[Милан Бабић]

Стефан Твртко I Котроманић Рођен је 23. августа 1338 а умро 10. марта 1391 године. Био је Бан Босне од 1353-1377 и краљ од 1377- 1391. Његова жеља је била сједињење двије српске државе Босне и Србије.
Крунисан је у Милешеви „од стране митрополита манастира Милешеве и његових монаха у цркви поменутог мјеста“
Тутула
Краљ Србима, Босне, Приморја и Хумске земље.


Босна у доба Стефана Твртка I Котроманића


Дио повеље од 10.априла 1378




Превод

Такође и мени рабу својем за милост својега Божанства дарова процветати ми младици богсадној роду мојем, и удостоји ме двоструким вијенцем, да у обоја владичаства управљам, прво исправа у Богу дарованој нам земљи Босни, а потом када ме је господ Бог удостојио наслиједити престол мојих прародитеља, господе србске, јер ти бјеху моји прародитељи и у земаљском царству царствовали, и на небесно царство преселили се: Видим ја земљу прародитеља мојих после њих остављену и неимајући својега пастира, и идох у србскују земљу, желећи и хотећи укрепити престо родитеља мојих, и тамо отишавши венчан бих Богом дарованим вијенцем на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу благовјерни и Богом постављени Стефан краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама.И потом почех с Богом краљевати и управљати престолом србске земље, и желећи све што је пало скупа подигнути и што је разорено укрепити.

више у наставку......

[Милослав Самарџић]

http://www.pogledi.rs/titule-vladara/

http://www.pogledi.rs/jezik-bosanskih-vladara/

http://www.pogledi.rs/mit-o-bogumilima/

[Милан Бабић]

Из повеље краља Твртка I 1382 године

Благочастиво је и веома пријатно и достојно похвалити ово достојном вјером, и жељену ријеч упутити теби, првомучениче Христов Стефане, јер ти си се молио за оне који су те ударали, говорећи: „Господе, не узми им за гријех ово, јер не знају шта чине.“ И зато, много страдални, који си се молио за оне који су те ударали, још више се моли Владици моме Христу Богу за оне који ти се свагда моле и зазивају и исповиједају тебе, који си за Христа Бога пострадао и који сва добра чиниш о Господу моме Богу, и који тебе призивам у помоћ, јер молитвом твојом примих благодат од Господа Бога, и удостојен бијах вијенца и части и скиптра царскога првих мојих родитеља светих, господе српске, краљева и царева, и слиједим њихов живот и вјеру, и правилом (законом)царским све недостатке исправљајући и извршавајући у земљама богодарованог ми краљевства. И тако пребивајући, пронађе краљевство ми у приморју, у жупи драчевичкој мјесто погодно за подизање града и тада призвах у помоћ Господа Бога и светог великог мученика и архиђакона Стефана, као што и више рекох, и у име његово сазидах град на реченом мјесту и дадох му име Свети Стефан.

....


Град Свети Стефан је данашњи Херцег Нови


Херцег Нови споменик краљу Твртку

[ХраброСрце]

Постоји ли податак о мјесту гроба Херцега Стјепана?
Прије пар година ме је то питао један муслимански историчар, заговорник те БиХ историје и богумилства, испричао ми и неку пропратну причу о начину његове сахране, нисам улазио у дискусију са њим, али нигдје нисам могао да пронађем тај податак?

[Милан Бабић]

Постоји ли податак о мјесту гроба Херцега Стјепана?
Прије пар година ме је то питао један муслимански историчар, заговорник те БиХ историје и богумилства, испричао ми и неку пропратну причу о начину његове сахране, нисам улазио у дискусију са њим, али нигдје нисам могао да пронађем тај податак?

Херцег Стефан Вукчић Косача је био православац. Што се тиче гробног мјеста, претпоставља се да је сахрањен у Заграђу испод престолног му града Сокола. Подизао је задужбине међу којима су:

Црква Светог Сергија и Вакха - Поди, Херцег Нови



Црква Светог Георгија - Сопотница, Ново Горажде



Натпис из Сопотнице:


"У љето 6954 (1454) ја раб Христу Богу господин Херцег Стефан подигох храм Светога Великомученика Христова Георгија, молите се њему
да се помоли за мене грешног Владици мојему Христу"

Престолни храм у Заграђу - Шћепан Поље

[Милан Бабић]

Бој на Косову

Честитка из Фиренце

Влатко Вуковић је први послао вијест о великој српској побједи. Он је толико имао успјеха у боју, да је у два маха слао писма краљу Твртку о побједи.
Твртко је јављао Европи о побједи и примао честитке. Једна од честитки била је и из Фиренце.

