04-03-2014, 09:47 AM
Шта би са наставком?
У СЕЋАЊЕ: ГОРДАНА МИХАИЛОВИЋ
07-03-2014, 05:37 AM
Присуствовао сам сахрани, односно испраћају за кремацију др Гордане Михаиловић, на Новом гробљу у Београду. Уз унука и праунука ђенерала Драже Михаиловића, др Гордану је испратило на вечни починак неколицина њених пријатеља и колега лекара. Један од њих, оржао је јако дирљив говор у коме је поменуо њену љубав према деци - пацијантима, као и то да о свом страдању није говорила, да не би том причом оптерићивала саговорнике. Међу децом је била омиљени лекар. Испраћена је скромно и достојанствено, онако како је и живела.
07-03-2014, 04:56 PM
Зар је кремирана ?
Ако идем напријед, пратите ме...ако се повучем, убијте ме...ако умрем, осветите ме.
-Анри де ла Рошжаклен
10-03-2014, 11:49 PM
Стигао је и 10.март.......?
Иначе, госн Милославе, каква су твоја сазнања о силовањима која су удбаши примењивали над девојкама из градских породица или сестара или ћерки четника?
Конкретно, да ли је Гордана Михаиловић силована, и ако јесте, у ком од ових силних затвора у којима је била затворена?
Иначе, госн Милославе, каква су твоја сазнања о силовањима која су удбаши примењивали над девојкама из градских породица или сестара или ћерки четника?
Конкретно, да ли је Гордана Михаиловић силована, и ако јесте, у ком од ових силних затвора у којима је била затворена?
11-03-2014, 02:28 AM
Ево наставка:
Гордана Михаиловић (2)
Са Бањице – међу четнике
“За Гордану најбоља храна“, наређивао је Дража лета 1942, али уз напомену да је “новац ограничен“ до висине његове плате
http://www.pogledi.rs/gordana-mihailovic-2/
Не удбаши, силовале су њихове разне формације. Масовна су била силовања Немица по логорима за фолксдојчере после рата, затим Црногорки у једном селу поред Загреба (када су ту враћени избегли цивили из Словеније; многе су извршиле самоубиство скоком у Саву), онда по женским логорима и затворима, у Београду после ''ослобођења'', у Крушевцу, итд.
Гордана ми није то помињала.
Гордана Михаиловић (2)
Са Бањице – међу четнике
“За Гордану најбоља храна“, наређивао је Дража лета 1942, али уз напомену да је “новац ограничен“ до висине његове плате
http://www.pogledi.rs/gordana-mihailovic-2/
Не удбаши, силовале су њихове разне формације. Масовна су била силовања Немица по логорима за фолксдојчере после рата, затим Црногорки у једном селу поред Загреба (када су ту враћени избегли цивили из Словеније; многе су извршиле самоубиство скоком у Саву), онда по женским логорима и затворима, у Београду после ''ослобођења'', у Крушевцу, итд.
Гордана ми није то помињала.
24-03-2014, 08:30 PM
Гордана Михаиловић (3)
Радна соба – у капели
Као студент медицине, Гордана није имала где да учи, па је одлазила на Ново гробље, у једну капелу која је била откључана
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
http://www.pogledi.rs/gordana-mihailovic-3/
Радна соба – у капели
Као студент медицине, Гордана није имала где да учи, па је одлазила на Ново гробље, у једну капелу која је била откључана
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
http://www.pogledi.rs/gordana-mihailovic-3/
28-04-2014, 08:19 PM
Из ''Политике'', не знам датум. Али стварно шта све пишу, каква Сорбона сад...
Ко је наследник тајног архива Драже Михаиловића
После смрти Гордане Михаиловић, ћерке четничког војводе, не зна се где је завршила драгоцена документација, диплома са Сорбоне и фотографије с краљевима које су остале у стану
(Фотодокументација „Политике”)
Смрт Гордане Михаиловић, ћерке Драже Михаиловића, вође четника у Другом светском рату, могла би да буде прекретница у обелодањивању тајни контроверзног генерала о коме историја још није дала коначан суд. У њеном дому у Београду остала је заоставштина Драже Михаиловића, поред осталог и оригинална диплома са Сорбоне, која је деценијама оспоравана, али и други документи који би могли да баце другачије светло на историјску улогу четничког војводе.
