13-09-2018, 05:25 PM
Пољапривреда
14-09-2018, 01:00 PM
https://www.danas.rs/ekonomija/prokopije...ren-posao/
Перење новац преко емирате?
https://www.danas.rs/ekonomija/pkb-zele-samo-arapi/
Перење новац преко емирате?
https://www.danas.rs/ekonomija/pkb-zele-samo-arapi/
15-09-2018, 02:04 PM
23-09-2018, 09:10 PM
27-09-2018, 02:10 PM
01-10-2018, 04:37 PM
КАКО ПОДСТАЋИ РАЗВОЈ ПОЉОПРИВРЕДЕ – ОСНОВНЕ СМЕРНИ
Мр Данијела Ружичић
Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције.
Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана Србије. Од степена развијености и квалитета примарне пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије – поред квалитета прехрамбених производа од којих великим делом зависи здрава и квалитетна исхрана грађана – зависе и многи други друштвени чиниоци.
Од нивоа развијености зависи бројно стање запослених у пољопривреди – посебно у руралним подручјима – затим уредна снабдевеност тржишта, развој трговине, туризма и осталих терцијарних делатности, као и висина БДП-а, у коме сада учествује са 10 %. Са 3.355.859 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, Србија спада у богатије земље са овим природним богатством.
Међутим, потенцијали пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије нису ни приближно искоришћени. За такво стање има више узрока па ћемо неке и поменути:
• Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције и сл.
• Уситњена пољопривредна газдинства.
• Веома лоша структура пољопривредне производње, која онемогућава профитабилнију прозводњу, као нпр. узгој сточарства, развој воћарства и виногрдарства као посебне гране воћарства и сл.
• Низак степен прераде пољопривредних производа
• Ниска технолошка опредељеност пољопривредних произвођача.
• Низак степен применљивог знања због непостојања адекватних едукација и сл.
• Уситњеност пољопривредних површина, тако да се 76% произвођача бави пољопривредном производњом на малим и разуђеним парцелама.
• Већина пољопривредних произвођача има механизацију стару 20 и више година.
• Низак приход по хектару, због чега газдинствa у Србији имају просечан приход 300 евра по хектару, док газдинства у ЕУ остварују просечан приход од 1.000 евра по хектару.
Због свега наведеног, наша пољопривредна производња није конкурентна. Наведене чињенице упућују на потребу
да се хитно мења политика у пољопривреди, али и укупна државна политика према пољопривредној производњи. Потребно ју је што пре реформисати и изменити државни однос према тој грани привреде за 180 степени.
Пошто су пољопривредна производња и прерађивачка индустрија – која се занива на примарној пољопривредној производњи – одређене у групи за носиоце развоја Србије у наредном периоду, неопходно је што пре направити дугорочну Стратегију развоја пољопривредне производње и прерађивачке индустрије која се на њој заснива. Овде ћемо навести само неке од теза о којима би требало размишљати приликом израде Стратегије, а то су:
• Реактивирати пољопривреднонаучне институте и субвенционисати научноистраживачке радове те стимулисати научнике у институтима и на факултетима за примену науке у пољопривредној производњи.
• Укрупнити пољопривредне поседе.
• Подићи техничко-технолошки ниво рада у пољопривредној производњи и субвенционисати замену механизације.
• Убрзано радити на обнови индустрије пољопривредне механизације.
• Изградити инфраструктуру за наводњавање, како би се што веће површине наводњавале, те омогућити свим пољопривредним произвођачима бесплатно заливање газдинстава.
• Заштитити пољопривредна земљишта од поплава.
• Добро структурирати пољопривредну производњу (направити правилан однос између гајења житарица – воћарства – повртарства и сточарства).
• Убрзано развијати прерађивачку индустрију пољопривредних производа.
• Пољопривредне производе извозити искључиво у вишим фазама прераде.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој сточарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој воћарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој производње семена и садница.
• Заштитити географско порекло пољопривред- них производа, што би омогућило препознатљивост српских пољопривредних производа на светском тржишту..
• Убрзано радити на брендирању српских производа. Систематски радити на увођењу свих потребних стандарда
• Стално радити на подизању прихода по хектару у пољопривреди.
• Упорно радити на подизању пољопривредне конкурентности.
Србија има – као што је на почетку и наведено – велике површине ораница, а уз то и много могућности за наводњавање пољопривредног земљишта, а захваљујући наводњавању, могли бисмо да убирамо две и више летина.
Међутим, све се то мало се користи те се због тога и каже да је наша пољопривреда сва у потенцијалима.
Не би требало чекати, већ је неопходно што пре отпочети претварање потенцијала у користи. Поред потенцијала, пољопривреда – као примарна грана делатности – има велике могућности да покрене и секундарне и терцијарне делатности и тако мултипликује свеукупну корист. Уз све то, важно је напоменути да пољопривреда има и велике могућности за извоз. Због поменутих чинилаца, као избог оних непоменутих, примарна пољопривредна производња – и прерада њених производа – спада у групу носилаца дугорочног економског раста и развоја.
Мр Данијела Ружичић
Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције.
Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана Србије. Од степена развијености и квалитета примарне пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије – поред квалитета прехрамбених производа од којих великим делом зависи здрава и квалитетна исхрана грађана – зависе и многи други друштвени чиниоци.
Од нивоа развијености зависи бројно стање запослених у пољопривреди – посебно у руралним подручјима – затим уредна снабдевеност тржишта, развој трговине, туризма и осталих терцијарних делатности, као и висина БДП-а, у коме сада учествује са 10 %. Са 3.355.859 хектара коришћеног пољопривредног земљишта, Србија спада у богатије земље са овим природним богатством.
Међутим, потенцијали пољопривредне производње и њене прерађивачке индустрије нису ни приближно искоришћени. За такво стање има више узрока па ћемо неке и поменути:
• Неадекватна пољопривредна политика један је од највећих проблема у нашој пољопривреди. Због тога влада незаинтересованост за пољопривредну производњу, велике површине пољопривредног земљишта се не обрађују, имамо недовољне и неправилно структуриране субвенције и сл.
• Уситњена пољопривредна газдинства.
• Веома лоша структура пољопривредне производње, која онемогућава профитабилнију прозводњу, као нпр. узгој сточарства, развој воћарства и виногрдарства као посебне гране воћарства и сл.
• Низак степен прераде пољопривредних производа
• Ниска технолошка опредељеност пољопривредних произвођача.
• Низак степен применљивог знања због непостојања адекватних едукација и сл.
• Уситњеност пољопривредних површина, тако да се 76% произвођача бави пољопривредном производњом на малим и разуђеним парцелама.
• Већина пољопривредних произвођача има механизацију стару 20 и више година.
• Низак приход по хектару, због чега газдинствa у Србији имају просечан приход 300 евра по хектару, док газдинства у ЕУ остварују просечан приход од 1.000 евра по хектару.
Због свега наведеног, наша пољопривредна производња није конкурентна. Наведене чињенице упућују на потребу
да се хитно мења политика у пољопривреди, али и укупна државна политика према пољопривредној производњи. Потребно ју је што пре реформисати и изменити државни однос према тој грани привреде за 180 степени.
Пошто су пољопривредна производња и прерађивачка индустрија – која се занива на примарној пољопривредној производњи – одређене у групи за носиоце развоја Србије у наредном периоду, неопходно је што пре направити дугорочну Стратегију развоја пољопривредне производње и прерађивачке индустрије која се на њој заснива. Овде ћемо навести само неке од теза о којима би требало размишљати приликом израде Стратегије, а то су:
• Реактивирати пољопривреднонаучне институте и субвенционисати научноистраживачке радове те стимулисати научнике у институтима и на факултетима за примену науке у пољопривредној производњи.
• Укрупнити пољопривредне поседе.
• Подићи техничко-технолошки ниво рада у пољопривредној производњи и субвенционисати замену механизације.
• Убрзано радити на обнови индустрије пољопривредне механизације.
• Изградити инфраструктуру за наводњавање, како би се што веће површине наводњавале, те омогућити свим пољопривредним произвођачима бесплатно заливање газдинстава.
• Заштитити пољопривредна земљишта од поплава.
• Добро структурирати пољопривредну производњу (направити правилан однос између гајења житарица – воћарства – повртарства и сточарства).
• Убрзано развијати прерађивачку индустрију пољопривредних производа.
• Пољопривредне производе извозити искључиво у вишим фазама прераде.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој сточарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој воћарства.
• Посебним субвенцијама стимулисати развој производње семена и садница.
• Заштитити географско порекло пољопривред- них производа, што би омогућило препознатљивост српских пољопривредних производа на светском тржишту..
• Убрзано радити на брендирању српских производа. Систематски радити на увођењу свих потребних стандарда
• Стално радити на подизању прихода по хектару у пољопривреди.
• Упорно радити на подизању пољопривредне конкурентности.
Србија има – као што је на почетку и наведено – велике површине ораница, а уз то и много могућности за наводњавање пољопривредног земљишта, а захваљујући наводњавању, могли бисмо да убирамо две и више летина.
Међутим, све се то мало се користи те се због тога и каже да је наша пољопривреда сва у потенцијалима.
Не би требало чекати, већ је неопходно што пре отпочети претварање потенцијала у користи. Поред потенцијала, пољопривреда – као примарна грана делатности – има велике могућности да покрене и секундарне и терцијарне делатности и тако мултипликује свеукупну корист. Уз све то, важно је напоменути да пољопривреда има и велике могућности за извоз. Због поменутих чинилаца, као избог оних непоменутих, примарна пољопривредна производња – и прерада њених производа – спада у групу носилаца дугорочног економског раста и развоја.
10-10-2018, 02:39 PM
https://srbin.info/2018/10/10/pogledajte...po-srbiji/
Како да се мали Српски Пољупривредници боре против ових супермаркете и већи ланце у држави.
Порука је да формирају локалне (на селу) задруге. Задруга да покрива сва села/сва места где има било којих пољупривредни производ, или места ко има потенцијал за производ.
У тим локације да се фомира Задругски центар.
