ДИМИТРИЈЕ ВОЈНОВ
Публика, кад је о страном серијском и филмском програму РТС реч, више нема право да каже како нема шта да гледа
Годинама су се слаби биоскопски резултати правдали тиме што је грађанима доступан огроман број филмских канала. Потом су се српски канали за слабу гледаност филмских програма правдали тиме што су преко кабловских оператера доступне телевизије из региона које нису платиле права за Србију. На крају су сви заједно почели да се правдају тиме што ниједна скупа телевизијска премијера више не успева да постигне очекивани резултат некакве „ексклузиве“ јер је филм већ илегалним путем постао доступан гледаоцима.
Потом се проблем илегалне набавке проширио и на серије, и одједном су и оне почеле да губе своје премијерне капацитете. Доба када су филмови и серије били основно погонско гориво телевизије је неумитно прошло.
Међутим, телевизије и даље морају да приказују стране филмове и серије и да са њима остварују какву-такву гледаност. Уредници су се тада нашли пред два пута. Један је био утабана стаза куповине скупих холивудских блокбастера, који се могу громогласно најављивати, и нада да ће магнетизам тих често врло квалитетних филмова задржати публику пред екраном, или друга ризичнија стаза креативнијег уређивања програма.
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ НОВИМ ОКОЛНОСТИМА
Наравно, телевизије које иду насигурно већ су имале искуство са откривањем културе латиноамеричких теленовела, затим турских серија и коначно бизарних индијских сапуница, и то се испоставило као својеврсни „златни падобран“ њихове гледаности који је врло често, нарочито у случају турских серија, наилазио и на неоправдан културрасизам. С друге стране, латиноамеричке серије су полако изчезле из главних термина јер су постале пресофистициране за нашу публику, која им се раније подсмевала. Очигледно да је јужноамерички Други свет отишао неколико корака даље од наше илузије да смо део Првог света.
Пионирске кораке у погледу креативног и квалитетног прилагођавања новим околностима, начинио је Јавни сервис Војводине а донекле и београдски Јавни сервис Студио Б, разбијајући хегемонију англоамеричког серијског програма, тиме што се није приклонио латиноамеричком, турском и индијском популистичком програму већ је кренуо да увози квалитетан скандинавски и француски односно популистичкији италијански и шпански серијски програм.
Ако имамо у виду да је успон скандинавског и француског серијског програма несумњиво проистекао из глобалних околности у којима су они схватили да америчке серије имају планетарни домет и утицај на популарну културу, али захваљујући интернету долазе до публике раније него путем регуларних канала, одговорили су својим квалитетним и изазовсним садржајима. Тим индустријама придружиле су се и друге, нарочито, рецимо, руска, која нуди врло широк жанровски опсег играног програма.
Богата британска продукција такође остаје врло свежа јер нуди квалитет, а не бива толико демистификована кроз интернет. Већина енглеских серија се, рецимо, не може наћи код уличних продаваца, а њихов стил радиционално привлачи пажњу гледалаца када се појави на малом екрану.
НОВИ КОРАЦИ НА РТС
Најдинамичнија реакција на ове изазове, чије смо импулсе видели на јавним сервисима Војводине и Београда, стигла је са најмање очекиваног места, са РТС. Под вођством уредника Николе Попевића РТС је формулисао програм који успева да се итекако носи са изазовима нових технологија кроз сјајан избор висококвалитетног неамеричког серијског и филмског програма, који у комбинацији са потврђеним англоамеричким вредностима збиља може да привуче пажњу чак и најокорелијих интернет-филмофила.
Није питање да ли су програми које Попевић бира доступни на интернету – свакако јесу. Ствар је у томе да су квалитетни, а да интернетом нису демистификовани. Затим, промене друштвених формација на Западу, нарочито у САД, учинио је тамошњи начин живота прилично неприступачним нашој публици. За серијски програм је изузетно важно да у себи носи простор за гледаочеву идентификацију. Иако америчке серије имају велику глобалну популарност, велико је питање да ли су оне масовно гледане само међу онима чији се глас чује у медијима или и међу „обичном“ публиком која генерише рејтинг.
Утицај америчког независног филма, чија је основна карактеристика увођење локалних америчких заједница мимо већ глобално прихваћених Њујорка и Лос Анђелеса/Сан Франциска, додатно је дистанцирао ширу публику од серија. С друге стране, начини живота које приказују нпр. данске или шведске серије врло је сличан нашем – то су светови у којима људи живе у проширеним заједницама, високо су социјализовани, уосталом тамо су нека решења из СФРЈ сматрана узором пре само неколико деценија, и на неки начин њихова садашњост дугује много више нашим илузијама од онога како ми сада живимо.
Попевић је стога систематски кроз вешто комбиновање класике са новим садржајима произвео програмски концепт уз помоћ ког телевизија може да узврати ударац и одоли искушењима која пред њу постављају нови медији.
Пад гледаности телевизије није искључиво везан за страни филмски и серијски програм, уосталом то можемо видети по новом обичају да се у статистикама гледаности више помиње шер него рејтинг, односно више се помиње колико оних који у одређеном тренутку гледа телевизију гледа нешто него колико оних који имају телевизор ишта гледају. Стога, гледаност ће се мењати у складу са разним трендовима. Важно је само да публика, кад је о страном серијском и филмском програму РТС реч, више нема право да каже како на телевизији нема шта да гледа.
(Шира верзија текста објављеног у Новинама Новосадским)
Александар92 • 16 days ago
Не знам када је Попевић постао уредник, али знам да није никаква новина да на РТС-у америчка филмска индустрија нема монопол као на b92 рецимо који никада ништа друго нису пустили. Те неке ситнице сам и имао на уму када сам се свађао са људима овде, додуше давно, да РТС и b92 нису исто, иако често дувају у исти рог када је реч о информативном програму.
https://www.youtube.com/watch?v=DSsDA6KwmzM#t=10
• Odgovor•Podeli ›
Зоран Драгановић • 16 days ago
Ма јел оно Бећковић на првој слици у средини

)
7 • Odgovor•Podeli ›
gagom • 14 days ago
Хвала Богу да сам и то доживео.Просећни руски филм (па и европски!),много је квалитетнији од холивудских тричарија које су,иначе,све на исти калуп ...насиље,псовке,обавезна америчка застава и на крају,хепиенд ...али само на филму!
6 • Odgovor•Podeli ›
−
FORum LIvii • 15 days ago
Kolika je moc Holivuda , mogao sam da se uverim prateci italijansku TV , zadnjih 15 godina.
Italija ima veliku filmsku i TV produkciju.I pored toga , u udarnom vecernjem terminu , od 20 TV kanala , na 15 se prikazuju holivudski proizvodi.I talo svake veceri.Retki su kanali koji imaju izlete u druge produkcije.
Da li je to stvar opredeljenja , kulturoloski profil , umetnicki zahtevi , ekomomski parametri ili nesto deveto ali stvari tako stoje.
Stariji deo moje porodice , opredeljuje se uglavnom za italijansku i ostalu evropsku produkciju.
Mladji su u trendu svoje generacije.