање дугова, за јефтине кредите, за поделу сиромашним сељанима земље оних којима је то споредан приход, против кулучења, за повратак мобилисаних војника својим кућама, за њихове њиве и у њихове породице које грцају у беди.
Хрватски народ се позива и ставља му се до знања да је др. Мачек обећао слободу и њему и српском народу. Влада у којој он седи пуцала је на српске раднике, једине и најуспешније савезнике за Хрватску потпуну националну слободу и бољи живот. Па хрватски народ да крене у заједничку борбу.
Словеначки народ, позива се да подупре борбу српског радног народа против крупне великосрпске господе и Корошчевих издајица словенског народа. У заједничкој борби против заједничког непријатеља.
Македонски и црногорски народ, обавештавају да српски радни народ подупире њину борбу за потпуну националну слободу. Борба српског народа да је и за њихову ствар. Да се здруже у овој борби за своју националну слободу и бољи живот у миру.
Народи Војводине и Босне, позивају се у борбу за њина права за
демократскије народне аутономије, заједно са српским радним народом да учине крај политичким угњетавањима, израбљивањима и ратним припремама.
Радне жене, мајке и сестре и кћери. Позивају се у борбу против ропства жене и светог материнског права, за животе својих малих-неодвојиве од борбе радног народа. Да непате ћутке и да устану заједно са радним народом противу оних који бацају у беду жену и децу, а њине миле да баце у ратни пожар.
ОМЛАДИНУ позива у борбу са радним народом. Јер да је борба омладине за бољи живот за образовање, против спремања ратне кланице која би прогутала животе омладине за туђе интересе-заједничка борба радног народа.
Ситне трговце и занатлије позива у борбу са радницима. Да се ради о њиховој борби противу трустова и крупних лифераната, фабриката и шпекуланата.
СЕЉАКЕ. Позивају у борбу и да остваре савез са радницима. Јер се и сељаци пљачкају и бацају у беду од истих који пљачкају и раднике у граду. У борбу за земљу против намета и зеленашких дугова, против давања сељачких производа пљачкашким посредницима, да су сељачки савезници радницима у граду. Стављају сељаку на знање, да се сељак држи у ропству и беди и да га баце у рат за рачун
крупне господе. Да недају да опусте поља и њиве сељачке.
Другови и радници. Да се збију чврсто у своје редове пролетерске. Да се удруже са осталим радним људима града и села који пате исте патње. У борби за слободу штрајка и организовања. За боље наднице и боље услове живот[а].
А на завршетку овог летка, у борбу позива сав радни свет града и села, против скупоће, пљачке и угњетавања народа Југославије. У борбу против ратних хушкача, за савез са Совјетским савезом, јединим браниоцем мира и потпором радних маса у њиховој борби.
Из летка под насловом: “НАРОДЕ” са потписом “Уједињена Студентска Омладина” који је рађен на шапилографу у Београду, дана 16 децем 1939 г. чија је садржина комунистичких парола, такође је очигледно да студенти комунисти позивају масе на покрет против садањег стања у земљи. Они свој студентски став стално подвлаче као став немог права за бољи живот и против рата а никад
неговоре прави циљ своје борбе.
На оба летка са садржинама у оба летка, комунисти за масе подешавају своје пароле и са тако подешеним паролама они позивају масе у борбу, што је веома опасно за правни поредак и мир у земљи. Види се, они свој став подвлаче у све наивним обландама и осетљиво за сваког наричу “да му је право за бољи живот угрожено и да су они који се боре и своје и за туђе право”.
Треба пожурити са применом измена и допуна Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави: да се одмах интернирају они комунисти који су опасни за ред и поредак у појединим местима. А те би мере биле ефикасне да им се разбуцају штабови. Они се кураже између себе, да баш због ових мера треба да су куражнији и борбенији, али се та кураж не види. Јер се већ почело стукање
и повлачење комуниста од како је ова измена закона изашла, само не треба дуже чекати са применом, да то неби утицало повољно за даљи и борбенији рад комуниста који [се] још држе а од тога неће ништа бити.
Начелство и даље својим агилним радом чини све што је у моћи, да
применом закон. прописа сузбије комунистичку делатност на територији Среза, да се ове мере у масама осећају. Да начелство предузима све мере да се обавештајна служба до краја употпуни, да би на тај начин начелство било упознато са радом овд.
комунистичких организација и све њене делатности са примањем комунистичког материјала.
Опет подвлачим, што је показао и овај случај проналаска ових летака у овом броју, да је потребно извесне тајне раденике из радничких редова плаћати, односно частити извесним бакшишом за контакт са начелством, па моли да овај срез као изузетан због већег броја комуниста, добије на поверљиву службу бар извесну
суму новца ради утрошка на ову сврху. Молим да ми се верује да је ово потребно и да ће се новац највероватније трошити. Овакав извештај са лецима достављен Министарству.

Срески начелник
Жив.Томић
КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 379 Примљено 24. I. 1940.

---

''...Сматра да садања влада гура свесно омладину у рат и веже се за Француску и Енглеску, које назива ратним хушкачима и за које сматра да воде империјалистички рат. Даље приказује рат Финске са Совјетским Савезом као рат народа Финског у савезу са Совјетском Русијом противу владе фински капиталиста и угњетача Финског народа...''

БР. 58, ГОДИШЊИ ПОМЕН ДРАГИШИ МИШОВИЋУ-ПОЛИТИЧКИ
ГОВОРИ НА ГРОБУ, 21. ЈАНУАР 1940.

Рађено 21. јануара 1940. год. у канцеларији
начелника среза трнавског у Чачку.