Писмо фирентинске општине

Јер мада је наша оданост и по чувењу и из писмених извора одавно дознала за тај тријумф, који је с неба дарован вашој висности , и мада смо врло добро знали да је петнаестог дана прошлог мјесеца јуна охоло и непромишљени и непромишљено охоли мухамединци, Мурат,који се на силу домогао фригијског, то јест турског царства, па је намеравао да с лица земље уклони Хришћанство и име нашег Спаситеља и да његов народ колико год може избрише из књиге живих, и који је у својој глупости продро у области наших краљевстава, на мјесту које се зове Косово поље с небројеним хиљадама својих људи и са својим двама синовима, погинуо у веома крвавој бици, ипак је наша понизност са поносом и задовољством примила краљевско писмо с том вијешћу. Та коју бисмо љепшу и дичнију вијест могли примити ми, истински обожаватељи Христа, него вијест о тој бици коју ће памтити сва времена, у којој су погинуле толике тисуће невјерних Тројанаца заједно са својим војводом. Блажено је поље толиког покоља, поље које ће за многа покољења сачувати кости погинулих као вјечни споменик побједе. Блажено је краљевство босније, које је успјело да бије тако славну битку и да у Христовој десници однесе тако велику побједу. Блажен је онај дан, славан и штовања достојан помен на Пресвјетлог Мученика, блаженог Вита, дан у који је било дато да се савлада онај страшни непријатељ. Блажена, три пут и четри пута блажена она заклета чета дванаесторице одличника који су се, крчећи пут мачем, пробили кроз непријатељску коњицу и кроз камиле свезане у круг, све до Муратовог чадора. Блажен над свима осталима онај који је том премоћном војводи зарио мач у грло и у стидна мјеста, те га храбро убио. Блажени и сви они који су у славном Мучеништву побијени као посмртне жртве(турском) војводи, који су испустили крв и душу над тим чудовишним лешом.

У Фиренци , 20. Октобра, тринаестог индикта , године 1389.

[Захумље]

Само мало објасњење
Како су Котромановићи имали предност Династије Немањићи ко су имали рођаке на мушкој линији?

[Милан Бабић]

У једном Дечанском љетопису из 18. вијека стоји и ово: “ три краља бјеху српска у то време, у Призрену Лазар, у Босни Стефан Твртко, у Прилепу Марко Влкашинов ".


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Само мало објасњење
Како су Котромановићи имали предност Династије Немањићи ко су имали рођаке на мушкој линији?

Овако, Твртко је по женској линији био праунук „краља сремскаго“, а преко њега је био повезан са Немањићима.

[Брада]

free screen capture software


Бобовац, мјесто рођења и смрти Краља Твртка.

[Брада]

Светим Савом освећени Твртко (пјесма)

Ставише ти круну, оче,

дадоше ти старо име

у утроби бијелог камена

својим крилима анђео те цјелива.



Покрај хладног Лима,

у топлоти вјере, храма

примио си, оче, бреме,

крст Христа, муке народа,

заплакао ниси, устукнуо ниси,

кроз борбу си, оче, у смрт закорачио,

кроз борбу си, оче, врата раја опкорачио.



Да те славе пуки

нит’ умију, нити смију,

да ти име памте и дјело ти врате,

оче, могу само најмудрији.



Нек’ поју ти анђели

и моле те убоги

да дјело ти опет заживи,

заживи и уснули народ ти пробуди.



Пролиће се молитве,

разлиће се зраци, оче,

олтар ће нам опет сјати,

саборност је наша мати.



Крстило те православље,

уздигло те светосавље,

сада здушно молимо те, оче,

буди наш краљ опет.



Прешао си границу,

хладну митску границу,

врпцом си нам тијело спојио,

један народ у једној колијевци ти си, оче, подојио.



Хвала ти, Твртко оче, краљу Босне.