(07-12-2021, 10:00 PM)Шумадинац Пише:
Да ли овде добро збори Немања Девић и којој групацији у српској историографији он припада?
Припада званичној историографији. Све ово на почетку што прича писао је Петрановић, највише он, али и други званични историчари Брозове Југославије.
Шта је ту проблем?
Као што се ни економија, ни географија, ни заштита животне средине, или право, не могу тумачити без упоредних анализа сличних феномена у другим државама, тако се ни војска Краљевине Југославије у условима немачке, италијанске, бугарске и мађараске окупације, не може тумачити без анализе других војски Европе које су постојале у сличним условима.
Другим речима, не видим шта су то, рецимо, у француској војсци били сложнији све до краја 1943. године, а још су и имали слободне територије у северној Африци, него што су то били у војсци под командом Драже Михаиловића.
Уосталом, Немања је докторирао на теми партизанског покрета у Србији, па је ред да мало више прича о "монолитности" партизанског покрета везаним "гвозденом песницом" партије. И да нам објасни како је та монолитност постизана у услови када је друг Стари једну одлуку доносио пре подне, а дијаметрално супротну поподне. Па за њим и остали чланови "Врховног штаба", а потом су то све схватали, вероватно телепатијом, комесари широм Југославије. Или су им слали голубе писмоноше, пошто је радио-станица за већину тих одреда била мисаона именица.
Да не говоримо о томе како су цео рат тражили неког Македонца комунисту да би га ставили у ЦК, а нису имали да нађу никог, јер то што су они звали Македонцима-комунистима је све одреда било у бугарској војсци. Или о томе како су словеначки комунисти ратовали за себе и непризнавањем ЦК КПЈ јасно показивали да не признају Југославију.
Где тога има код Драже Михаиловића?
Према томе, ајде мало да слушамо о дивергентности покрета под командом ЈБ Тита. Доста смо слушали о српској неслози. И тамо где је има и тамо где је нема.