Среском начелнику

О в д е

У вези вашег усменог наређења били смо данас присутни годишњем
парастосу Др.Мишовића на овдашњем гробљу. Исти је почео у 11.10 часова.
Присутних парастосу било је око 120 лица, већином овдашњег радништва. Након довршеног чинодејствовања од стране свештеника Гојка Ђукнића почели су говори.
Први је говорио Карајичић Недељко, радник из Чачка са станом у
Кн.Милошевој улици. Обративши се присутнима са “другови и другарице” именовани [је] евоцирао успомене на пок. Др.Мишовића говорећи о покојнику као о познатом борцу за слободу и права радног народа. Између осталог говорник је нагласио да је Др.Мишовић погинуо од злочиначке руке. Данашње стање
приказива као једно насиље које врше садањи властодршци на “грбачи радног народа”. Излазак из овог положаја види у организовању јаког савеза радника и сељака, који би могао да се одупре својим угњетачима. Апелује и позива присутне да се такав савез организује и сврстају у његове редове. Надаље спомиње догађаје од 14. децембра пр. године у Београду и исте приказује као проливање крви радног народа и студената од стране ненародног режима. Ненародност режима види и у вршењу интернирања представника радног народа и омладине по директивама из Загреба и сматра да Загреб преузима ранију улогу Београда. Споразум Цветковић- Мачек сматра као споразум хрватских и српских угњетача радног народа и сматра
да је такав поредак неиздржив. Сматра да садања влада гура свесно омладину у рат и веже се за Француску и Енглеску, које назива ратним хушкачима и за које сматра да воде империјалистички рат. Даље приказује рат Финске са Совјетским Савезом као рат народа Финског у савезу са Совјетском Русијом противу владе фински капиталиста и угњетача Финског народа. На крају говора позива присутне да без икаквог колебања наставе борбу коју је водио и пок. Мишовић и да се свим силама заложе за савез са Сов. Русијом, за мир, за брисање зеленашких дугова, за обарање скупоће и за борбу са беспослицом.
У току његовог говора потписати, сматрајући да овај говор далеко прелази границе једног посмртног говора и има чисто политичко екстремно левичарско обележје, а има и индиректног позивања присутних за обарање постојећег стања и поретка, двапут одлучно захтевали [су] да са говором сместа престане. Међутим говорник је запитао присутне да ли ће говор продужити, на што је добио одобрење масе у поклицима “не слушај их, продужи само, нека бележе шта говориш” и након тога говор је продужио.
По завршеном говору Карајичића говорио је Дудић Драгојло радник из Каменице среза ваљевског (за његово идентификовање ми смо
одмах предузели мере) који је поздравио присутне у име радника и интелектуалаца Ваљева, одакле он долази да присуствује годишњем помену Др.Мишовићу и носи њихове поздраве присутним. Кратко се осврнувши на личност Др.Мишовића нагласио је да [је] именовани био прави борац за правду и слободу и нарочито се залагао за право радног народа.”Погрешно је мислити, каже даље говорник, да
смрт Мишовића застрашива радни народ у његовој борби за своја права”, борба је настављена и води се огорчено ради победе правде над неправдом и слободе над насиљем, а која победа сматра да већ није далеко. Ту борбу продужио и даље каже даље говорник по угледу на пок. Др.Мишовића чија је слава као народног борца
прешла преко граница Чачка.
Трећи говорник био је_____________47 који је говорио у име омладине. Он каже да је пок. Мишовић био борац, а уједно и учитељ омладине пуне полета и идеала и да његовом смрћу и поред великог губитка омладина и даље наставља борбу за правду и слободу као и за права ситног човека. Позива присутне да
продуже дела Др.Мишовића и да без страха и са самопоуздањем наставе рад на извојевању слободе.
Говори након парастоса завршени су нешто касније од 12 часова и присутни у мањим групицама и појединачно разишли су се у потпуном миру и реду својим кућама. Од присутних између родбине и осталих запазили смо следећа лица:
Томић Момира кројачког радника, Михаиловић Драга, абаџију, Ђорђевић Славка, берберина, Симовић Михаила, студента права из Бањице, Јоловић Јована, столара, Рабреновић Радула, абаџију, Кривокућу Божику, жену кафеџије Пајић Војислава
(осуђиваног за комунистичку делатност) Павловић Милицу, Рогојевић Милицу, обе студен. Раду кројачицу са станом у “Војводе Степе” бр. 6 од чиновника - Бенић из Дирекције Шума и Стокић Љубиша (са женом) судију окружног суда у Чачку.
Из одржаних говора могла се лако запазити одлука комуниста и њихових следбеника и симпатизера да свом жестином наставе и даље борбу са постојећим поретком, искоришћавајући при томе и такве скупове као што су и парастоси, а уједно и њихову веру у победу њихових идеја усред ратних прилика у Европи и целом свету. Нарочито се има подвући чињеница присуствовање парастосу
Стокића Љубише активног судије Окружног суда у Чачку, што је свакако охрабрило присутне, а нарочито самог говорника у његовој одлучности да продужи говор након његове забране од наше стране, јер г. Стокић није напустио након тога парастос, односно гробље, а што су учинили Бенић и неколицина присутних.

21-I-1940. год.
Учтиви:
Фесенко Димитрије, срес. подначелник
Драг. Поповић, пристав, с.р.

Да је овај препис веран своме оригиналу за службену употребу тврди:

Сравнили:
Мих.Милосављевић с.р.
По наредби Среског начелника
подначелник
[нечитко]

Да је препис веран овереном препису оригинала тврди:
Сарајево, 3. септембра 1940. г.
Начелник управног одељења
Рад. [нечитко]
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-27-3, 4)

---

БР. 60,
''...По овоме што се зна на купљење прилога пристају радници оријентисани више као социјалисти, а не пристају радници оријентисани као комунисти...''

РАДНИЧКИ ИЛИ СТАЉИНИСТИЧКИ ИДЕАЛИ. ПОДЕЛА СИНДИКАТА У ЧАЧКУ ПО ПИТАЊУ ПОМОЋИ НАПАДНУТОЈ ФИНСКОЈ,
ФЕБРУАР-МАРТ 1940.

НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ТРНАВСКОГ
Пов. Бр. 226/40 г.
1. фебруара 1940. године
ЧАЧАК

Предмет: Извештај да је овд.
Раднички Синдикат добио налог
од Централе да купе добровољне
прилоге за Финску.

КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ
САРАЈЕВО

Начелству је част обавестити Банску управу о следећем:
Повереник ме је известио, да је овд. Раднички Синдикат добио Стр.
Поверљиво, Наредбу, заједно са списковима, да се код овд. радника купи прилог за Финску. Повереник зна и чује да је због тога међу радницима настао расцеп да изврше ту наредбу Централе из Београда, која је ову наредбу и дала. Д [........]
ово радници држе у тајности. По овоме што се зна на купљење прилога пристају радници оријентисани више као социјалисти, а не пристају радници оријентисани као комунисти.
Одакле је потекла наредба за прикупљање прилога за Финску, нисам могао тачно сазнати али по тврђењу неких радника, та наредба је дошла од Међународног радничког Синдиката преко централе Урса у Београду, и да су ту наредбу прихватили Социјалисти из централе у Београду, који су овај налог и овде
Радничком синдикату послали.
Ово је сад ново и тај преокрет код Радника не знам како се може тумачити.
Прикупљање прилога није почето.
Молим да се извиди да ли и код других Радничких синдиката има наредба за прикупљање прилога за Финску и како се то сад у овим приликама разуме: као и за наредбу шта треба у овом случају радити ако почну са прикупљањем прилога. До наредбе банске управе ја ћу забранити купљење прилога јавно и тајно.

Срески Начелник
Жив.Томић

[Ратко]

КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ
УПРАВА ПОЛИЦИЈЕ
Пов. Број: 1135/40
18. фебруара 1940. год.
У САРАЈЕВУ

Предмет: Прикупљање добровољних
прилога за Финску, извештај.-

Краљевској банској управи II
Сарајево

У вези расписа Краљ. банске управе Пов.Д.З.бр. 601/40 од 7. фебруара 1940 год. част ми је известити да се на територији града Сарајева није приметило купљење прилога за Финску међу радничким редовима а нити је дошла каква окружница од централе УРССЈ-из Београда, сем што је изашла нотица у листу
“Радничке новине” бр. 5 од 2 фебруара 1940 год. на страни 1, која гласи:
“Синдикална интернационала се солидарише са Финском.-Централа
УРССЈ. добила је од Међународног синдикалног савеза писмо у коме се изјављује солидарност са Финским народом и упућује апел за хитну помоћ Финским радницима. У писму се каже: “Управни одбор Међународног синдикалног савеза на својој седници 11-
12 јануара у Паризу изјављује Финском народу најпотпуније симпатије и највећу солидарност. Фински народ брани своју независност и слободу на начин који изазива дивљење целог цивилизованог света. Јуначки Фински народ се бори против
једне несразмерно многобројне армије коју је Стаљин послао да би том малом народу одузела право на самопредељење и да би га империјалистички поробила.
Међународни синдикални савез позива хитно све организације које су у његовом саставу, да храбром Финском народу свима расположивим средствима притекне у помоћ. Није важно само то да се друговима у Финској пружи најхитнија и највиша могућа помоћ, него и Владе својих земаља треба потсетити да и оне са своје стране испуне обавезе према Финској у вези са одлукама недавно одржане скупштине Друштва народа.
О предњем-се извештавају Обласни одбори УРССЈ и све организације у
саставу УРССЈ.-Председништво УРССЈ.”
О предњем извештава Краљ. банска Управа с тим да ће се и у будуће обратити
пажња и у случају да се што примети поступиће се према распису Краљевске банске
Управе Строго Пов. Бр. 49/40, а и наслов ће се благовремено известити.-
Управник полиције,
[нечитко]

---

НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ТРНАВСКОГ
Пов. Бр. 374/40 године
5. марта 1940. године
Чачак.

