[Владимир Петровић]

Наш четнички борбени знак је наше борбено, српско, национално и четничко знамење. На њему су урезани симболи наше нације, наша српска национална обележја, која сликовито представљају нашу идеју, нашу нацију нашу Веру Православну и Цркву Светосавску.

На ивици затвореног круга четири речи: Српски Четници „Равна Горe“, означују нашу борбу, која је на Равној Гори одпочела 8-ог Маја 1941године, а коју су водили и данас воде Српски Четници под вођством нашег команданта Ђенерала Драже Михаиловића „Чиче“.

На врху круга нашег борбеног четничког знака налази се Краљевска Круна са Крстом. Она означава Краљевску улогу у животу српске нације и наш став у борби за Уставну Монархију са Краљем на чела, јер сматрамо да нема личности која може замени улогу Краља у животу Српског народа и Државе, а нити установе која може да замени улогу Монархије. А крст на Краљлевској круни значи да Краљ треба да влада по Божијим законима. Ту круну красе ловорове гране и штите врхови мачева који се под знака укрштавају.

У средини знака налази се наш Српски двоглави Бели Орао раширених крила у полету. Он је положен на српску заставу у Бојама, а нагрудима носи Крст са четири СССС, који нас стално опомињу на српску слогу и љубав једних према другима.

Бели Орао лебди између четири крака крста Светог Саве, а тај крст означава да смо Православни ХРИШЋАНИ, деца Св. Саве, исповедници и браниоци божанске науке и аманета остављених Српству у нуслеђе.

Наш Бели Орао уоквирен је још у ловоров венац, који означаваславе и победе Српске кроз векове. То нас подсећа да не клонемо и да истрајемон путевима са којим је Српство кроз векове пролазило и да се ни по коју цену непоколебамо у борби и идеју изневеримо, него да се у пркос свих олуја пријатељских и непријатељских чојски и витешки боримо за бољу и сретнију будућност Српског народа и његове отацбине Србије.

У подножју Крста и Белог Орла, налази се борбени знак Српских Четника који означава њихоеу решеност и завет: Слобода или Смрт! То је наш завет, наш неписани четнички закон о који се несмемо огрешити док се српска слобода неоствари, а када се оствари да је чувамо и бранимо онако како смо се за њу борили и своје младе животе давали.

______________________ М.К.

Ђоко Марић, Албум Српских Четника, 1979

http://www.pscrg.com/arhiva.php?id=143&t...0%A2%D0%90

[Романија]

Од настанка четничке организације па све до Другог светског рата, њени припадници су користили заставе које су као свој симбол имале лобању са две укрштене бутне кости. На заставама се поред овог симбола увек налазио одговарајући, пригодан текст а најчешће је писало „Слобода или смрт“, „С вером у Бога за Краља и Отаџбину“, а понекад назив одреда који је заставу носио. Симбол и текст су урађени у белој док је застава била увек у црној боји. Није могуће прецизније одредити од када je овакво решење на четничкој застави. Одговоре на ово питање треба тражити у дубоко укорењеној хришћанској традицији српског народа. Лобања се може наћи као симбол у подножју крста на коме је разапет Христ и симболише Адамову лобању. Место на коме је Исус разапет назива се Голгота, што се преводи као костурница, односно као лобања. Приликом постављања крста на коме је разапет Христ пронађена је Адамова лобања, а од тада се на свим сликама Распећа у подножју крста приказује лобања. „За краља и отаџбину, слобода или смрт“. Лобања на застави симболише смрт (отуда и натпис „Слобода или смрт“) која се побеђује четницима као носиоцима васкрсења српске државе, а тиме и српског народа. Mртвачка глава као војнички знак била у употреби и у другим војскама Европе. Користили су је Италијани у оба рата, неке енглеске коњичке регименте, Немци, Аустроугари за своје јуришне трупе, Белгијанци и други. Уочи рата, 1940. године Команда Краљевске Војске је донела одлуку о формирању четничких јединица као посебног рода војске. Формирано је укупно шест четничких батаљона. Ови батаљони су били рапоређени у Новом Саду, Нишу, Скопљу, Сарајеву, Мостару и на још једној локацији. За команданта новосадске групе постављен је мајор Миодраг Палошевић, у току рата истакнути официр ЈВуО. За те јединице биле су предвиђене реверне ознаке у облику беле мртвачке главе на црним нашивцима. Тада је направљен и специјалан нож-бајонет који је на корицама имао утиснуту мртвачку главу. Овај леп и атрактиван нож је био посебно популаран међу равногорским официрима. На фотографијама из ратног времена види се да је такав нож носио Рачић и многи други високи официри ЈВуО. Војно четнички одреди у устаничким данима, носили су црне четничке заставе као своје основно војно обележје. Касније, стварањем Југословенске Војске у Отаџбини новоформиране јединице су добијале заставе у југословенским бојама, јер је ЈВуО била једина регуларна војска Југославије у рату. Многе јединице се нису одрицале своје старе, црне четничке заставе са којом су кренули у устаничку борбу па је и у каснијем ратном пероду често у била у употреби.