11-08-2013, 04:42 PM
Двадесеттрећег децембра оборена су сва авиона код Слуња. Посада једног авиона заробљена је, док се за посадом другог авиона, као и за самим авионом, још увек трага. Међу заробљеном посадом налази се и злогласни бандит Јуре Францетић, командант Црних легија у Босни, човек који је према исказима заробљених усташа, требао ових дана да постане министар Павелићевог домобранства и целокупне Павелићеве „војне силе“. Бандит Францетић је познат из безбројних покоља Срба и партизанских породица у источној Босни и покоља сељака у селу Уријама код Доњег Вакуфа, те по покољима сељака у Маловану, Јању, Пљеви итд
Разбојник Францетић је покушао да да отпор али су га партизани ранили и живог ухватили. Сада ће овај зликовац, који на души носи десетине хиљада мртвих жена, деце и стараца, коначно платити све своје злочине. „Нека знају ти подлаци да неће побећи од одговорности за своје злочине, да их неће мимоићи осветничка рука народа (Стаљин).
(Лист Борба од 23. децембра 1942 – ванредно издање, стр. 1)
Тако пише Ђиласова Борба.
Наравно, она прикрива да Францетића тада увелико лече партизански лекари.
А овако кажу немачка документа.
Има индиција да су, у једном окршају са усташама, четници заробили самог Францетића. Међутим, он је убрзо био слободан али се не зна на који начин се то десило. Могуће је да се оружје ослободио или су га четници морали пустити. Четници су одузели Францетићеву архиву. Пронашли су и споразум између њега и једног од партизанских команданата о заједничким акцијама против четника Јездимира Дангића. Како су Немци касније напали четнике, десило се да су заробили и њихову архиву а тако дошли у посед и Францетићеви папира. Сва документација је однета у Београд, у штаб генерала Бадера. Највећи део те документације сачуван је и може се добити на коришћење. Међутим, мањи део је недоступан! У сачуваној и доступној архиви немачке Службе безбедности налазе се многа документа, осим осталог, усташке и четничке провенијенције. У неколико докумената сакупљених као досије Јездимира Дангића има потврда о усташко-партизанској сарадњи против четника у априлу 1942. године.
(Др Вељко Ђурић, Мајор Дангић, Крагујевац, 2001, стр. 55-56)
Др Ђурић се позива на Дангићев досије у Историјском архиву у Београду – у фонду БДС, Д (Дангић – прим. аут) – 254 – разне стране.
Толико о Францетићу као „кољачу“ партизанских породица.
И још једном: „Зашто Јуре Францетић није са Рафаелом Бобаном оглашен за ратног злочинца?“
Разбојник Францетић је покушао да да отпор али су га партизани ранили и живог ухватили. Сада ће овај зликовац, који на души носи десетине хиљада мртвих жена, деце и стараца, коначно платити све своје злочине. „Нека знају ти подлаци да неће побећи од одговорности за своје злочине, да их неће мимоићи осветничка рука народа (Стаљин).
(Лист Борба од 23. децембра 1942 – ванредно издање, стр. 1)
Тако пише Ђиласова Борба.
Наравно, она прикрива да Францетића тада увелико лече партизански лекари.
А овако кажу немачка документа.
Има индиција да су, у једном окршају са усташама, четници заробили самог Францетића. Међутим, он је убрзо био слободан али се не зна на који начин се то десило. Могуће је да се оружје ослободио или су га четници морали пустити. Четници су одузели Францетићеву архиву. Пронашли су и споразум између њега и једног од партизанских команданата о заједничким акцијама против четника Јездимира Дангића. Како су Немци касније напали четнике, десило се да су заробили и њихову архиву а тако дошли у посед и Францетићеви папира. Сва документација је однета у Београд, у штаб генерала Бадера. Највећи део те документације сачуван је и може се добити на коришћење. Међутим, мањи део је недоступан! У сачуваној и доступној архиви немачке Службе безбедности налазе се многа документа, осим осталог, усташке и четничке провенијенције. У неколико докумената сакупљених као досије Јездимира Дангића има потврда о усташко-партизанској сарадњи против четника у априлу 1942. године.
(Др Вељко Ђурић, Мајор Дангић, Крагујевац, 2001, стр. 55-56)
Др Ђурић се позива на Дангићев досије у Историјском архиву у Београду – у фонду БДС, Д (Дангић – прим. аут) – 254 – разне стране.
Толико о Францетићу као „кољачу“ партизанских породица.
И још једном: „Зашто Јуре Францетић није са Рафаелом Бобаном оглашен за ратног злочинца?“