Предмет: Прикупљање добровољних прилога за Финску, извештај

КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
Сарајево
Према наредби Краљевске банске управе Пов. Д.З.Бр. 601 начелству је част
у вези извештаја начелства од 1-II-1940. г. Пов.Бр. 226/40 год. поднети следећи
иозвештај:
Проверио сам да је дошла наредба из организације Урса у Београду, т.ј. Централе Урсове, да се од радника у Чачку прикупи добровољни прилог за Финску.
Али да по тој наредби овд. Синдикат није хтео прикупљати прилоге. И до данас ни пет пара није прикупљено нити послато. Разлог овоме, јесте што овд. радници комунисти не желе да помогну Финце противу Совјета, а на овоме су радили овд. студенти комунисти да су у томе успели. Иначе је био расположен један број радника да прикупе прилоге и пошаљу Финској, у име радничке солидарности.

Срески Начелник
Жив.Томић
КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 1298 Примљено 8. III/40

(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-39-13; III-40-23, 24; К-6-1593; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 40)

---

БР. 66. РАСТУРАЊЕ КОМУНИСТИЧКИХ ЛЕТАКА УПЕРЕНИХ ПРОТИВ
ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, 28. АПРИЛА 1940.51
ДРИНСКИ ЖАНДАРМЕРИЈСКИ ПУК
Пов.Ј.Б.Бр. 1077
6. маја 1940. год
у Сарајеву

Летци “Радном народу
Југославије” у Чачку
пронађени

КР. БАНСКОЈ УПРАВИ ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
(Управ. одељ.)

Командир жандармеријске станице Чачак са актом Пов. Бр. 463 од 3. маја 1940. године, доставио је следеће:
“28. априла 1940. године начелник среза Трнавског у Чачку добио је од повереника 7 комада летака под насловом “Радном народу Југославије” штампани црвеним словима са потписом “Централни комитет комунистичке партије Југославије”.
У летку позивају се радници на прославу 1 маја као међународног празника; окривљују се Енглеска и Француска које раде за нове поделе света и светског богатства, да износе лаж и бајке да се боре за демократију и слободу, независност малих народа, па набраја судбину Абисиније, Шпаније, Аустрије, Чешке итд.
Напада на режим Цветковић-Мачек, као и споразум. Летак се завршава са: “Доле империјалистички рат. Доле ратни хушкачи. Живео Совјетски савез. Живела комунистичка интернационала. Живела комунистичка партија Југославије.
Живело јединство радничке класе Југославије. Доле закон о заштити државе.
Доле концентрациони логори. Тражимо амнестију свих политичких осуђеника. Тражимо укидање Уредбе о преком суду. Боримо се за национална права угњетених
народа Југославије. Боримо се за демократска права и слободе. Боримо се за право коалиције, збора и договора. Тражимо прогресивно опорезивање богаташа, а ослобођење пореза свих сиромашних сељака и ситних обртника.
Тражимо пуну аграрну реформу и расподелу велепоседничких имања међу сиромашне сељаке.
Тражимо истинску народну владу која ће осигурати свим деловима народа, слободе и мир. У борбу против скупоће и ратних шпекуланата. Живео први мај - интернационални празник рада и солидарности”.
Вођеним извиђањима није се могло [установити] да су на реону ове станице растурани овакви летци нити ко је исте растурао. Сумња се да су ово летци донесени из Београда”.
Предње се доставља с молбом на надлежност.

ДОСТАВЉЕНО
Кр. Банској Управи Дринске
бановине и Команданту
Жандармерије
Командант, Пуковник
[нечитко]

КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 2285 Примљено 8. V 1940.


Радном народу Југославије

Међународни празник рада Први мај празнује ове године радничка класа читавог света у знаку другог империјалистичког рата. Једва је прошло 20 година од кад се свршио прошли империјалистички рат, који је уништио преко 10 милиона живота радног народа. И опет су империјалистички злочинци запалили нови ратни пожар који прети да поново запали цео свет и да учини још страшније пустошење
не само на фронтовима него и у позадини међу мирним становништвом.
Као што се водио први тако се води и овај други империјалистички рат ради нове поделе света. Енглески и француски империјалисти напали су пре 7 месеци другу империјалистичку силу Немачку, да је покоре и присиле на капитулацију и да на тај начин осигурају своје господство у свету, да продуже без конкуренције пљачку над колонијалним и полуколонијалним народима.
Лаж и бајка су све приче о томе да енглески и француски империјалисти ратују за демократију, слободу, за независност малих народа. Судбина Абисиније, Шпаније, Аустрије, Чешке, итд. побијају ту демагогију. Нечувена реакација над радничком класом и њеном авангардом – Компартијом – у Француској потпуно раскринкава лаж о некој борби за демократију. Баш су енгелски и француски империјалисти трговали са слободом и независношћу малих народа, да би на тај начин организовали напад на Совјетски савез, а Немачка послужила као ударна сила при том походу.
Огромна сила велике социјалистичке земље срушила је те паклене планове енглеских и француских империјалиста, изјаловили су се њихови планови да други за њих ваде кестење из ватре. Годинама ковано оружје против СССР окренуло се против њих самих. Енлески и француски империјалисти се тешко одлучују да започну својим силама прави рат на Западу против Немачке; они се боје последица, боје се свога народа и зато још непрестано траже нова ратишта и
настоје увући у рат друге државе да за њих ратују и да на тај начин упропасте друге народе. Капитулацијом финских ратних провокатора и агената империјалистичких сила Енглеске, Француске итд. срушени су планови енглеских и француских
империјалиста уништена је поразом финских белогардејских банди база за напад на Совјетски савез коју су 20 година припремале највеће империјалистичке силе Европе. Али, енглеске и француске империјалистичке силе, развијају и даље највећу активност да привуку неутралне земље у ратна кола на својој страни. Оне
се при том служе свим срествима, новцем, застрашивањем, разним обећањима итд. Агенти тзв “демократских сила” поплавили су неутралне државе југоисточне Европе. Где се свим силама труде да нађу нове ратне савезнике и организују нову базу за напад на Совјетски савез. Армија генерала Вегана на Блиском Истоку
има да послужи само као мамац да се привуку Балканске државе у рат на страни енглеских и француских империјалиста против Совјетског Савеза, тога највећег противника ратних хушкача и заштитника независности малих народа.
Радни народ Енглеске, Француске и осталих земаља неће овај
империјалистички рат који прети да се претвори у најстрашније крвопролиће што га памти историја. И овог пута је злочиначки империјализам нашао свог највернијег савезника у лицу издајничких социјалдемократа. Реакционарни социјалдемократски вође ставили су се у службу енглеског и француског
империјализма. Помоћу ових слугу капитализма, заводи се нечувена реакција над радничком класом готово у свим капиталистичким земљама. Ове слуге капитализма показале су се као најбесомучнији подстрекачи напада на државу радника и сељака – на Совјетски савез. Ове капиталистичке слуге су иницијатори најгаднијих клевета и лажи против земље социализма. Али радничка класа више
не верује овим подлим издајицама радничке класе. Радничка класа и сав радни народ читавог света упире данас са надом и дубоком вером своје очи у велику социјалистичку државу, тог најдоследнијег борца за мир, тог заштитника и пријатеља свих угњетених и израбљиваних.