Каква ће бити судбина документације, никад необјављених фотографија и разних предмета који имају велику архивску вредност, сада је неизвесно. Наиме, после смрти Гордане Михаиловић, 10. фебруара ове године, испоставило се да све тајне и успомене на оца које је годинама чувала могу да заврше у погрешним рукама.
Београдски галериста Саша Кликовац тврди да је тетка Гордана, како је он зове, руком писаним тестаментом оставила њему свој стан и све документе које је у њему чувала. Он каже да је ову изузетну и честиту жену познавао читав свој живот и да га је она волела као сина. Није ни сањао да би она могла да му остави све што је чувала о свом оцу, као и станчић у којем је живела. О тестаменту којим га она проглашава за наследника, обавестили су га њени рођаци и дугогодишња пријатељица Соња Бресјанац. Тестамент је после тога нестао. Саша Кликовац каже да је тетка Горданин даљи рођак Миша Живановић присвојио њену имовину и сакрио тестамент.
„Када је тетка Гордана умрла, позвао ме је Миша и рекао ми да треба да се видимо јер је реч о озбиљној ствари. Затим су у мој стан дошли Миша, Горданин братанац Војислав Михаиловић и њена пријатељица Соња. Они ми тада саопштавају да сам поменут у тестаменту”, прича за „Политику” Саша Кликовац.
Он каже да је Живановић водио главну реч, али да му је сумњива улога Војислава Михаиловића. У том тренутку Кликовац још није знао шта му је Гордана оставила тестаментом. Наредних дана, према његовим речима, Миша Живановић избегавао је разговор. Рекао је да је тестамент код адвоката и да ће о томе причати „када јој душа оде на небо и када њен пепео буде просут у Парку сећања”. Кликовац наводи да га је тада позвала друга Горданина пријатељица Вера Пејчић и казала му да се припрема велика превара и да је он једини наследник ћерке Драже Михаиловића.
„Горданине пријатељице виделе су тестамент у коме пише: ’Стан и све што је у њему остављам Саши Кликовцу’. Тестамент је видео и адвокат код кога су заједно отишли. Међутим, Миша сада негира да тестамент постоји. Када сам му рекао да знам да сам једини наследник, рекао ми је: ’О чему ви причате?’”, каже Саша Кликовац.
Од тога дана, додаје наш саговорник, Миша Живановић стално је у стану и износи Горданине ствари колицима за пијацу. Саша Кликовац каже да је веома забринут за документацију коју је чувала Дражина ћерка. Позвао је полицију, али му је речено да они нису надлежни. Кликовац каже да верује да ће до правде стићи у парници, али тај пут је дуг. Док суд не пресуди, последња жеља ове несрећне жене биће само мртво слово на папиру.
„Госпођа Вера каже да су у стану остала два луксузна кожна албума, скривена у ормару с фотографијама и Дражина преписка. Ту су биле слике с краљевским породицама, документи са Сорбоне и разни папири. Ту је и Горданина документација са Голог отока, као и пресуда против ње. Вера Пејчић каже да су тетка Гордана и она то заједно прелиставале, она се сећа сваког папира и спремна је да сведочи. Знала је одавно да је све то мени остављено”, наводи Кликовац.
Соња Бресјанац била је са Горданом у америчкој амбасади пре десетак година, када јој је уручен Труманов орден. У тестаменту је писало да се после Горданине смрти тај орден одмах однесе у Цркву Ружицу. Саша Кликовац каже да је на инсистирање Вере Пејчић овај део тестамента Миша Живановић поштовао.
„Тетка Гордана је била на Голом отоку, натерали су је да се одрекне оца. Трпела је неправде и понижења. Била је рендгенолог и најплеменитије биће које сам знао. Живела је у тузи и чувала све тајне свога оца. Комунистички медији негирали су да је Дража Михаиловић завршио Сорбону, али оригинална диплома постоји, као и други непознати документи и предмети значајни за српску историју. Нас који смо је волели много боли ова неправда. Сада ми је живот поремећен и више бих волео да нисам ни сазнао да је њена воља била да ја то преузмем, него што сада знам да ме чека парница да бих испоштовао њену тако бедно погажену вољу”, каже Саша Кликовац.
Другу страну ове приче нисмо успели да чујемо. Миша Живановић прекинуо је везу, одбијајући и да саслуша због чега смо га звали.
