[Коча]

Да ли вам је позната ова слика? чије су све униформе (капе) ово?

[Романија]

колико ја видим, све је црвено..

[Николај]

Четврти с лева, у другом реду носи усташку капу. Исто и трећи с лева у првом реду. Остало су оне тророге капе, из Шпанског грађанског рата. Неки носе и британске униформе.

[Захумље]

можда Антонија Антић у позадини?

[Вукашин Петковић]

Ко су особе са слике (питање се односи на првог са лева и првог и другог са десна). Фотографија је настала на почетку Првог светског рата, мада је један од ове тројице био активан и за време Другог светског рата.

Први са десна је мајор Љубомир Вуловић, стрељан заједно са Аписом у Солуну 1917.
Други са десна је мајор Божин Симић, касније пуковник Црвене армије, На Солунском процесу осуђен је на 18 година затвора, због чега остаје у Русији и после Октобарске револуције постаје пуковник Црвене армије. Тамо остаје до 1936. године, када се вратио у Југославију. Ухапшен је на граници, ражалован и после два дана пуштен из притвора уз повраћај чина пуковника српске војске који му је одузет. Био је у дослуху са генералом Душаном Симовићем, са којим се састао 26. марта (дан пре пуча) и обавестио га о расположењу Совјета да са Југославијом закључе споразум. У Влади Душана Симовића је постављен за министра без портфеља. Као министар без портфеља у Влади Душана Симовића учествује у преговорима са Стаљином због чега су одмах после војног пуча 27. марта, Мустафа Голубић високи официр НКВД и Божин Симић заједно, из Београда, авионом отпутовали за Москву како би присустовали потписивању Споразума о пријатељству Југославије и СССР-а. За време Другог светског рата Божин Симић је као министар Владе у изгнанству имао наступ у доњем дому британског Парламента у коме се супроставио бомбардовању Београда од стране савезника, јер у Србији постоји покрет отпора окупационим снагама, док се нпр. не бомбардује Бугарска која је отворено прешла на страну сила осовине. Након тог његовог иступа уследило је вишедневно бомбардовање Софије. Због овог иступа на њега је након Другог светског рата, приликом његовог пута у Анкару где је кренуо да преузме положај амбасадора ФНРЈ, у Софији покушан атентат, који је овај преживео. После Другог светског рата је био амбасадор ФНРЈ у Француској и Анкари. Умро је 24. фебруар 1966. године у Београду. (Преузето са Википедије)

[Бенито]

Брате Вукашине, Wikipedia је чудо. Када би се овако писала историја... Ово мора да је Миломир М. поставио.
О Симићу би имало да се пише надугачко и нашироко, али много важније личности 20. века у Срба нису још добиле своје праве историјске биографије, па ће и он сачекати неке млађе историчаре. Ако их уопште буде било, како је кренуло.
Углавном, фотографија је фантастична. Ко је у средини?

[четнички курир]

Дали неко зна ко су четници на слици?Слика је из породичне колекције Томислава Митрашиновића који на овој слици стоји четврти с лева.Слика је из 1943 године .

[Вукашин Петковић]

Ко је у средини?

Брате Бенито, фотографија је објављена у књизи "Војнообавештајна служба у Србији", у потпису стоје имена само њих тројице, за остале нема.

[Вукашин Петковић]

Немачки превод заплењеног четничког документа о јединицама на опсади Краљева

[четнички курир]

Непознати четник и домобрани.Дали неко зна ко је четник на слици?

[Николај]

Ко су особе на слици:

[beogradjanin]

Drugi sleva Ceda Radovanovic Smederevski korpus

[Николај]

Јесте, а први с лева је Милован Поповић, управник Завода за принудно васпитање омладине у Смед. Паланци.

[cifra]

Ko su osobe i koja je jedinica u pitanju?