Радници, раднице и остали радни народе Југославије!

Ратни пожар који су запалили енглески и француски империјалисти прети да захвати и Југославију. Енглески и француски империјалисти уз помоћ својих агената у владајућим и осталим реакционарним круговима Југославије покушавају на све могуће начине да стровале народе Југославије у пропаст – у рат на страни
тобожњих демократских сила.
Готово сва буржоаска штампа Југославије, до штампе социјалдемократских издајица, под утицајем енглеске и француске пропаганде кипи од мржње, пуна је лажи и клевета против Совјетског савеза. Сетимо се само писања те штампе у време сукоба Совјетског савеза са финским ратним провокаторима. Та огавна
хајка продужује се и даље. Све се то ради у циљу, да се код радничке класе и осталог радног народа Југославије поколеба вера у земљу социјализма у земљу гигантског напретка и благостања, у земљу највеће слободе, у земљу Стаљинске
конституције.
Радници и раднице Југославије!
Ове године ви славите свој велики празник
рада – Први мај – под врло тешким околностима. Већ сте 20 година од доношења Закона о заштити државе лишени својих права и слобода. Сви режими који су се изређали на власти до данашњег дана прогањали су вас и уништавали ваше тековине. Са споразумом Мачека и Цветковића, т.ј. са споразумом српске и хрватске
господе, ваш је положај постао још тежи. Одузете су вам све ваше институције, одузима вам се право на штрајк, то једино оруђе у борби против нечовечног израбљивања. Уништавају се ваше класне синдикалне организације и силом хоће да вас натерају у послодавачке и режимске организације ХРС и ЈУГОРАС.
Радници и раднице!
Овај империјалистички рат кога су започели енглески и
француски империјалисти тешко је погодио и вас као и сав радни народ Југославије.
Ратни лиферанти, разни шпекуланти и лихвари данас ликују, јер згрћу големе профите на ваш рачун и на рачун осталих слојева земље. Ратни шпекуланти дижу страховитом брзином цене животним намирницама и осталим за живот потребним продуктима, а ваше бедне наднице не само да не расту него вам се још и смањују.
Ненародни споразумашки режим Цветковић-Мачек не узима вас у заштиту, него капиталисте и шпекуланте, као и лихваре. Јер је за вас он створио концентрационе логоре и преки суд. Ваши најбољи борци бацају се у концентрационе логоре и пред суд – у затворе, на робију.

Радници и раднице Југославије!

Издајнички и реакционарни социјалдемократске вође у Југославији исто тако као и њихова братија у осталим земљама на коленима нуде своје услуге и своју помоћ капиталистима у Југославији. Они већ пуном паром раде на разбијању јединства радничке класе. Они распуштају помоћу полиције читаве синдикалне класне организације. Они врше провокаторску улогу у борби против авангарде радничке класе – против Компартије Југославије. Њихове 2-3 брошуре које су недавно издали јасно говоре о њиховој лакејској, издајничкој и провокаторској улози. Радници, који се још налазе под њиховим утицајем могу се убедити баш из тих брошура у Јудину улогу социјалдемократских вођа. Зато сви поштени
радници треба да даду достојан одговор социјалдемократским реакционарним и издајничким вођама на тај начин што ће се још чврће повезати са истинским поборницима јединствене радничке класе у борби за свакодневне животне интересе радничке класе, у борби за бољу, срећнију будућност.
Радници и сељаци!
Вас владајућа капиталистичка класа стално раздваја и покушава да посеје раздор међу вама. Она на вештачки начин хоће да створи
мишљење и код једних и код других да сте ви једни другима противници, да су ваши интереси различити итд. Али, сељаче, зар ти можеш веровати да ти је син, кћи, брат, отац итд. противник, зато што је радник? Не! Господа капиталисти то раде због тога да вас позаваде и онда лакше над вама владају. Радници и сељаци,
ви сте природни савезници и браћа по муци.
Ви спадате заједно у један фронт и онда ће ваша сила бити несаломлива. Ваша борба против капиталистичких израбљивача за свакодневне ваше интересе, за бољу и срећнију будућност, треба
да буде заједничка.
Радни народе града и села!
Већ је осам месеци прошло откад је дошло до ткз. споразума и од кад се налазе на власти Цветковић и Мачек. Шта [сте] све ви
очекивали, а шта вам је дао тај споразум? Ви сте очекивали да ће тим споразумом бити решено хрватско питање и земљи дати мир, слобода, демократија и благостање.
Да ли је то постигнуто? Не, није због тога што то није био споразум између српског и хрватског народа, него између српске и хрватске господе. Хрватски сељак нема ништа од тог споразума, него напротив још веће порезе и намете. Хрватски сељак није добио земљу и шуме. Кад је он хтео да узме, скочили су разни Крњевићи и
други господски вође у одбрану властелина и велепоседника. Ради очувања “реда”, уведена је била тзв. сељачка и грађанска заштита у коју су се разочарали хрватски сељаци и грађани, јер се преко ње спроводи терор, батинашки систем и сеје раздор међу сељаштвом и грађанством. Је ли овај споразум донео смирење у земљи? Није, јер се сада води бесомучна борба између српске и хрватске господе око поделе оних покрајина које су заправо требале саме одлучити о својој судбини. То су: Босна, Херцеговина и Војводина. Распирује се српски и хрватски шовинизам, а о националним правима Македоније, Црне Горе, Словеније итд. не води се брига. Да ли је народ добио своје слободе и демократска права? Није.
Уместо слободе и демократије један велики део радног народа – радничка класа
– добио је концентарционе логоре, добио је забрану своје штампе и забрану не само политичког, него и синдикалног удруживања.
Режим Цветковић Мачек не само да није извршио своја обећања и
поправио исправку која је учињена народу од стране прошлих режима, него је још у многоме погоршао то стање. У спољној политици овај режим све више плови у империјалистичке воде тзв. западних “демократија” и тиме ставља земљу у страшну опасност да буде увучена у рат. Југославија нема шта да тражи у овом империјалистичком рату. Народи Југославије не смеју такође дозволити да Југославија буде увучена у ратну авантуру против Совјетског савеза, тог највећег поборника мира. Народи Југославије треба да одлучно траже успоставу дипломатских односа и стварање пакта о узајамној помоћи са Совјетским савезом.
Само на тај начин народи Југославије моћи ће избећи ратним страхотама и очувати своју независност.

