[Милослав Самарџић]

Јуче је у Португалији преминуо члан нашег форума, др Воја Костић - ''Воја Бгд'', како је волео да се потписује. У Београду је рођен 1950, али је у њему најмање живео, пошто се у раној младости отиснуо ''трбухом за крухом''.
Доста се јављао баш на ту тему, реагујући на писања о ''златном добу'' у време диктатуре Ј. Б. Тита, које је он памтио сасвим другачије. Јављао се и да објасни млађима како те приче о меду и меку на Западу нису баш тачне, да се тамо крваво ради, уз много невоља. Он је дипломирао медицину и потом постао хирург, али, опет, и пред пензију је морао да ради и продужене смене и трећу смену.
Радио је у Јужноафричкој Републици, Немачкој и на крају у Португалији.
Планирао је да се врати у Србију, са својом супругом Аном, смерном и вредном Португалком, учитељицом по занимању - али није дочекао пензију. Штавише, када је почео да сакупља папире за пензију, утврдио је да му све болнице у којима је радио нису редовно уплаћивале у пензиони фонд.
Имао је фарму на којој је, на посној португалској земљи, у слободно време покушавао да засади што више засада из Србије. Жеља му је била да, као пензионер, купи имање у неком српском селу.
Без њега не би било књиге ''Срби против Вермахта''. Финансирао је половину трошкова набавке докумената у Бундес архиву, а потом је и превео део тих докумената.
Слава му и хвала!

Др Воја Костић испред своје куће у Португалији, пре две године:

[Николај]

Бог да му душу прости.

[Вања]

Вечна слава великом човеку и великом Србину. Човек који је прошао све у животу, намучио се али и створио и помагао свима. Од њега сам добио велик број књига о разним тематикама, помогао ми је много око факултета такође. Неизмерно му хвала и нек почива вечно у миру, заслужио је то.

[Захумље]

Најсрдачне поздраве у живот што почиваш у миром Божијем.

Да вам Господ подари Вјечни Мир

Вјечна Памјат Војо

Вјечни Слава

Жели Вам

Захумље

[Ратко]

Покој му души и слава му.

[Громовник]

Вечна му Слава и Бог да му душу прости! Обећах му да ћу га посетити у Португалији када смо се видели, али не стигох...

[Mekenzi]

Večna mu slava i laka zemlja.
Pamtićemo ga kao konstrutivnog i finog forumaša.

[Krajisnik]

Pokoj mu dusi.Rado sam citao njegove postove.Jednom me je i pozvao da naidjem do njega ako krenem u pravcu Portugalije iako se nismo poznavali.Nisam znao da je bio Dr. medicine.Veoma skroman covjek.
Iskreno saucesce njegovoj porodici.

[Chicot]

Имао сам срећу да га упознам. Од њега се могло стварно много научити. Представник старе гарде, шмекер.

Нека му је лака земља!

[Мањача]

Вјечна му Слава и Бог да му душу прости!

[Јеремија]

Тужна вест за све који су познаваали Воју. Био је веома одан србству и заиста је волео Србију.

Почивај у миру брате Војо!

[ЛукаЛоко]

Веома ми је жао на такву вест. Он је био један од тих форумаша чије постове највише сам ценио. Сећам се да је написао да у старом Београду под Брозом нису Срби могли да славе славу, да је тако било у свом детињству.
Вечнаја му Памјат!

[Сале]

Тужна вест. Нека му је лака земља и вечнаја памјат.

[Коста]

Нека му Бог подари Царско небеско! Веома ми је жао што чујем ову вест, тим пре што смо се на жалост тек пар пута у животу срели, али кроз дописивање ми је био одличан пријатељ иако пар деценија старији. Памтим га као веома образованог, са великим животним искуством - "прошао 4 континента" како је говорио - добродушног и честитог патриоту, поносан на свој србски идентитет. Велики борац!
Већ ми је необично, а подсећао ме на оца који је имао сличан неизцелив бол у души за све што су прошли како под комунизмом тако и у "слободном Свету".

Вечна му памјат!