„Мислим да су ова документа угрожена због непроцењиве тржишне вредности. Злочин је то продавати, та документација мора да буде сачувана за историју. Да је тетка Горданина воља поштована, ја бих све то однео у Цркву Ружицу јер мислим да би једино тамо било сачувано”, каже на крају Саша Кликовац.
Доротеа Чарнић
Ко је наследник тајног архива Драже Михаиловића
После смрти Гордане Михаиловић, ћерке четничког војводе, не зна се где је завршила драгоцена документација, диплома са Сорбоне и фотографије с краљевима које су остале у стану
(Фотодокументација „Политике”)
Смрт Гордане Михаиловић, ћерке Драже Михаиловића, вође четника у Другом светском рату, могла би да буде прекретница у обелодањивању тајни контроверзног генерала о коме историја још није дала коначан суд. У њеном дому у Београду остала је заоставштина Драже Михаиловића, поред осталог и оригинална диплома са Сорбоне, која је деценијама оспоравана, али и други документи који би могли да баце другачије светло на историјску улогу четничког војводе.
Каква ће бити судбина документације, никад необјављених фотографија и разних предмета који имају велику архивску вредност, сада је неизвесно. Наиме, после смрти Гордане Михаиловић, 10. фебруара ове године, испоставило се да све тајне и успомене на оца које је годинама чувала могу да заврше у погрешним рукама.
Београдски галериста Саша Кликовац тврди да је тетка Гордана, како је он зове, руком писаним тестаментом оставила њему свој стан и све документе које је у њему чувала. Он каже да је ову изузетну и честиту жену познавао читав свој живот и да га је она волела као сина. Није ни сањао да би она могла да му остави све што је чувала о свом оцу, као и станчић у којем је живела. О тестаменту којим га она проглашава за наследника, обавестили су га њени рођаци и дугогодишња пријатељица Соња Бресјанац. Тестамент је после тога нестао. Саша Кликовац каже да је тетка Горданин даљи рођак Миша Живановић присвојио њену имовину и сакрио тестамент.
„Када је тетка Гордана умрла, позвао ме је Миша и рекао ми да треба да се видимо јер је реч о озбиљној ствари. Затим су у мој стан дошли Миша, Горданин братанац Војислав Михаиловић и њена пријатељица Соња. Они ми тада саопштавају да сам поменут у тестаменту”, прича за „Политику” Саша Кликовац.
Он каже да је Живановић водио главну реч, али да му је сумњива улога Војислава Михаиловића. У том тренутку Кликовац још није знао шта му је Гордана оставила тестаментом. Наредних дана, према његовим речима, Миша Живановић избегавао је разговор. Рекао је да је тестамент код адвоката и да ће о томе причати „када јој душа оде на небо и када њен пепео буде просут у Парку сећања”. Кликовац наводи да га је тада позвала друга Горданина пријатељица Вера Пејчић и казала му да се припрема велика превара и да је он једини наследник ћерке Драже Михаиловића.
„Горданине пријатељице виделе су тестамент у коме пише: ’Стан и све што је у њему остављам Саши Кликовцу’. Тестамент је видео и адвокат код кога су заједно отишли. Међутим, Миша сада негира да тестамент постоји. Када сам му рекао да знам да сам једини наследник, рекао ми је: ’О чему ви причате?’”, каже Саша Кликовац.
Од тога дана, додаје наш саговорник, Миша Живановић стално је у стану и износи Горданине ствари колицима за пијацу. Саша Кликовац каже да је веома забринут за документацију коју је чувала Дражина ћерка. Позвао је полицију, али му је речено да они нису надлежни. Кликовац каже да верује да ће до правде стићи у парници, али тај пут је дуг. Док суд не пресуди, последња жеља ове несрећне жене биће само мртво слово на папиру.
„Госпођа Вера каже да су у стану остала два луксузна кожна албума, скривена у ормару с фотографијама и Дражина преписка. Ту су биле слике с краљевским породицама, документи са Сорбоне и разни папири. Ту је и Горданина документација са Голог отока, као и пресуда против ње. Вера Пејчић каже да су тетка Гордана и она то заједно прелиставале, она се сећа сваког папира и спремна је да сведочи. Знала је одавно да је све то мени остављено”, наводи Кликовац.
Соња Бресјанац била је са Горданом у америчкој амбасади пре десетак година, када јој је уручен Труманов орден. У тестаменту је писало да се после Горданине смрти тај орден одмах однесе у Цркву Ружицу. Саша Кликовац каже да је на инсистирање Вере Пејчић овај део тестамента Миша Живановић поштовао.