Доле империјалистички рат!
Доле ратни хушкачи!
Живео Совјетски савез!
Живела Комунистичка интернационала!
Живела Комунистичка партија Југославије!
Живело јединство радничке класе Југославије!
Доле закон о заштити државе!
Доле концентрациони логори!
Тражимо амнестију свих политичких осуђеника!
Тражимо укидање Уредбе о преком суду!
Боримо се за национална права угњетених народа Југославије!
Боримо се за демократска права и слободе!
Боримо се за право коалиције, збора и договора!
Тражимо прогресивно опорезивање богаташа, а ослобађање од пореза свих
сиромашних сељака и ситних обртника!
Тражимо пуну аграрну реформу и расподелу велепоседничких имања међу
сиромашне сељаке!
Тражимо истинску народну владу која ће осигурати свим деловима народа
права, слободе и мир!
У борбу против скупоће и ратних шпекуланата!
Живео Први мај – Интернационални празник рада и солидарности!

ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

(ИАЧ, ДБ, К-7, бр. 25)

[Ратко]

Другови једни друге најбоље разумеју...
''...Док су били
противници фашизма и национал-социјализма, Љ0тићу су подметали да је издајник и да ради за рачун ових, а од како су наши комунисти почели да усмено и путем штампе хвале фашизам и национал-социјализам и да им држе страну у овоме рату, за Љотића су изнели да [је] сада слуга енглеског империјализма... Док су се борили противу фашизма тражили су рат и били су по изгледу најборбенији. Сећате ли се комунистичких поклика: “бранићемо земљу, бранићемо земљу”? Шта сада раде? Сада кад фашизму држе страну вичу: “доле рат”. Није ли то један јасан доказ да су наши комунисти прави аутомати. Чим онај њихов господар
затегне конац на једну страну, аутомат се на ту страну и окрене. Чим конац затегне на другу, аутомат се на ту страну и окрене...''

БР. 69, “КОМУНИСТИЧКИ ТЕРОР У ЧАЧКУ” - ЛЕТАК ПОКРЕТА “ЗБОР” ОД 25. МАЈА 1940.

КОМУНИСТИЧКИ ТЕРОР У ЧАЧКУ
ГРАЂАНИ!