У том центару имаш бирање и парковање хране
https://www.youtube.com/watch?v=ihuRkTh7_sA
https://www.youtube.com/watch?v=QJ9Nzy3AYDY
Центар
https://www.youtube.com/watch?v=tW6rDG8wNts
Центар за паковање, што је имање све пољупривредника, и она користи сва њихова производње.
Guy Singh Watson
https://www.youtube.com/watch?v=VjCOHSE3830
Supermarket Killing Flavour
https://www.youtube.com/watch?v=pGCtsaP18yw
Bio-Diversity
https://www.youtube.com/watch?v=o6sSN62mGe8
Season
https://www.youtube.com/watch?v=STiQo1CPrD8
Ако продаваш храна у кутије гледаш да ваша кутија има фришка сезонска храна у кутији, тако овај фармер је купио имање у француској да испуњава нека сезонска рупа од 6 недеље пре пролећа.
Разлог зашто је купио та имања у Француској због је му било ближе него производна места у својој држави.....(тако читај горивског трошак).
Он је исто урачунао колико бих му коштало да производи под стаклом са грејање, и то овсте није било исплатљиво.
Ја осећам да колектив од неколико Српске задруге, бих могла нешто слично урадити у местима као Грчка, где сунце стиже мало раније, и тако испуњава рупу у Српском сезони.
Wairarapa - Community Supported Agriculture
https://www.youtube.com/watch?v=H7zT2a4u9CM
Парковање
https://www.youtube.com/watch?v=laK0HoeOBjM
https://www.youtube.com/watch?v=qI-sP5bovAs
https://www.youtube.com/watch?v=5aVDgpVblmg
https://www.youtube.com/watch?v=Id53wVJsaqk
Желиш да избегаваш сваке врсте пластике, и она парковање што користиш, врати се земљи одакле је прво дошло.
Гледаш да користиш кутије због оних се могу служити више времена.
Гледаш да смањиш своје смеће
Кутије
Стижу лично до ваша врата
Што бих Српски Пољупривредници могли да ураде, је да се организују са Органичне Млекаре и тако ти на врата не само стиже млеко него и храна.
Исто је може ићи у комбинације локалне људи и фирме ко се баве са испорука, тако од једно запошљаваш што више људи.
Како да се мали Српски Пољупривредници боре против ових супермаркете и већи ланце у држави.
Порука је да формирају локалне (на селу) задруге. Задруга да покрива сва села/сва места где има било којих пољупривредни производ, или места ко има потенцијал за производ.
У тим локације да се фомира Задругски центар.
У том центару имаш бирање и парковање хране
https://www.youtube.com/watch?v=ihuRkTh7_sA
https://www.youtube.com/watch?v=QJ9Nzy3AYDY
Центар
https://www.youtube.com/watch?v=tW6rDG8wNts
Центар за паковање, што је имање све пољупривредника, и она користи сва њихова производње.
Guy Singh Watson
https://www.youtube.com/watch?v=VjCOHSE3830
Supermarket Killing Flavour
https://www.youtube.com/watch?v=pGCtsaP18yw
Bio-Diversity
https://www.youtube.com/watch?v=o6sSN62mGe8
Season
https://www.youtube.com/watch?v=STiQo1CPrD8
Ако продаваш храна у кутије гледаш да ваша кутија има фришка сезонска храна у кутији, тако овај фармер је купио имање у француској да испуњава нека сезонска рупа од 6 недеље пре пролећа.
Разлог зашто је купио та имања у Француској због је му било ближе него производна места у својој држави.....(тако читај горивског трошак).
Он је исто урачунао колико бих му коштало да производи под стаклом са грејање, и то овсте није било исплатљиво.
Ја осећам да колектив од неколико Српске задруге, бих могла нешто слично урадити у местима као Грчка, где сунце стиже мало раније, и тако испуњава рупу у Српском сезони.
Wairarapa - Community Supported Agriculture
https://www.youtube.com/watch?v=H7zT2a4u9CM
Парковање
https://www.youtube.com/watch?v=laK0HoeOBjM
https://www.youtube.com/watch?v=qI-sP5bovAs
https://www.youtube.com/watch?v=5aVDgpVblmg
https://www.youtube.com/watch?v=Id53wVJsaqk
Желиш да избегаваш сваке врсте пластике, и она парковање што користиш, врати се земљи одакле је прво дошло.
Гледаш да користиш кутије због оних се могу служити више времена.
Гледаш да смањиш своје смеће
Кутије
Стижу лично до ваша врата
Што бих Српски Пољупривредници могли да ураде, је да се организују са Органичне Млекаре и тако ти на врата не само стиже млеко него и храна.
Исто је може ићи у комбинације локалне људи и фирме ко се баве са испорука, тако од једно запошљаваш што више људи.
17-10-2018, 06:55 PM
http://www.vestinet.rs/tema-dana/dojce-v...-zbog-toga
Као да Немачка није имала неке претензије на имање?
Као да Немачка није имала неке претензије на имање?
20-10-2018, 01:33 PM
21-10-2018, 03:07 AM
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)