„Тетка Гордана је била на Голом отоку, натерали су је да се одрекне оца. Трпела је неправде и понижења. Била је рендгенолог и најплеменитије биће које сам знао. Живела је у тузи и чувала све тајне свога оца. Комунистички медији негирали су да је Дража Михаиловић завршио Сорбону, али оригинална диплома постоји, као и други непознати документи и предмети значајни за српску историју. Нас који смо је волели много боли ова неправда. Сада ми је живот поремећен и више бих волео да нисам ни сазнао да је њена воља била да ја то преузмем, него што сада знам да ме чека парница да бих испоштовао њену тако бедно погажену вољу”, каже Саша Кликовац.
Другу страну ове приче нисмо успели да чујемо. Миша Живановић прекинуо је везу, одбијајући и да саслуша због чега смо га звали.
„Мислим да су ова документа угрожена због непроцењиве тржишне вредности. Злочин је то продавати, та документација мора да буде сачувана за историју. Да је тетка Горданина воља поштована, ја бих све то однео у Цркву Ружицу јер мислим да би једино тамо било сачувано”, каже на крају Саша Кликовац.
Доротеа Чарнић
14-05-2014, 01:21 AM
Милка Баковић у својим момоарима наводи да Гордана и Бранко нису били деца ђенерала Михаиловића, већ да су били деца Дражине жене, које је овај примио када се оженио. Његово једино дете је био Војислав.
Да ли је ово тачно?
Да ли је ово тачно?
14-05-2014, 02:03 AM
(14-05-2014, 01:21 AM)Мргуд Пише: Милка Баковић у својим момоарима наводи да Гордана и Бранко нису били деца ђенерала Михаиловића, већ да су били деца Дражине жене, које је овај примио када се оженио. Његово једино дете је био Војислав.Није 100%.
Да ли је ово тачно?
Такође није тачно оно што пише Милка да су Јелица и Гордана биле негде у области Крушевца, па су се враћале преко Мрчајеваца, 12. септембра 1944, где их је она срела.
Помешала је ту нешто Милка, дешава се у мемоарима.
Никада нису биле ни у области КШ ни ма где источно од Чачка, па ни у Мрчајевцима.
19-07-2016, 11:14 PM
Питало ме је више људи за овај чланак, штампан пре четврт века, и сада прештампан:
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portal...o-najteze/
За други део, који је наводно сниман, не знам, можда је сниман, а грешке су се промакле... У основи то је то. Само што није ауторизовано, па дакле није аутентично.
О првом делу сам већ писао у овим чланцима о Гордани. Она дефинитивно то није рекла - да се одрекла оца. Кад је ово објављено, била је страшно погођена. Толико да је била на ивици самоубиства - буквално је отворила прозор на осмом спрату и дуго стајала ту...
Причала ми је о томе више пута. Такође ми је рекла да јој комунисти нису ни тражили да се одриче оца. Али после је то наравно филовано до апсурда. Укратко, Гордана и Бранко су заробљени 18. септембра 1944. и после месец дана насилно мобилисани у партизане.
http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portal...o-najteze/
За други део, који је наводно сниман, не знам, можда је сниман, а грешке су се промакле... У основи то је то. Само што није ауторизовано, па дакле није аутентично.
О првом делу сам већ писао у овим чланцима о Гордани. Она дефинитивно то није рекла - да се одрекла оца. Кад је ово објављено, била је страшно погођена. Толико да је била на ивици самоубиства - буквално је отворила прозор на осмом спрату и дуго стајала ту...
Причала ми је о томе више пута. Такође ми је рекла да јој комунисти нису ни тражили да се одриче оца. Али после је то наравно филовано до апсурда. Укратко, Гордана и Бранко су заробљени 18. септембра 1944. и после месец дана насилно мобилисани у партизане.
19-07-2016, 11:31 PM
Какво је твоје мишљење о новинарима који се баве овако осетљивим и компликованим историјским догађајима и( ли) личностима? Да ли су овакве грешке плод необавештености или, можда, претеране обавештености? Или да одбацимо целу причу на то што ауторка није ни схватила каква јој је шанса указана. Уосталом, прво је питање зашто уредник тог часописа није радио интервју, него је то препустио својој тадашњој девојци.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)