Од како је Димитрије Љотић у Чачку одржао ове зиме два одлично успела предавања у којима је подвргао критици наш унутрашњи и спољно политички положај и која су код Чачана изазвала највеће интересовање, од тада чачанска комунистичка ћелија, орган треће интернационале, не може мирно да спава.
Нико као Љотић није пред народом разголитио подземни рад комуниста и указао на велику комунистичку опасност уопште, а посебно за нашу земљу. Нико као он није приказао у чему је та опасност и од колике је она погибељи за све оне здраве моралне тековине нашега народа, на којима је саздана наша прошлост,
наша садашњост и на којима треба да почива наша будућност. Слушајући Љотића, народ је нагло почео да се трезни и да скида са очију копрену, коју су му комунисти успели да наметну разним лажима, клеветама и подвалама сваке врсте. Погођена
овим, чачанска комунистичка ћелија, по наређењу Димитрова, секретара треће интернационале, онога Димитрова што је извео познати атентат динамитом у цркви Свете Недеље у Софији, развила је од пре кратког времена у Чачку веома живу терористичку акцију. Служећи се заведеним и несвесним радницима, којима обећава златна брда, ова ћелија организовала је у Чачку неколико физичких напада на неке ученике чачанске гимназије, да би те исте ученике на само себи својствен начин у своме летку напала и импутирала им своје бруталије. Ови физички
извршиоци служе се у нападима боксерима и каменицама. Сем тога, ова ћелија организује у Чачку растурање на машини литографисаних плаката, у којима се на подал, клеветнички и најодвратнији начин нападају сви они, који неће да савију
врат у комунистички јарам и који комунизам отворено осуђују. Пре неки дан, делила је ова ћелија у Чачку један плакат, у коме је клеветана чачанска гимназија, у којима су нападани поједини наставници ове гимназије. Ћелија је бесна што јој
се омета несметани комунистички рад у овој нашој просветној установи, бесна што је разголићен њен разорни рад код младих ученика ове установе, бесна што је ухваћена на самоме делу разорнога рада. Бесна је зато, што је управа гимназије предузела чишћење гимназије од флека комунистичких. Бесна је зато, што се младе национално свесне душе не даду да трују комунистичким отровом, и што такав рад комунистичке ћелије у Чачку [је] наишао на стварне и непремостиве препреке.
Код својих господара треба оправдати примљени новац и поднети рачун шта је урађено на ширењу комунизма. Јер, ако нема дела, нема ни плате.
Ова ћелија, као што то уосталом чине и све остале у свету по јединстевној изграђеној тактици треће интернационале, служи се једном пакленом тактиком у своме разорном раду. Под видом разних хуманих настојања, комунисти се увлаче у сва наша хумана друштва где подмукло роваре. Не смејући да отворено изађу пред
наш свет са својим комунистичким програмом, јер знају да би се компромитовали, они се народу подвлаче, обмањују га и варају, јер сматрају да им је лаковерна маса потребна да се дочепају власти. До сада је та тактика, на жалост, код нашега света добро успевала. Заслуга је Љотићева што је народу почео да скида полако комунистичку копрену са очију. Разголићени и откривени, комунисти су просто побеснели од мржње противу Љотића и народног покрета “ЗБОР”. Док су били противници фашизма и национал-социјализма, Љ0тићу су подметали да је издајник и да ради за рачун ових, а од како су наши комунисти почели да усмено
и путем штампе хвале фашизам и национал-социјализам и да им држе страну у овоме рату, за Љотића су изнели да [је] сада слуга енглеског империјализма. Само људи безочни, који су раскрстили са својим моралом и етиком, могу овакве гадости износити. Док су се борили противу фашизма тражили су рат и били су по изгледу
најборбенији. Сећате ли се комунистичких поклика: “бранићемо земљу, бранићемо земљу”? Шта сада раде? Сада кад фашизму држе страну вичу: “доле рат”. Није ли то један јасан доказ да су наши комунисти прави аутомати. Чим онај њихов господар
затегне конац на једну страну, аутомат се на ту страну и окрене. Чим конац затегне на другу, аутомат се на ту страну и окрене. Можете ли ви, грађани, веровати у какву духовну моћ аутомата и није ли аутомат обична ствар, обична играчка.
Како можете веровати ономе што вам аутомат говори, аутомат је ствар, аутомат није људско биће, аутомат не може имати ни душе, ни духа, ни идеје. Када кажемо да је Љотић сјајан говорник, и ни мало не чинимо самохвалисање, већ износимо једну истиниту чињеницу. Својим беседничким и документованим излагањем
на народним скуповима, на отмен и достојанствен начин, приказује у правој светлости сву штетну комунистичку работу у нашој земљи. Ниједан политичар у нашој земљи није се замерио комунистима у нашој земљи колико Љотић. А зашто?
Зато што ниједан други није хтео да против комуниста иступи мушки и јуначки, мада је сваки сврстан да је комунистички рад штетан по наш народ. Неки из страха, а неки из политичке рачунице ради добијања радничких гласова удварају се комунистима. Једино Љотић, без икакве мржње и према самим комунистима, приказује сву опасност од једне нездраве и анационалне идеологије, која, где год се појави, разара својим отровом народне организме и припрема ропство. Зато су
комунисти уперили све стреле на Љотића јер им он највише квари рачуне јер им је он највећи идеолошки противник. Та чињеница може само радовати збораше, јер је то знак да је ЗБОР јак, да надире својом здравом идеологијом и да је његов долазак
на власт само питање времена. Уколико комунисти праве више ларме око ЗБОРА и Љотића утолико више свраћају пажње на њих и то може само да им користи. Варају се плаћеници треће интернационале да ће својом дреком, својим ниским клеветама
и својим терором нанети штете једном здравом покрету. Њиховим друговима у Шпанији, који су се служили истим методама, ова злочиначка тактика олупала се о главу. Из овога примера ништа нису научили, јер аутомат не може ништа ни научити, пошто је без духа, без душе и без идеје. Зато неће нас уплашити никакве
претње које комунисти упућују нама, а ми их саветујемо, ако се аутомат уопште може саветовати, да се окану ћорава посла: терора, лажи, клевета, јер батина има два краја. Мада овакав рад комуниста код нашега народа само ЗБОРУ доноси користи,
јер народ добро зна ко је ко, и какав је, ипак, ми не желимо да своје идеје ширимо у свађи ни са ким, а ни с комунистима. Збораши се боре достојанствено, и овакав начин борбе који им комунисти силом намећу, одвратан је идеологији ЗБОРА. Због
тога и кажемо и поручујемо комунистичким смутљивцима и плаћеницима да нас оставе на миру. Овакав рад комуниста мора народу бити доказ да наши комунисти стоје чврсто и непоколебљиво на терену диктатуре пролетеријата, јер да није тако
зашто би ишли уз стопу Љотића и растурали његове зборове. Па не само да праве неред на Љотићевим зборовима, него то исто чине и на свима осталим зборовима.
На збору Анте Радојевића правили су неред. По утврђеној тактици никоме не треба дозволити да говори народу. Сваки некомунистички збор треба растурити.
То је та комунистичка демократија коју обећавају народу, ако би дошли на власт.
Због тога је дужност свакога, ма којој политичкој партији или покрету припадао, да се удружује са другима и да се бори противу ове комунистичке немани, која ће сутра (не дај Боже да чега буде) и код нас сачињавати нечију пету колону, као што то чине у Норвешкој, Холандији и Белгији. (Доказ-нецензурисани комунистички лист у Ослу).
Морамо да истакнемо једну жалосну чињеницу да многи наши грађани из свих редова, који по души нису комунисти, удварају се комунистима из страха. У политичким разговорима, дискусијама сваке врсте држе страну комунистима, па сматрају да ће им то бити препорука, ако би комунисти дошли на власт. Грдно се они
варају да ће им то помоћи. Ко познаје комунистичку идеологију и комунистичку тактику знаће да се они таквим плашљивцима служе док се не попну на власт, а затим ЦРНАЦ ЈЕ ОДИГРАО СВОЈУ УЛОГУ. Због тога, ЗБОР и Љотић знају да само јуначка и поштена борба противу зла сваке врсте може да један народ изведе на
прави и спасоносни пут, јер плашљивци никад ништа од вредности нису створили.
Све своје моралне тековине наш народ је извојевао само мушком борбом, а никако завлачењем главе у песак и удварањем својим душманима и злотворима. Спас народа од свих недаћа не може доћи улагивањем своме непријатељу, него мушком и одважном борбом противу њега. Само оваква борба доноси народу слободу и светлост, а свако улагивање и удварање непријатељу никада није донело среће и напретка једном народу. У својој борби ЗБОР и Љотић према комунистима нигде се не служе терором, нити лажима и клеветама. Збор своју идеогију шири, обраћајући се народу, без икаквог насилног наметања. Ко Љ0тића и ЗБОР не воли, ми се на
њега не љутимо, али тражимо за себе право да се можемо слободно обраћати народу, јер по своме програму заступамо и бранимо оне основе и на којима почива национализам, династија, држава, вера, црква, све оно што би комунисти хтели да поруше. Комунисти Чачка пребацују нам да ЗБОР врши неку Љотићеву пропаганду у овдашњој гимназији, па веле да ђаке треба оставити на миру да уче и да их не
треба уводити у политику. И ми смо тог мишљења. Али наши комунисти по оној народној: “ХУЉА ЛЕПО ЗБОРИ А НИТКОВСКИ РАДИ” не ради тако. Зар се грађани не сећају комунистичке афере у чачанској гимназији са црвеним венцима и црвеним тракама. Мисле ли комунисти да су чачани то заборавили? Зар тај пример не доказује да су комунисти умешали своје прсте и код средњошпколаца у Чачку, које вештом пропагандом и забрањеном литературом трују? Има ли кога човека здраве памети, који воли ову земљу, да би саветовао да треба оставити комунистима да по нашим гимназијама роваре и спремају младе комунистичке
борце у једном друштву које није комунистичко, у једној држави која позитивним законом гони комунисте као злочинце? Дужност је и самих наставника и свих патриота да ову комунистичку пропаганду по средњим школама онемогућавају.
У колико наставници то не могу да постигну, сваки родитељ и грађанин треба да ради на сузбијању комунистичке пропаганде у средњим школама. Дужност би била и самога Министарства просвете да једним расписом препоручи свима наставницима и народу да средњошколцима указују на опасност комунистичког
отрова који се разлива по средњим школама. И докле год комунисти буду роварили по средњим школама, дотле ће нацинално свесна омладина реагирати и бранити се од комунизма. Они омладинци, чија душа није пријемчива за комунистички бацил, реагираће и бориће се, јер не могу ваљда школске власти тражити од
оваквих омладинаца да се предају у наручје комунистима. Напротив, дужност је школских власти да ову националну реакцију младих националиста помажу и тако доприносе победи над једним злом, које трује народну душу. Кад већ школске власти нису у стању да потпуно онемогуће роварење комуниста по средњим
школама, јер се комунисти служе вештом подмуклом тактиком, онда је дужност њихова да отворено помажу оне младе средњошколце који се боре противу онога, што и наши закони прогоне. А ако грађани и школске власти нису знали програм комунистички у погледу све омладине, па и средњошколаца, да их на то упозоримо
цитирањем из једне совјетске књиге под насловом:ПАРТИЈА, КОМСОМОЛ И МЛАДИ ПИОНИРИ, издање у Москви 1925 год. стр. 262 у којој стоји:
“Комунистички дечји покрет јесте један огранак пролетерског покрета. Његов је циљ да једно дете васпита као комунисту и да од њега направи једног храброг борца за интересе радничке класе. Ово васпитање захтева увођење детета у социјални живот у борбу његове класе. Овај дечји покрет није само као такав, већ више ЈЕДНА БОРБЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОД ВОЂСТВОМ ПАРТИЈЕ И КОМСОМОЛА”.
У свим земљама где делују комунистичке партије постоји и штампа за ову омладину кроз коју комунизам убризгава свој бацил у дечју душу. Тако звана омладинска интернационала, као помоћна секција комунистичке партије, у готово свим земљама организује ову штампу. У Француској је био лист “Лавангард” и “Француске девојке” у Белгији ЛА ЖЕНС УВРИЈЕР И КОМУНИСТ и тако даље. Ова омладинска интернационала назива се скраћено КИМ. Циљ је
комунизма да кроз спортове, школе и све омладинске организације прави од омладинаца комунистичке борце. Вођа ове омладинске организације, чије је седиште у “Москви” јесте “друг” КОСАРЕВ (пореклом јеврејин). Може ли ико после овога веровати нашим “наивним” комунистима у Чачку да они ништа не раде код средњошколаца у чачанској гимназији? Мисле ли они да је цео свет
наиван и да незна програм комунизма и њихову тактику? Мислимо да управа чачанске гимназије не може крити за Чачак једну чињеницу да комунисти делују у гимназији и да врбују младиће средњошколце за комунизам. Ми управу гимназије не кривимо, јер она чини све што може да гимназије остане на достојној висини и
да њени ученици у свему поступају по школским прописима али, морамо истаћи да она није у стању изађе на крај са свима комунистичким смицалицама, па је зато дужност не само наставника него и грађана и родитеља ђачких под чијим светлим именом ови бандити комунистички скрнаве њихове свете дужности да управу у
овоме помогну, јер грађани имају право да захтевају да се у нашим гимназијама не праве комунистички борци, за пету колону који ће се сутра борити противу свих националних светиња, него да се у гимназијама спремају будући борци за све оно што је национално, што је ову државу створило и оно на чему и будућност државе има да почива.
Обраћамо се и надлежним властима да предузму мере противу чланова чачанске комунистичке ћелије, који су врло добро познати, и под чијом директивом заведени радници као физички извршиоци, врше по вароши нападе на поједнине национално свесне омладинце и другима прете. Ништа не вреди предузимати мере противу физичких извршилаца, ако се не поступи са највећом строгошћу
противу интелектуалних извршилаца, који су главни кривци. Наши закони, ако ће се примењивати, омогућују нашим властима да се комунистичком терору и њиховим смутњама по Чачку стане на пут, јер, ми се надамо, власт неће дозволити да комунисти заподевају грађански рат у коме ће се нападнути грађани морати сами бранити.

Живео Краљ Петар II!
Живела Југославија!
Живела наша војска!
Живео ЗБОР!
Живео Љотић!
Чачак, 25. маја 1940. г.

Југословенски народни покрет
ЗБОР
за срез трнавски

(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-48-21, 22; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 66)

---

''Дојучерашњи борци за демократију из народног фронта сада су измећари фашизма, кога на сваком кораку хвале.''

БР. 72, ЗБОРАШКИ ЛЕТАК “ГРАЂАНСТВУ ГРАДА ЧАЧКА” УПЕРЕН
ПРОТИВ “КОМУНИСТИЧКЕ МАФИЈЕ”, 28. МАЈ 1940.

ГРАЂАНСТВУ ГРАДА ЧАЧКА
Једна комунистичка мангупарија у Чачку повремено издаје и тајно ноћу растура летке, у којима се на најбестиднији начин нападају поједни угледни грађани у Чачку, надлештва а најчешће овдашња гимназија и њени наставници, Љотић и други. У тим плакатима увек има много увреда и клевета. Овим плакатима комунистичка мафија у Чачку све више код нашег грађанства изазива презирање и
гнушање. Дојучерашњи борци за демократију из народног фронта сада су измећари фашизма, кога на сваком кораку хвале. Издајници и чланови пете колоне у Чачку не могу мене да гледају што сам националиста и што сам присталица Љотића.
Све што је народно, све што је национално, све што има везе са вером, са нашом народном традицијом њима смрди и заудара на трулеж. Оно што је читавом народу светиња, комунистичким мангупима у Чачку је то нешто што је најгоре. Само зато што сам активан борац противу њиховога рушилачког рада, они ме мрзе и не могу да гледају. Зато, као праве кукавице, не смеју јавно са потписима да изађу са својим клеветама на јавност, него ноћу растурају клеветничке летке. По томе се види колики су јунаци пете колоне.
У једном последњем летку, ови мангупи су изнели за мене како сам носио гвожђе поводом убиства Арсе Новаковића и како сам лежао у затвору. Истина је да сам био у истражном притвору поводом овога, као што се може десити многим невиним људима да леже у затвору, али комунистички мангупи намерно су пропустили да у своме прљавом летку саопште да сам ја извршном пресудом
чачанског првостепеног суда бр. 17540 од 21. јуна 1927. године ОСЛОБОЂЕН СВАКЕ КАЗНЕ И ТРОШКОВА КАО НЕВИН .
О томе ми је овај суд издао уврење под бр. 21859 од 17. августа 1927. године. Никада до данас нисам осуђиван ни за једно кривично дело. Истина је да поштеним радом себе и породицу издржавам, а
што нисам богат и што немам палате да бих био на високој цени, мислим да према схватању јавности, то није никакав порок.
На остале увредљиве наводе ових комунистичких пропалица не желим да одговарам, јер бих изношењем осталих гадости у томе њиховом летку било непристојно.
Ја молим надлежне власти да похвата чланове ове мафије и са њима по закону поступи, јер ће они сутра овако клеветати све од изреда, пошто је то њима омиљени начин борбе противу данашњег поретка.
Ово не бих ни износио због прљавих клеветника, већ због честитих грађана да не наседају лажима.

Михаило Н. Николић
трг. из Чачка

(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-28-22, 23; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 65)

---

Ту је и друг Милош Минић, другарица Милка и остали борци против ''империјалистичког рата''...

БР. 74, ЛЕТАК ПРОТИВ КАПИТАЛИСТА И ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, РАСТУРАН ОД КОМУНИСТА У ЧАЧКУ, 9. ЈУН 1940.

РАДНИЦИМА, СЕЉАЦИМА И СВОЈ ПОШТЕНОЈ ЈАВНОСТИ ЧАЧКА И
ОКОЛИНЕ

Терор и насиље које последњих дана спроводи чачанска полиција над радницима и осталим борцима за народна права превазилази све зулуме, које је она до данас починила.
У фабрици хартије Пантић и друг радници су тражили одржање колективног уговора и повишење надница. После неуспелих преговора радници су 13. маја обуставили посао. Наједанпут, око фабрике скупила се сва чачанска полиција - срески начелник, писари, жандарми градска стража. Претњама, пристисцима и
маневрима са управом фабрике заједно, натерали су раднике на посао, ухапсили стару радницу Косару Радосављевић, Ангелину Радосављевић и Ратка Дашића без икаквих стварних разлога и казнили их са 15 дана затвора. На захтеве радника да их пусте сам начелник је изјавио да их је заиста без разлога казнио.
Пре 15 дана начелник је по свом личном нахођењу донео решење да пошаље у концентрациони логор Милоша Минића адв. приправника из Чачка.
26. маја полиција је ухапсила на улици Милку Минић студенткињу и
Ангелину Радосављевић и малтретирала их на најгори начин да би изнудила од њих извесна признања.
У суботу 25. маја без икаквог разлога полиција је ухапсила радника Ратка Петровића и везаног, ноћу, одвела из Чачка. На интервенцију његових рођака начелник Томић није хтео рећи зашто је ухапшен и куда је одведен, већ је цинички изјавио да је то његова “тајна”.
30 маја на погребу радника Веља Сјеничића полиција је опколила пратњу, отела говор, који је одржао радник Ступар и казнила га 10 дана затвора зато што је износио узроке ране смрти свога друга.
Власти на све могуће начине спречавају сваку културну манифестацију, тако да радници већ одавно одржавају своје приредбе без икаквог програма.
Све ово полиција ради по упуствима своје владе уз помоћ својих плаћених шпијуна у вароши и уз сарадњу љотићевих агената.
Ова политика драконског кажњавања, прогона и сламања борбе, радника против глади и скупоће показује право лице владе Цветковић-Мачек. Влада једно говори а друго мисли и ради. Она брбља о сузбијању скупоће, о демокртатизацији, о успостављању односа са Совјетском Русијом, о неутралности, а на делу помаже
капиталисте и ратне шпекуланте, ломи радничку борбу, удара “порез на порезу”, на сељаке и ситне грађане, осуђује на глад ситне чиновнике, мобилише и припрема рат да спасава енглеске и француске банкаре. “Политика” од 23 маја донела је чланак под насловом: “За последњу годину дана Југославија је добила неколико
десетина хиљада нових милионера”. Неколико десетина хиљада нових милионера у овој гладној, скупој, крвавој години белог терора, пушкарања радника и омладине, концентрационих логора за борце радног народа, док социјална питања, питања
надница и хлеба решавају полицајац Томић и жандар Џидић са кундацима и мрачним ћелијама. Богаташи се још више богате а сиромашни постају још сиромашнији. Ову пљачку милионера над радним народом помаже влада - ето откуда сав бес и терор полиције. Влада Цветковић-Мачек хоће да баци наш народ у рат, који воде француски и енглески банкари са немачким капиталистима за нову пљачку и поделу света.
Зато се она труди да од радног народа створи послушно робље које ће без роптања ићи у рат и стварати нове милионе капиталистима. Богаташи склањају своје породице у удаљена села, њихови синови шетају на служби у позадини као болничари, поштари, великопродавци соли и дувана, док ће синови радног народа
проливати крв на фронтовима. Влада не мисли да успостави савез са Совјетском Русијом, која је једино моћна да у заједници са балканским народима очува Балкан од ратног пожара. Трговачким преговорима са Русијом влада баца народу прашину у очи да би га заварала и увела у рат. Влада се игра милионима живота радника и
сељака. Радници, никакав терор полиције не може и не сме да нас заплаши у борби за наша права. Само од наше борбе зависи хоће ли наше породице имати хлеба, дали ћемо и ми постати масни залогај топова, да ли ће и наше реке носити хиљаде лешева за рачун оних “неколико десетина хиљада милионера”.
Сељаци, ваше њиве су непосејане, ваше ливаде нема ко да коси, ваши амбари су празни, а торови пусти. Све што купите прескупо је, све што продате за багателу дајете. Ужаси рата ће се сручити на ваше домове и ваше главе. Помозите борбу радника против скупоће, полицијског насиља и рата.

ДОЛЕ ПОЛИЦИЈСКИ ТЕРОР ВЛАДЕ ЦВЕТКОВИЋ-МАЧЕК
ДОЛЕ РАТ И СКУПОЋА
ЖИВЕО САВЕЗ СА СОВЈЕТКСОМ РУСИЈОМ
БОРЦИ ПРОТИВ РАТА

(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-24-30; У-52)

---

Сада опет ''Бранићемо земљу!''...

БР. 87, ПОЈАЧАНА АКЦИЈА КОМУНИСТА КОЈУ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ
ПРЕДВОДИ МИЛОШ МИНИЋ - ИЗВЕШТАЈ ПОЛИЦИЈЕ, 13. НОВЕМБАР
1941.

КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊОХ ПОСЛОВА
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ I
Пов. бр. 46975
13. новембра 1940. год.
Београд

Предмет: Комунистичка партија Југославије-
вођење појачане акције.
КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ

Министарство је извештено да Покрајински комитет Комунистичке партије Југославије за Србију припрема да у току овога месеца организује што већи број демонстрација, растурања летака и да покуша поново да организовањем штрајкова по државним и приватним предузећима. Циљ ове појачане акције био
би да се поправи неповољан утисак који су изазвале неуспеле демонстрације на Универзитету у Београду и неуспеси комуниста у другим местима наше земље.
Ову акцију спроводе: Др. Перић Радосав, лекар са Ушћа, срез Жички; у Чачку адвокатски приправник Милић [треба Минић]; а у Краљеву адвокат Радичевић.
Прилагођујући се приликама комунисти су добили налог да још више
појачавају пропаганду у корист војног савеза са СССР, да свуда упозоравају на опасност која прети земљи због италијанског упада у Грчку и стварају расположење за улазак земље у рат, који ће помоћи и Совјетска Русија. Сада се поново избацује
крилатица “Бранићемо земљу”. У вези са овим наређена је најоштрија борба противу присталица “Збора” и
“Југораса”. Ову акцију по селима имају да спроведу учитељи и симпатизери.
Дато је до знања да се комунистичка акција има стално појачавати све до 1. маја следеће године када ће Комунистичка партија Југославије предузети комунистичку акцију одлучујућих размера.
Достављајући предње, Министарство моли да се о свим сазнањима,
по горњем предмету, предузимају најхитније законске протумере и да се Министарство одмах извештава о предузетим мерама. За навеДена лица са вашег подручја доставите личне и опште податке.

Достављено:
Управи гр. Беогр. (Одељ. Опште пол.)
Кр.бан. упр.: Н.Сад, Ниш и Сарајево).


По наредби
Министра унутрашњих послова
Начелник
[нечитко]

(ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 44)

---

БР. 90, КОМУНИСТИЧКЕ ПАРОЛЕ ПО ЗИДОВИМА КУЋА У ЧАЧКУ, 29.
НОВЕМБАР 1940.
НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ТРНАВСКОГ
Пов. Бр. 3030
29. новембар 1940. год.
-Чачак-

Предмет:Комунистичке пароле
по зидовима кућа у Чачку

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ОДЕЉЕЊУ ЗА ДРЖАВНУ
ЗАШТИТУ I
По горњем предмету ово Среском начелству част је доставити следећи
извештај:
Данас дана 29. новембра т.г. освануле су у Чачку по периферији и забаченим
улицама вароши на тридесетак кућа исписане комунистичке пароле. На свакој
од тих кућа пројицирана је глава Стаљина. Испод те пројекције на неким кућама
налази се пројициран - штампан крупним словима у два реда - следећи натпис:
“Живео Стаљин, живео С.С.С.Р.” На неким кућама налазе се на исти начин пројицирани и следећи натписи: “Живела комунистичка партија Југославије”, “Доле издајице Корошец, Љотић”, “Хоћемо слободу, живела Совјетска Русија Стаљина, доле империјалистички рат и доле скупоћа”. На једној кући налази се и натпис: “Доле Драгиша Цветковић”, а на једној “Доле рат”.
Ови написи пројецирани су кроз транспарент, израђен у картону или нечим сличном, а стиснути су на неким кућама црном, а на неким црвеном бојом.
Власници кућа сами су приступили премазивању ових натписа.
Извиди се воде.
С молбом на знање.
Срески начелник,
Митровић с.р.

КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 5691 Примљено 1. XII 1940.
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-15-29)